АФЕРА „ИНДЕКСˮ И ДАЉЕ БЕЗ СУДСКОГ ЕПИЛОГА: Брука државе и правосуђа

Како је било пре 19 година, тако је и данас, оптужени из корупционашке афере „Индекс” и даље су под претпоставком невиности будући да још није донета правноснажна пресуда.

Многи се питају како је могуће да толико дуго траје судска „сага” о онима који су продавали испите на Правном факултету, који школује људе који треба да штите Устав и закон. „Ако погледате судски поступак, стиче се утисак да се све чини како би случај застарео”, упозоравајуће су биле 2021. године речи Зорана Ивошевића, покојног бившег судије Врховног суда Србије. Он је тада оценио да је афера „Индексˮ велика брука за друштво, а да држава, уместо да санкционише одговорне, чини све да они прођу некажњено.

Због маратонског процеса стручна јавност прозива српско правосуђе за неефикасност. Саговорници „Крагујевачких” указују на неспремност правосуђа да се избори са обимним коруптивним предметом, траљав рад са елементима опструкције и на утицај моћних група. Неки питају и какав ефекат може имати пресуда после готово две деценије, када је већина оптужених професора отишла у пензију, а неки су преминули.

Чини се и да је развлачење суђења утицало на то да афера, која је својевремено уздрмала јавност, сада пада у заборав.

Хапшења и суђења

Прва група професора и сарадника ухапшена је у 20. фебруару 2007. године, због сумње на корупцију. „Пали” су ондашњи декан Свето Пурић, помоћница министра просвете и редовна професорка Емилија Станковић, продекан за финаније Божин Вашковић, професори Иван Чукаловић, Предраг Стојановић, Драгана Петровић, Драган Батавељић и доцент Срђан Ђорђевић. На „листи” су били и шеф службе за студентска питања Зоран Симовић, као и Саша Јовановић из Велике Плане. Ухапшенима се 9. марта придружио и дугогодишњи декан, професор кривичог права Бора Чејовић.

Афера је откривена када је аутолимар Јовановић, који је помагао у примопредаји мита, прикривеном иследнику Томиславу Спасићу из Смедерева понудио диплому Правног факултета, како би му Спасић заузврат стопирао истрагу о нелегалној трговини аутомобилима. Јовановићева веза на крагујевачком Правном факултету била је професорка Драгана Петровић, која је током полицијске истраге усликана како прима новац од прикривеног полицијског службеника.

Убрзо после првих хапшења, круг осумњичених се проширио на готово 90, међу којима су 23 професора факултета у Крагујевцу, Београду и Нишу, посредници и студенти.

Осумњичени су за 122 кривична дела и 250 незаконитих радњи. Према оптужници, испити на Правном факултету су се продавали за суме од 500 до 1.000 евра, док су се дипломе могле купити за износе од 12.000 до 16.000 евра.

Готово три године после првих хапшења, суђење у афери „Индекс” званично је почело 21. септембра 2009. године, пред већем Вишег суда у Смедереву, којим је председавала Слађана Бојковић. Поступак је вођен пред судом у Смедереву, јер је прва пријава поднета тамошњој полицији. Почетак главног претреса је много пута одлаган због процесних разлога и захтева одбране. Првостепени поступак трајао је пуних десет` година, а прва пресуда је изречена тек у децембру 2019. године. Уручење првостепених пресуда почело је тек 17. маја 2021.

Чекајући пресуде, оптужени професори су нормално радили на факултету, ако се изузме пауза од једне године после откривања афере, напредовали су и држали “власт” на факултету. На деканском месту били су Предраг Стојановић (у два мандата) и Ненад Ђурђевић, Срђан Ђорђевић је био продекан за наставу, па потом и декан, док је Свето Пурић до пензије био продекан за финансије, а професорка Драгана Петровић је каријеру наставила у Институту за упоредно право у Београду.

Виши суд у Смедереву изрекао је првостепену пресуду за 27 оптужених за продају диплома и испита. Судско веће је 16 оптужених, од којих је 12 професора, осудило на укупно 61 годину затвора. Иначе, Више јавно тужилаштво у Смедереву тражило је око 120 година затвора за све оптужене. На највишу казну затвора од осам година затвора осуђен је професор Свето Пурић, а његове колегинице Драгана Петровић на седам година и Емилија Станковић на пет, Саша Јовановић на шест, професор Божин Влашковић на четири, а Драган Мрдаловић на шест година. Професор Иван Чукаловић, који је преминуо 2021. године, добио је две године затвора, некадашњи шеф Студентске службе Зоран Симић пет, професори Милена Петровић, Срђан Ђорђевић и Ненад Ђурђевић по три године и тако даље.

– Оглашени су кривим у првостепеној пресуди сви они оптужени за које у међувремену није дошло до застаревања, пре свега кривичних дела фалсификовања јавних исправа или се ради о онима где је тужилаштво у међувремену одустало од гоњења или је реч о лицима која су умрла. Дакле, за њих није донета осуђујућа пресуда из разумљивих, објективних околности. Сви други су првостепено оглашени кривим, каже за „Крагујевачке” редовни професор Правног факултета др Зоран Чворовић.

После улагања жалбе на првостепену пресуду, Апелациони суд у Београду је 2022. године потврдио ослобађајући део пресуда, а осуђујуће укинуо и наложио ново суђење пред Вишим судом у Смедереву. Из смедеревског суда нисмо добили одговоре на питања да ли су отпочела рочишта, каква је процедура за понављање поступка и да ли ће се поново изводити докази.

Траљавост и утицај моћних група

– То је највећа корупционашка афера у Србији до данас. И већ та чињеница је морала да утиче на правосуђе да се управо на таквој афери покаже да је кадро да изађе на крај са корупцијом, да у разумном, кратком року, донесе правноснажне пресуде и тиме пошаље јасну поруку јавности, као и потенцијалним извршиоцима кривичних дела да неће проћи некажњено. Дакле, не само осуђујуће пресуде, већ и одузмање имовине стечене кривичним делом. Међутим, ништа од тога се није десило. И уместо да афера „Индекс” буде знак спремности правосуђа да изађе на крај у борби са корупцијом и то у образовном, највиталнијем сектору за једну нацију и државу, оно је оваквим траљавим радом који има све елементе опструкције, показало да није кадро да се носи са корупцијом, оцењује професор Чворовић.

Професорка Правног факултета у пензији Душица Палачковић, која је била деканка годину дана после откривања афере „Индекс”, каже да је разумљиво да одбрана користи све начине да развлачи поступак, али сматра да је „основна грешка правосудног система то што је врло неефикасан и подложан различитим утицајима”.

– Биле су афере и у Босни и Хрватској које су у разумном року доведене до краја. Овде је требало две године за подизање оптужнице, која је тек 2009. ступила на снагу, а у међувремену је допуњавана и мењана. Затим је требало десет година до првостепене пресуде – 2019, исте године су изјављене жалбе. Очигледно је да се ишло на развлачење. Било је преко 20 захтева за изузеће и тужилаштва, и судија, и председника већа, каже Палачковић која је била један од сведока у поступку.

Она је уверена да је у обимном предмету требало раздвојити поступак на одређене групе људи.

Чворовић сматра да још има времена да правосуђе осветла образ у афери „Индекс” будући да је застарелост код коруптивних кривичних дела 30 година.

– Професор Правног факултета Марко Павловић објавио је низ научних чланака и доказао да се ради о планираној, свесној опструкцији судског поступка. Већ само један елемент указује на ту чињеницу. Специјално одељење за организовани криминал у Београду се у овом случају огласило ненадлежним, иако је и лаику јасно да се ради о организованом криминалу, јер имамо огромну групу лица, у том тренутку 89, која су повезана вршењем истих кривичних дела и која раде у истој установи, међу њима је било и студената и неких адвоката. И то су јасни елементи који показују да се ради о кривичном делу организованог криминала, каже професор Чворовић.

„Индексовци” су препуштени Вишем суду у Смедереву који, сматра Чворовић, није ни кадровски, ни организационо способан да се носи са овим судским поступком. Он наводи да је вероватно под притиском „одређених група на које оптужени имају утицај” дошло до промене тужилаца који су покренули аферу „Индекс”. Промењен је и председник судског већа, чак и неки поротници, па је поступак увек почињао изнова.

Чворовић каже да је то „јадна” слика српског правосуђа.

– Правосуђе је показало да је независно од закона и правде, али није независно од утицаја нечега што бисмо могли да назовемо тајкунско-политичко-криминалне групе, које су имале утицај у свим властима, говори Чворовић.

Он је уверен да је корупција раширена, о томе се незванично говори, и на другим универзитетима и факултетима. Сматра да то указује на системску деградацију универзитета, професорског кадра и да за то постоји више узрока.

– Један од узрока је што смо у условима кризе идеја као друштво окупљени око конзумеризма и вулгарног материјализма и ви на крају имате професоре универзитета и уосталом и адвокате, лекаре и друге, који не виде у својој професији одређену мисију и који не следе вредности које су изнад материјалног – њима је све материјално. Тако да су потребе једног просечног универзитетског професора, част изузецима, једнаке потребама естрадне певачице или припадника неког криминално-тајкунског клана. Дакле, то је профил људи који данас у већини нажалост предаје на универзитету, каже Чворовић.

За стање „криви” и улазак „корпоративне логике” на универзитет, те отуда имамо и људе који нису елита и немају скрупула када је у питању корупција.

Чворовић закључује да борба против корупције може да се води ефикасно само уколико она наилази на друштвену осуду, али код нас корупционаши нису јавно стигматизовани, слове за врло успешне људе, тако да су успеси у тој борби ограничени.
Пише Гордана Мировић