Универзитет у Косовској Митровици чека одговор и из Брисела, и из Београда

CC BY-SA 4.0 / Википедија/ Geograf208 /

Досадашњи модели за Универзитет у Косовској Митровици су потрошени, нашли смо суи генерис решење и послали га Београду, њега има у упоредно правној пракси, јер ако је Косово и Метохија за међународну заједницу специјални случај, онда је и ово специјални случај, каже професор Душан Челић.

Група наставника и сарадника Правног факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици покренула је онлајн петицију под називом „Апел за очување Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици“, а петицију је до сада потписало више од 3000 људи. Подршку је дала и САНУ а скуп подршке за 9. март је заказан и у Бањалуци под називом “Затирање или опстанак?“

Чекамо одговоре

С друге стране, Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић на брифингу са амбасадорима држава чланица ЕУ у Бриселу указао је на неопходност очувања српских институција на КиМ, у првом реду здравства, школства и универзитета, али и колико је приштински закон о странцима који треба да ступи на снагу 15. марта погубан за српску заједницу.

Одговор се чека. Одговор чекамо и од ЕУ, али и од оснивача овог универзитета дакле Београда, да се каже шта даље, каже за Спутњик професор Правног факултета Универзитета у Косовској Митровици др Душан Челић, један од потписника петиције.

„Том апелу наставника и сарадника претходила је седница наставно-научног већа Правног факултета на којој је нас 30 гласало за, укључујући, све наставнике и нашу деканку, на којој смо усвојили закључке поводом најављене примене такозваног закона о странцима у контексту система образовања и здравства и изразили противљење примени тог закона. Изразили смо велику забринутост за судбину универзитета и позвали оснивача, а то је Република Србија, да одговори на то како она види последице примене тог закона, и како ће одговорити на примену тог закона с обзиром да је влада и наш послодавац, и наш оснивач,“ каже Челић.

Он напомиње да су упозорили на фаталне последице примене тог закона, пре свега по универзитет јер је он најотворенија средина и што се тиче наставника, и што се тиче студента.

Подршка САНУ и других

„Те закључке смо проследили свим факултетима у саставу нашег универзитета и у ректорат и ректору. То је било прошлога уторка. С обзиром да нисмо имали никакве реакције са нивоа универзитета, ми смо пре два дана одлучили да потпишемо апел који је готово истоветне садржине као и ти закључци и да ручно потписан апел нас четири петине колектива упутимо како јавности, медијима, тако и надлежним државним органима, надлежном министарству, председнику владе, председнику републике и другим надлежним установама и да позовемо целокупно академску јавност Србије, дакле и научну заједницу не само академску, да нам се придружи у потписивању тог апела. За два дана имали смо више од 3000 потписа али сад у овом часу је вероватно то више,“ верује Челић.

Он напомиње да потписници апела очекују и одговоре из Брисела, не само из Београда, али да за сада не види да има конкретних информација.

„Сведоци смо да су се састанци у Бриселу одвијали протеклих дана, али не видимо реакције. Бојим се да неће бити одлагање примене тог прописа, ући ћемо у једну заиста тоталну неизвесност која би могла да буде увод у катастрофу за Универзитет,“ напомиње саговорник Спутњика.

Брисел није дао одговор

Он подсећа да се огласила и подржала их Српска академија науке и уметности, која је отприлике на сличном фону као и њихових захтеви.

„Дакле, обратила се Влади Републике Србије, а ми се поред владе, обраћамо и захтевамо изјашњење Европске асоцијације универзитета, чији је наш универзитет пуноправан члан од 2008. године. Обратили смо се и захтевамо да чујемо и мишљење Конуса, дакле Конференције универзитета у Србији. За сада, осим Српске академије науке и уметности, када је реч о институцијама Републике Србије ми немамо других информација, других вести, али их очекујемо их. Јер је последњи час, ако може тако да се каже, давно истекао, али макар календарски, још увек има неколико дана да чујемо информације о нечему – шта планира држава да чини са нама. За сада не имамо те информације,“ додаје он.

Ми имамо решење

Он такође подсећа и да је Петар Петковић имао брифинг, састанак са свим амбасадорима Европске уније на ту тему у Бриселу, али да из ових информација које су објављене у медијима не виде повратну информацију, то јест, какав је одговор био тих амбасадора.

„Не видимо какав је одговор политичког запада јуче био на том састанку и то нас још више брине. Знамо да је њихов званични одговор да је тај закон у складу са другим законима, што није тачно, али ја морам да кажем да је помало и незахвално очекивање да неко други бије наше битке у овом случају, поготово не можемо очекивати да те битке за нас воде они који су били спонзори косовске независности и који дан данас подржавају такозвану Републику Косово у смислу њене такозване независност,“ каже Челић.

Челић каже да би ступање на снагу закона о странцима буквално довело у питање и статус студената и самих запослених на Универзитету али и целе српске заједнице.

„Из тог разлога морају да се ангажују сви институционални и ванинституционални, разуме се, ненасилни ресори како бисмо се одбранили у овом часу. Факултет је пре три године послао један нон-пејпер и ректору, и надлежнима у Републици Србији који су укључени у бриселске преговоре, у кома смо на 17-18 страница изнели правне и фактичке агументе за одбрану нашег универзитета. Суштина је да се мора наћи онај модел који није на трагу досадашњих модела функционисања српских институција на Косово и Метохији. Досадашњи модели су потрошени и мора се тражити неко ми правници кажемо, суи генерис решење. И нашли смо то суи генерис решење, има га у упоредно правној пракси, и написали смо то у том нон-пејперу“, наводи професор.

Како каже, оптимиста је да је неко прочитао оно што је још пре три године достављено.

„То је специјално решење, јер ако је Косово и Метохија за међународну заједницу суи генерис, дакле, специјални случај, изван свих других случајева, онда је и ово специјални случај, изван свих других случајева, јер оваква ситуација досад није забележена у упоредном праву. Да имате један универзитет који у једној непријатељској средини треба да се интегрише, то значи његов нестанак, на начин како је то замислила Приштина,“ упозорава Челић.

Одлучно против примене закона о странцима

Иначе, у петицији се истиче да се „одлучно противе примени закона о странцима де факто власти на Косову и Метохији“, наводећи да његова примена, „тринаест година након доношења има дискриминациони ефекат и да је директно усмерена против функционисања Универзитета и факултета у саставу Универзитета, као и српске националне заједнице у целини“.

У петицији се са „посебном забринутошћу“ указује да би „било која нежељена и насилна промена статуса или система у којем Универзитет функционише“ имала „далекосежне последице по припаднике српске националне заједнице“ и, како се наводи, „готово извесно, довела до нужног исељавања преосталог становништва са простора Косова и Метохије“.

Потписници наглашавају и да, као „посленици правне науке“, имају обавезу да поштују правни поредак Републике Србије и да „немају права да учине ниједан потез којим би кршили уставно-правни поредак Републике Србије“, што би, како наводе, прихватањем интеграције у косовски систем учинили.

Поводом ове теме биће одржана трибина на Правном факултету у Београду 6. марта у 18 часова.