Виктор Орбан против Петера Мађара: Мађарска бира између система и његовог одбеглог ученика

© AI

Мађарска данас гласа на парламентарним изборима који ће показати не само ко ће водити земљу, већ и да ли је могуће изазвати систем који је грађен више од деценије – и то изнутра.

На једној страни Виктор Орбан, политичар који је обележио савремену мађарску политику, са стабилном партијском инфраструктуром, дисциплинованим бирачким телом и јасно дефинисаном политиком. На другој је Петер Мађар, човек који је до јуче био део тог истог система блиског Фидесу, а данас покушава да се наметне као његов најгласнији критичар.

Први обећава националну владу која ће бити посвећена очувању суверенитета и хришћанских вредности, док други гарантује демократске институције, обрачун са корупцијом и блискост са европским партнерима. Први на својој страни има Сједињене Америчке Државе, други Брисел.

Како ствари стоје у анкетама зависи од тога из чије су кухиње испитивања изашла – Орбанови тврде да је победа њихова, Мађарови су још пре неки дан обелоданили да имају не већину – него две трећине посланичких места. Јуче се огласила и америчка агенције „Меклохлан“ и она каже да Фидес води са 42,6 одсто подршке, док опозициона странка Тиса има 37,3 одсто.

У мађарском парламенту има 199 посланичких места, од којих се 106 бира по већинском, једнокружном систему, а 93 по пропорционалном систему са страначких листа. Право гласа има нешто више од 8,1 милион грађана и аналитичари прогнозирају високу излазност.

Поред Орбановог Фидеса и Мађарове Тисе, још три листе покушавају да освоје места у парламенту – Наша домовина, крајње десна странка Ласла Тороцкаја, Демократска коалиција, лево либерална партија Кларе Добрев и Партија двоглавог пса, сатирична странка која критикује и власт и опозицију.

Ипак, данашње изјашњавање у Мађарској своди се на једно питање: Орбан или Мађар као израз отпора Орбану.

Од Сорошевог стипендисте до његовог најжешћег противника

Политички пут Виктора Орбана често се описује као један од највећих идеолошких заокрета у савременој Европи. Као млад, био је либерални активиста и сада као наслов из рубрике „Веровали или не“ звучи податак да је, након што је у Будимпешти дипломирао право, био стипендиста фондације Џорџа Сороша и тако наставио школовање на Универзитету у Оксфорду. Јер, деценијама касније, Орбан је постао један од најгласнијих критичара управо модела политике и утицаја који се повезује са Сорошем.

Шта више, некадашњи стипендиста је тај који ће Сорошу и то усред родне Мађарске доћи главе. Наиме, 2018. тамошња влада је усвојила сет закон „Стоп Сорошу“, усмерен против организација које се баве миграцијама и правима избеглица. После тога је Фонд за отворено друштво, тврдећи да је онемогућен њихов рад, обуставио активности у земљи, док је Сорошев Централноевропски универзитет емигрирао у Аустрију. Међутим, према подацима НВО блиских Орбану, 153 организације у Мађарској или које се баве Мађарском и даље примају новац од Сороша на овај или онај начин.

Од 2010. године, од када се непрекидно налази на челу мађарске владе, Орбан је земљу позиционирао као суверенистички модел унутар ЕУ – државу која границе држи затвореним за мигранте, економију отвореном, а политику далеко од спољног диктата.

Развод који је постао политички програм

За разлику од Орбана, чији се политички заокрет одвијао током година, успон Петера Мађара везан је за нагли и лични прекид.

Његов политички разлаз са системом временски се поклапа са приватним – разводом од Јудит Варге, некадашње министарке правде и једне од најближих сарадница Виктора Орбана. Управо након тог разлаза 2024. године, Мађар излази у јавност са оштрим оптужбама на рачун власти, користећи и информације до којих је долазио више као супруг, а мање као неко из власти, будући да никада није припадао Орбановом најужем кругу сарадника.

Пошто је обелодањено да је председница Мађарске Каталин Новак помиловала човека који је био осуђен јер је помогао у прикривању сексуалног злостављања малолетника у једној установи, Мађар постаје један од најгласнијих критичара система.

Од тада па надаље тврди да се одлуке доносе у уском кругу људи, без стварне институционалне контроле. Куне се да су правосуђе, регулатори и државни апарат под јаким утицајем Фидеса, да државни послови често завршавају код људи блиских власти, све време наступајући као инсајдер.

Зато му се често замера да није презао да приватно знање претвори у политичко оружје – као бивши супруг и као бивши савезник система који данас напада.

Али Мађарова предност је управо у томе што систем познаје изнутра. Он говори језиком који успева да привуче део разочараних гласача. Међутим, за разлику од Орбана, још нема изграђену политичку структуру, нити јасно профилисан програм. Његова подршка у великој мери почива на незадовољству и личном ауторитету, што отвара питање његове дугорочне одрживости.

На друштвеним мрежама се повлачи занимљива паралела: као што је Орбан некада политички израстао из система и фондација које је касније одбацио и критиковао, тако се данас и Мађар појављује као неко ко изнутра изазива Орбанов модел власти.

Избори са ширим значењем

За Европску унију, која се свим силама трудила да Орбану помрси конце, од данашњег расположења Мађара зависи хоће ли Мађарску вратити у политички строј Европске уније. За Сједињене Америчке Државе исход избора је питање да ли ће се МАГА политички образац одржати на европском континенту.

А за нас изборни резултат је важан јер показује да ли губимо или и даље имамо пријатеља који ће у Бриселу штити интерес Србије и Републике Српске.

На папиру, ово је избор између власти и изазивача. У стварности, Мађарска бира између већ познатог система – са свим његовим предностима и манама – и покушаја да се тај систем промени изнутра. Али без јасног одговора шта долази после.