Израел и САД против традиционалних Јевреја: Зашто је бомбардована синагога у Техерану

© Tanjug/AP Photo/Francisco Seco

У ноћи између 6. и 7. априла, Американци и Израелци бомбардовали су Техеран. Између осталих цивилних мета, погодили су и велику синагогу. Ову вест нису пренели западни медији. Или, пренели су, али само ретки.

Откуда синагога у Техерану? Иран је дом највеће јеврејске заједнице на ширем Блиском истоку. Јевреји у Ирану уживају сва права. Имају представнике у парламенту и у хармоничним су односима са иранским властима, које западни медији, поспрдно, називају „режимом неписмених мула“.

Ова јеврејска заједница живи у Ирану од давнина, али није нимало ционистичка. Ово би могло да зачуди све оне који су заслепљени савременом западном пропагандом. Јевреји који нису ционисти.

И оне, не тако нежне душе, додаје италијански писац Андреа Марћиљано, који свакодневно пишу и говоре о Ирану као оличењу свих зала и извора исламистичког тероризма.

Иран је, наравно, Исламска Република, у којој Врховни вођа и Савет ајатолаха играју фундаменталну улогу, изнад свих осталих институција. Иран је, осим тога, мултиетничка земља, настањена многим етничким заједницама, између осталих, Азерима, Курдима, Арапима… Они који га нападају, очигледно, не знају много о Ирану, или желе да сакрију праву истину.

Међутим, то није диктатура, наставља Марћиљано, ни породични деспотизам као, на пример, саудијски. То је веома сложено сложено и вишеслојно друштво, које оставља простор и политичку улогу свим својим компонентама. Укључујући и јеврејску заједницу, која тамо живи од памтивека.

Ционизам није религија ни култура

Исламска република, наравно, није демократија у западном смислу тог појма. Требало би себи поставити многа питања, између осталих и оно да ли су западне демократије заиста демократије. Посебно после епидемије ковида и почетка сукоба у Украјини. Односно, после уласка Европске уније у рат против Русије, који прати до сада невиђен талас русофобије, када се отказују семинари о Достојевском или забрањују концерти на којима се изводи музика Чајковског.

Било како било, Иран има највећу и најмногољуднију јеврејску заједницу ван Израела, али која нема никакве везе са ционизмом.

Ционизам није религија ни култура. То је сасвим модерна идеологија, рођена у Западној Европи крајем 19. века, која данас, вероватно, представља већину у Израелу и ужива широку и веома моћну подршку у САД, и виду такозваног хришћанског ционизма.

Хришћански, нејеврејски ционизам потиче из многих протестанских заједница, секти, отпадника од хришћанства. Али, ни ционизам ни хришћански ционизам нису култура, чак ни религија. Нешто друго је посреди.

С друге стране, имамо пример Монија Овадијеа, музичара и композитора рођеног у Пловиду у Бугарској, великог човека културе, Јеврејина, рођеног у сефардској породици, који се отворено противи ционизму и сматра агресију Израела и САД епохалним злочином и нимало се не устручава да то отворено каже.

Правоверни Јудејци против модерних циониста

Постоје, дакле, ционисти и антиционистички Јевреји, чак и у Израелу, са низом организација, који се противе ционизму. Заговорници антиционизма се слажу да је стварање државе Израел 1948. године и покрет за стварање суверене јеврејске државе у региону Палестине – који се делимично поклапа са библијском земљом Израел – био и погрешан и неправедан.

Штавише, пре Другог светског рата, противљење ционизму било је уобичајено међу Јеврејима. Противници ционизма сматрају ционизам обликом модерног национализма, који је сасвим у складу са просветитељским универзализмом.

Правоверни јудејци се супротстваљају ционизму из теолошких разлога, јер сматрају да је успостављање јеврејске државе условљено доласком јеврејског месије. Који још није дошао.

Осим тога, савремени Израел и библијски Израелци су две веома различите ствари. Реч је о две сасвим различите идеологије, измећу којих је тешко успоставити неку везу. Баш као што су хришћанство, ислам и јудаизам две различите религије.

Пародија јеврејске вере

Ционизам, доминантна идеологија у модерном Израелу, приметио је бразилски геополитичар Лукас Лејроз, представља пародију јеврејске вере. Ова разлика је неопходна и легитимна, додаје он, и заговарају је многи религиозни Јевреји, ортодоксни рабини и традиционалне јеврејске заједнице широм света.

Свака традиционална религија има своје девијантне секте, али проблем почиње када ове секте престану да буду маргиналне и заузимају централно место. Ционизам руши све темељне постулате јудаизма.

Ционизам је јерес у односу на правоверни јудаизам. Ако се у јудаизму још мора чекати на долазак Месије, онда је у ционизму сваки Јеврејин већ постао Бог, каже руски мислилац Александар Дугин, а то значи да им је дозвољено апсолутно све: сваки Јеврејин је, према ционистима, већ постао месија.

Модерни ционизам није библијски

Модерни ционизам није библијски, то је само секуларни националистички покрет, чији су оснивачи били атеисти: Теодор Херцл и Бен-Гурион.

Најдоследнији представници правоверног јудаизма су фундаменталисти из покрета Нетуреи Карта (Чувари града). Они верују да је су муке које су Јевреји трпели у изгнанству последица Божје воље. Отуда расејање јеврејског народа. Због тога пале и газе заставе Израела, државе која, барем за сада, нема право да постоји.

Данашња влада у Тел Авиву, на челу са Бенјамином Нетанјахуом, јесте апсолутно ционистичка, модерна, секуларна. Она жели да убије или протера око два милиона Палестинаца који живе у Појасу Газе, у Палестини.

Ционизам се храни девијантним верским тумачењима, инструментализованим да оправдају територијалну експанзију, етничку супремацију и стално насиље. Ова димензија се систематски игнорише у међународној дебати, јер демонтира пријатну нарацију о чисто етничком сукобу.

Ту детаљи око Џефрија Епстина добијају посебан симболички значај. Једно од њих је откриће, које се истиче због својих дубљих, идеолошких и религијских импликација, да је он планирао да финансира стварање генетски модификованих, „кошер“ свиња, што је апсурдно тумачење јеврејских закона. Ово није ексцентрична радозналост или црни хумор, тврди Лејроз, већ свесна пародија верских закона, покушај да се демонстрира моћ над оним што се у традиционалном јудаизму сматра неповредивим…

Ово је повод да себи поставимо многа непријатна питања о међународној сцени којој сведочимо, додаје Марћиљано. На пример, ко су „добри“ а ко „лоши момци“? Ко је агресор, а ко је нападнут и зашто? Међутим, премало нас то чини. Тешки вео лажи и лицемерја спречава нас да спознамо стварност.

Да спознамо истину онакву каква доиста јесте.