Апелациони суд оголио скандал деценије: Пресуда разобличила оптужницу за „Државни удар“

Свједок сарадник Саша Синђелић није се у Москви срео са оптуженим Едуардом Шишмаковим, тај руски држављанин му није ни предао новац – како тврде у жалби из Специјалног државног тужилаштва (СДТ), а није вјеродостојна ни прича свједока Мирка Велимировића: да је по налогу тадашњег тужиоца Миливоја Катнића уништио оружје спремано за такозвани државни удар.

„Јер се не може цијенити као вјеродостојна тврдња свједока да државни тужилац, који је по закону овлашћен за прикупљање доказа и гоњење учинилаца кривичних д‌јела за која се гоњење предузима по службеној дужности, саопштава свједоку да уништи кључне доказе који се односе на поступање криминалне организације и за поступак реализације криминалног плана, односно средства неопходних за извођење терористичког акта“.

Све то пише у образложењу пресуде Апелационог суда у предмету за покушај тероризма на дан парламентарних избора 16. октобра 2016. године.

Том одлуком ослобођени су сви оптужени да су планирали оружане сукобе са полицијом, упад у Скупштину Црне Горе и да прогласе побједу Демократског фронта, а све уз помоћ организатора из Русије – Шишмакова и Владимира Попова.

У октобру ће се навршити 10 година од покретања процеса за „државни удар“. Тачку на тај судски процес, ставио је Апелациони суд 20. фебруара 2026. када је саопштио да је након вијећања и тајног гласања 30. децембра 2025. године донијета пресуда којом је потврђена ослобађајућа пресуда Вишег суда у Подгорици почетком јула 2024. године.

Пресудом Вишег суда у Подгорици ослобођени су оптужбе Едуард Шишмаков Вадимович и Владимир Попов Николајевич да су починили кривично д‌јело стварање криминалне организације и кривично д‌јело тероризам у покушају, као и да су Братислав Дикић, Предраг Богићевић, Немања Ристић, Србољуб Ђорђевић, Кристина Христић, Бранка Милић, Милан Душић, Драган Максић, Михаило Чађеновић, Андрија Мандић и Милан Кнежевић извршили кривично д‌јело стварање криминалне организације…

ЈЕ ЛИ СТИГАО ДО МОСКВЕ

Одлазак Саше Синђелића у Москву у септембру 2016, који ће у овом судском процесу добити статус свједока сарадника, био је за СДТ почетни доказ од суштинског значаја – да се договарао са Шишмаковим око планирања насилног преузимања власти у Црној Гори.

У жалби на ослобађајућу пресуду, тужиоци СДТ-а наводе да је првостепени суд оспорио доказну снагу исказа Саше Синђелића, истичући да очигледно не прихватају доказе који потврђују наводе исказа тог свједока сарадника.

У жалби је истакнуто да првостепени суд занемарује чињеницу да су путем система за новчане трансакције – Western Унион свједоку сараднику уплаћена новчана средства од стране организатора оптуженог Е. В. Шишмакова и то непосредно пред његов долазак у Москву, што потврђују подаци о трансферу новца 25. септембра 2016. године, комуникације свједока сарадника које се односе на куповину авионске карте за лет за Москву и одлазак из ње 26. септембра исте године, као и подаци који се односе на преласке државне границе Републике Србије за дане 26. и 27. септембра 2016. године.

У образложењу пресуде Апелационог суда наводи се да су ти жалбени СДТ-а неосновани.

„Тако је, првостепени Виши суд, правилно закључио да у поступку није на несумљив начин доказано да је до сусрета у Москви дошло између свједока сарадника Саше Синђелића и оптуженог Шишмакова, јер у овом дијелу исказ свједока сарадника није потврђен било којим другим проведеним персоналним или материјалним доказима у поступку. Тврдња свједока сарадника Саше Синђелића да је критичном приликом прошао мимо пасошке контроле на аеродрому у Москви, а коју тужилаштво истиче у жалби, такође није потврђена неким доказом проведеним у поступку, односно да је на овај начин свједок сарадник прошао пасошку контролу у Русији и да се састао са оптуженим Шишмаков Едуардом. Напротив, цијенећи садржину проведеног доказа, акта Руске Федерације од 05. 09. 2018. године, из којег се утврђује да је свједок сарадник Саша Синђелић 27. 09. 2016. године, долетио на међународни аеродром ‘Шереметјово’ летом из Београда, те да је истог дана, не прешавши државну и царинску границу Руске Федерације, из зоне транзита аеродрома ‘Шереметјово’ одлетио за Београд, првостепени суд је правилно закључио да у поступку, на несумљив начин није доказано да је свједок сарадник прешао државну, царинску линију Руске Федерације, па самим тим да није доказано да је уопште дошло до састанка, за који свједок сарадник Саша Синђелић наводи да се догодио управо 27. септембра 2016. године, између њега и оптуженог Шишмакова“.

НОВАЦ, МАНДИЋ, ДФ

Другостепени суд одбацио је и наводе СДТ-а, да је Синђелић предао новац службеницима БИА Републике Србије и да те паре потичу од организатора криминалне организације Шишмакова.

Тврде и да су ти жалбени наводи неосновани, јер је првостепени суд, правилно закључио да исказ свједока сарадника није потврђен проведним доказима.

На једином документованом сусрету између свједока сарадника Саше Синђелића са оптуженим Шишмаковим у Београду 19. октобра 2016. године, утврђује се да оптужени Шишмаков држи лист папира, али да нема примопредаје било каквих ствари.

„Што се тиче исказа свједока сарадника Саше Синђелића, за указати је да је приликом саслушања у претходном поступку навео да он људе из политичке партије ДФ-а никада није видио са оптуженим Шишмаковим, те да му исти у вези са догађајима који су предмет овог поступка, није именовао оптуженог Андрију Мандића већ је говорио лидери ДФ-а, при чему их није помињао именом и презименом. У поступку пред судом објаснио је да је када је на претресима говорио о лидерима ДФ-а, мислио на Андрију Мандића, Милана Кнежевића, Славена Радуновића, Небојшу Медојевића. Правилно првостепени суд цијени исказ свједока сарадника у овом дијелу као непоуздан и непотврђен другим проведеним доказима и изводи правилан закључак да се на основу чињеничне грађе из списа предмета не може извести несумљив закључак да је оптужени Андрија Мандић предузео инкриминисане радње стављене му на терет у виду поступања по упутствима организатора и припадника криминалне организације, врбовања других лица за припаднике, преношења упутства и наредби организатора криминалне организације њеним припадницима, обезбјеђења употребе службених возила ради превоза припадника криминалне организације на састанке ради врбовања лица за припаднике криминалне организације, те у виду организовања протеста испред Скупштине Црне Горе које ће бити коришћени ради реализације криминалног плана“, наводи се у образложењу пресуде, преносе Вијести.

ОРУЖЈЕ, КАТНИЋ И БАЈКА

Из суда подсјећају да СДТ у жалби наводи да је првостепени суд дао површне разлоге приликом оцјене доказне снаге исказа свједока Мирка Велимировића у погледу његове улоге и задатака у оквиру криминалне организације, у поступку реализације криминалног плана – набавке 50 пушака:

„Називајући га ‘на граници са бајковитим’, коју терминологију не препознају правна теорија и судска пракса. Чињеница је да овај темин није познат у судској пракси и правној теорији, али је, по оцјени овог суда, правилно закључење првостепеног суда да се исказ овог свједока не може прихватити као кредибилан, тј. поуздан и вјеродостојан. Ово имајући у виду начин на који је свједок Велимировић говорио о начину на који је купио ватрено оружје, начину на који га је уништио. На записнику о главном претресу од 08. 02. 2018. године на постављено питање од стране одбране одговорио: ‘Ја сам изнио то да сам нашао човјека и да сам причао са њим, да треба већ сјутра то оружје узмем и да сам са човјеком причао око детаља, да тражим још пара од Шишмакова и да видим са њима шта са оружјем, рекао сам већ да ми је тада специјални тужилац Катнић рекао да бацим то оружје у неку јаму и када сам му ово поменуо рекао ми је за то језеро’. Правилно првостепени суд исказ овог свједока цијени као невјеродостојан, јер се не може цијенити као вјеродостојна тврдња свједока да државни тужилац, који је по закону овлашћен за прикупљање доказа и гоњење учинилаца кривичних д‌јела за која се гоњење предузима по службеној дужности, саопштава свједоку да уништи кључне доказе који се односе на поступање криминалне организације и за поступак реализације криминалног плана, односно средства неопходних за извођење терористичког акта“, стоји у образложењу пресуде.

Оружје за сликање, не за државни удар

У жалби СДТ-а, такође, истакнуто је да је првостепени суд дао погрешне разлоге приликом оцјене доказа – оружја које је узето на реверс, а које је припадало Управи полиције, јер се управо чињеница да се у објекту на Старом аеродрому налазило 15 пушака – калашњикова, које су преузете на реверс, уклапа у тај дио криминалног плана, однодно задатак свједока Велимировића добијен од свједока сарадника.

Према оцјени суда, истакнути жалбени наводи су без основа.

“Наиме, правилно је првостепени суд нашао да се на основу проведеног доказа, оружја узетог на реверс од стране Управе полиције Црне Горе, не може несумњиво доказати постојање криминалног плана у виду набавке ватреног оружја за потребе вршења кривичног д‌јела тероризма и за потребе криминалне организације, нити се овим доказом потврђују криминалне активности припадника криминалне организације. Тако, када су у питању слике оружја које су пронађене у телефону свједока Мирка Велимировића, а које је он показао свједоку сараднику Саши Синђелићу на њиховом састанку 14. 10. 2016. године, а које је претходно сликао дана 13. 10. 2016. године, у изнајмљеној кући на Старом аеродому, првостепени суд правилно закључује да свједок сарадник на том састанку није могао да види 50 комада оружја на сликама из телефона свједока Велимировића, како је исти свједочио, зато што је реверсом Управе полиције од 13.10.2016. године, за потребе СДТ – Подгорица издато само 15 аутоматских пушака, а које су истог дана враћене полицији. Да би тек накнадно, другим реверсом Управе полиције од 14.10.2016. године, било издато 45 аутоматских пушака које су враћене 16.10.2016. године, али које свједок Велимировић није сликао. Дакле, како се 13.10.2016. године, када је свједок Велимировић вршио фотографисање оружја у изнајмљеној кући на Старом аеродрому, што је и видео документовано, оружје није ни налазило у наведеној кући у количини од 50 комада, то ни свједок сарадник, на састанку са свједоком Велимировићем, није ни могао вид‌јети да се на фотографијама налази оружје у тој количини, којим би се могло опремити 50 специјалаца”, наводи се, између осталог, у образложењу пресуде.