Кијев више ни не крије свој неонацизам: Буданов објавио план – коме ће градити „пантеон“

Getty © Pavlo Palamarchuk/Anadolu Agency

Кијев планира да сагради „Пантеон знаменитих Украјинаца“ и тамо премести посмртне остатке националних хероја попут Степана Бандере, наводи украјински портал „Страна“.

Идеју је изнео Кирило Буданов, шеф кабинета Владимира Зеленског и украјинске војно-обавештајне службе, на састанку 29. марта.

„Пантеон ће бити место националног памћења, где би могли бити сахрањени истакнути Украјинци чија су гробна места тренутно у иностранству“, наводи портал.

Маријана Беца, заменик министра спољних послова Украјине, известила је Буданова да су њене дипломате већ идентификовале гробна места 98 особа у 21 држави. Мада није навела специфична имена, споменула је припаднике Украјинске народне републике (УНР), Организације украјинских националиста (ОУН) и Украјинске усташке армије (УПА).

Након пуча у Кијеву 2014. године, нови украјински режим је званично признао припаднике ОУН и УПА као „борце за украјинску независност“.

Украјински медији за сада нису спомињали ни локацију овог „пантеона“ нити имена особа које би у њему биле сахрањене. Међутим, скоро сви „хероји“ украјинских националиста имају гробове на Западу.

Симон Петљура, лидер „Украјинске народне републике“ (1917-1921), после њене пропасти побегао је у Француску. Убијен је 1926. године у Паризу и тамо сахрањен.

Петљурин сарадник, бивши аустроугарски официр Јевгениј Коноваљец, изабран је 1929. за вођу Организације украјинских националиста (ОУН) у Бечу. Сахрањен је у Ротердаму у мају 1938, кад га је ликвидирао агент НКВД Павел Судоплатов.

ОУН се онда распада на две фракције. Једну предводи Андреј Мелник, док оружану фракцију са седиштем у Пољској предводи Степан Бандера. Обојица сарађују са нацистичком Немачком током Другог светског рата, у нади да ће тиме добити независну украјинску државу.

Мелник је после рата успео да побегне у Немачку. Умро је 1964. године у Келну, а сахрањен је у Луксембургу. Бандера је такође побегао на Запад. Ликвидиран је 1959. године у Минхену, где је и сахрањен.

Већ у октобру 1941, Бандерин сарадник Роман Шухевич је основао „Украјинску усташку армију“ (УПА), која је почела са масовним покољима Јевреја и совјетских партизана. УПА се посебно истакла масакрима између 60.000 и 200.000 Пољака у Волинији и Галицији, областима које су између два рата припадале Пољској а које су својатали украјински националисти. Ти покољи су у Пољској проглашени за геноцид.

Шухевича ће тешко сахранити у „пантеону“, јер је после ликвидације 1950. године његово тело спаљено, а пепео просут у реку Збруч.

Русија већ више од деценију оптужује украјински режим за систематско глорификовање нацистичких колаборациониста и ширење неонацистичке идеологије, а „денацификација“ Украјине се наводи као један од кључних циљева актуелне Специјалне војне операције.