Александар Проханов: ОСТРВО-ПОБАЧАЈ

Дошло је до великог географског открића. У океану је откривено Епштајново острво. То острво је преплављено крвљу убијених беба, испрскано сузама силованих девица и отровано токсичном педофилском спермом. Хеликоптерима и луксузним јахтама на острво стижу владари западног света: банкари, министри, генерали, кардинали, руководиоци компанија, власници друштвених мрежа, холивудске звезде. И почињу монструозне мистерије, непознате Бошу. Цврче у тигањима бебе, сервиране као прасићи. Доводе јато девојчица, на њих се обрушавају гнусни старци и муче их, шмркћући крвавим мехурићима. У оргијама су заједно холивудске звезде, иконе шоу-бизниса, модни уметници и креатори.

Ни Брисел, ни Париз, ни Лондон, ни Вашингтон, ни Мадрид, ни Рим нису престонице западног света. Његова престоница је острво Епштајн. Одавде се управља оним што се назива либералним пројектом. Овде либерални пројекат налази своје крајње отелотворење. То је оно што је Фукујама назвао крајем историје. Одавде, светом влада зло. Свако зверство је ритуал, који генерише енергије монструозне моћи. Док на оству муче малолетнице, широм света избијају чудовишни ратови, уништавају се народи, бомбардују се градови, шире се немири и револуције. Док иглама пробадају бебе, дешавају се земљотреси и цунамији, оживљавају успавани вулкани. Док се на сребрним тањирима под снежнобелим столњацима служи кувано људско месо, са блиставим кристалом и порцеланом, тада из свемира ка Земљи јури монструозни метеорит, обавијен ватреном плазмом.

Ово острво је оно што се, у древним веровањима, називало Сатанин престо. Откриће овог острва је застрашујуће. Али оно такође нуди наду. Откривши ово тајно острво и показавши га човечанству, историја је спасила себе. Историја је, откривши ово острво, открила паклене дубине до којих је потонуо либерални пројекат. Показала је да су европске вредности плавкасти леш бебе који износе из банкарске спаваће собе. Показала је да је „свето камење Европе“ усијано камење пакла, на коме се ради садистичке насладе пеку малолетници.

Становницима овог острва биће суђено по закону. Биће громогласних оставки, јарких самоубистава и фантастичних разобличавања. Биће израчнута штета нанета човечанству. Биће испитан утицај пакленог зла почињеног на овом острву – у овој сатанској радионици – на савремену моду, на крој одела и вечерњих хаљина, облик и боју кравата. Како се ово зло огледа у музици, сликарству и поезији. Како ово зло рађа и храни бројне субкултуре. Како ово зло рађа ход и манире. Биће истражено како је ово зло претворило Газу у крвави масакр. Како су овим злом опили народ Украјине. И зар мала, зубата звер која влада Украјином није Епштајнов острвљанин?

Не, ово зло се не може контролисати законом; не може се искоренити, чак ни ако би на острво Епштајн била бачена атомска бомба. Сатану не кажњава судија у тамној одори, нити атомска експлозија. Сатану изгони Христос, његово распеће које сија изнад света. Господ, испијајући чашу пуну греховног смрада, страдајући и патећи, спасава свет.

У православљу постоји обред егзорцизма, где молитвеник, читајући свете молитве, приморава демона да напусти особу и истерује га. И демон бежи, улази у свињу, а она, падајући са литице, тоне у море.

Видим дан кад ће се сви руски манастири, сви испосници, све парохије, сви православни људи, и стари и млади, неки на житним пољима, неки у фабрици, неки на универзитету, неки у фронтовским рововима – сви окупити и истовремено укорити свет измучен сатаном. Звоне звона, чује се појање, горе лампаде, и Христова молитва допире до дубина пакла и узнемирава демоне. И они напуштају свет.

Гнусни, крвави аборти клизавих репова, лепљивог крзна, насмејаних пацовских лица, испадају из отворених уста сенатора и посланика, милијардера и пастира, премијера и председника. Ови лепљиви, крвави аборти јуре у безбројним јатима из свих европских престоница на острво Епштајн, и острво, препуно демона, почиње да се тресе, љуља и полако тоне у морски понор из којег је изронило. Над њим се затварају воде, и тамо где је малопре било, на таласима лелуја памперс-пелена старог развратника са Вол Стрита.

(dzen.ru; превео Ж. Никчевић)