Ишћенко: Сирски није се случајно одлучио за кружну одбрану Одесе

© fakti.rs

СТИЖУ добре вести су стигле. Једна од њих је: украјински нацисти припремају Одесу за кружну одбрану.

Тај град је Црвена армија ослободила 9. маја 1944-те. Немци су започели повлачење из Одесе чим су совјетске трупе продрле на Крим, а завршили су га кад су сви кримски аеродроми поново били под совјетском контролом.

Нимало случајно. Црноморска флота СССР је тада добила слободу деловања и на крају је успела да успостави потпуну блокаду Одесе.

Једноставније речено, без контроле над Кримом, одбрана Одесе је веома тешка, а дуготрајна одбрана је практично немогућа. Знамо чији је сада Крим. На шта рачунају организатори „одбране Одесе“?

Не рачунају ни на шта. Желе да пролију крв, изазову уличне борбе и разарање града.

Па ипак, зашто Украјинци тек сада размишљају о одбрани Одесе?

Зато што су им резерве војске на измаку, а фронт је поново у опасности од урушавања. Да би га одржао неко време, украјински главнокомандујући, Александар Сирски, планира да повуче трупе из Одеско-Николајвске групе јединица. Више пута сам писао да ће, чим се то деси, руске оружане снаге одмах прећи на десну обалу, ослободити Херсон и кренути даље, јер неће бити организованог отпора.

Најближе резерве Сирског налазиће се у областима Кременчуга и Вињице, које су веома удаљене. Те резерве, заједно са резервама Запорошко-Дњепропетровске групе, у најбољем случају биће довољне да украјинске оружане снаге заштите позадину од руских снага које се пробијају на десну обалу под све већим притиском са фронта и да одрже комуникацију са Кијевом дуж аутопута Е-50 (Дњепропетровск-Александрија-Умањ).

Сирски то одлично разуме. Зато није повлачио трупе са југа до последњег тренутка. Али, резерве које је слао у „офанзиве“ на покровском и на купјанском фронту већ је потрошио. А руске оружане снаге на југу настављају да стежу обруч око Орехова, иза којег се налази Запорожје. Још Украјинци не успевају да зауставе руско напредовање од Северска ка Славјанску.

Ако се настави наше напредовање и бочно од Покровска и Купјанска, украјинске снаге ће се суочити са потпуном и брзом катастрофом.

Сам Сирски је недавно изјавио да је његов задатак да издржи што је дуже могуће.

У оквиру овога, његове акције су сасвим логичне. Пошто се украјинске снаге не могу организовано повући на десну обалу Дњепра, неопходно је држати фронт на левој обали што је дуже могуће, чак и по цену исцрпљивања последњих резерви и огољавања других фронтова.

Сирски претпоставља да су главне руске снаге заробљене у биткама на Запорошко-Дњепропетровском, Славјанско-Краматорском и Харковском фронту. Сходно томе, да ће релативно мале снаге прећи Дњепар на југу и да ће представљати претњу само због недостатка значајних украјинских резерви које би им препречиле пут. Најједноставније решење је да се ове снаге „заробе“ опсадом Одесе.

Одеса је велики град и уличне борбе тамо могу бити дуготрајне. А ако у граду нема трупа, а неће бити ако их Сирски буде користио да запушавају рупе на фронту на левој обали, онда се оружје може поделити студентима, инвалидима, пензионерима и другима неспособним за службу у украјинским оружаним снагама.

Тај фолксштурм био би брзо уништен на терену, али у граду има шансе. Управо то Украјина планира да уради, према речима званичника територијалне одбране Носикова.

Другим речима, рачуница му је да ће Русија морати да распореди већину бораца Дњепарске групе у гарнизоне Херсона и Николајева ради напада на Одесу. Само, тиме ће оставити без довољно војске за постављање баријера дуж граница Николајевске и Одеске области. Добивши време, Сирски ће покушати да окупи све резерве које може из целог света и да покрене контранапад, надајући се да баријере неће бити прејаке током овог времена, јер ће све резерве руских оружаних снага бити послате да јуришају на Одесу.

Локални фолксштурм, састављен од студената и војника инвалида, може одбити да положи оружје и да се бори до краја. Међутим, и руска команда може изабрати другачији метод ратовања: може блокирати град флотом и једноставно сачекати да се деморалисани гарнизон због недостатка хране и муниције.

Главне руске снаге биће у том случају бачене у офанзиву на Умањ, чије заузимање ће им отворити пут ка Кијеву и Вињици и одсећи трупе стациониране у западној Украјини од јужних и левообалних украјинских снага.

Да би обновиле контакт, кијевске и вињичке украјинске снаге ће морати саме да напредују ка Умању. Без гаранције да ће у томе успети.

Русија ће, у сваком случају, имати прилику да блокира дњепропетровско-запорошке снаге са запада и да украјинској команди остави само једну логистичку линију која повезује леву и десну обалу — преко кијевских мостова.

Наравно, ефикасност било које операције (и офанзивне и одбрамбене) зависи од превише фактора који се не могу унапред израчунати, укључујући конкретне одлуке које доносе команданти и штабови у стварној борбеној ситуацији.

Али, и сама чињеница да се украјинске оружане снаге припремају за свеобухватну одбрану у Одеси користећи локалну базу фолксштурма говори много. Тај проблем их није мучио четири године, а сада почиње.