Професорка Рељић: Институције Републике Србије да стану иза Универзитета који су основали

„Властима у Приштини бих поручила да нам коначно издају дозволу за живот“, казала је данас Митра Рељић, позната слависткиња, лингвисткиња и некадашња професорка Приштинског универзитета.

Око 50 студената и професора Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици окупило се јуче испред споменика „Кнезу Лазару“. Скуп је организован поводом, како су навели учесници, „актуелне ситуације“ на овој високошколској установи.

Скуп, који је требало да почне у 12.30, започео је са десетак минута закашњења. Надгледала га је Косовска полиција, док су баште оближњих кафића биле пуне грађана.

Студенти су носили транспаренте: „Зашто Београд ћути“?, „Од скора су за Приштину Срби на Косову странци, за Београд су одавно“, „Не можете да нас раздвајате колико ми можемо да држимо заједно“, „Где ће бити следеће привремено седиште“?

Обраћајући се окупљенима, Рељић је казала:

„Ближи нам се Васкрс. Колико се сећам, 27. по реду, од оног олбрајтовања, обесне блеријаде и шредиријаде са смртоносним товаром, по сред српске свеће и молтиве“.

Ближи се и Бајрам, каже.

„Благдани су једни и другима. Па питам колеге Албанце – универзитетске професоре, наставнике, учитеље, да ли су се икад запитали по којој то правди и праву, њихови суседи Срби по правилу, дочекују мартовске благдане, ако не у пламену, онда у грчу и безнађу?“

Пита, да ли би они, према њеним речима, сами пристали, било када и било где – „на законе који онемогућавају рад, њиховој деци – школовање и нормалан живот“.

Властима у Приштини има да поручи:
Да нам коначно издају дозволу за живот

А то, према њеним речима, значи не само „право да дишемо“, него, како истиче:

„Право да се школујемо, живимо и чувамо властити идентитет, да нам не потиру ћирилицу у овом граду, јер је то у супротности са законом о језику који су сами донели“.

Имала је поруку и за институције Републике Србије, односно: „Да се присете своје обесправљене пастре, и да стану иза Универзитета који су основали“.

А у међувремену, каже, шта је нама „чинити“:

„Ништа до, како би песник рекао ‘бранити се очњацима, поскоцима, и пчелама, жеженијем истинама и огњенијем ријечима’“, рекла је Рељић.