Европа у стању шока: Атлантизам је коначно мртав

© Photo by Chip Somodevilla

Неко веома моћан одлучио је да расече гнојни чир у Кијеву. Дани Зеленском, можда месеци а можда и сати – одбројани су, што показује и неспособност Британије и Европске уније, да и даље подржавају кијевску хунту.

Али, то их не спречава да хушкају на рат.

Разлог није тешко погодити. Како пише италијански писац Андреа Марћиљано за сајт „Електомагацине“: „Упркос свим Мерцовим прокламацијама, Немачка више није способна да испоручује противваздушне ракете Украјинцима, и то из једног једноставног разлога – више их нема.“

То је, такође, још један доказ да Европском унијом влада политичка шизофренија. Као и случај Емануела Макрона, „једног од најжешћих атлантиста Европе“, који је исмеван на на Светском економском форуму (ВЕФ), где се појавио са тамним наочарама, у стилу америчког филма „Топ ган“. Председник Француске је, након што је Трамп отео председника Мадура, позвао на „мирну и демократску транзицију“ у Венецуели.

Ово је, примећује холандска новинарка Соња ван дер Енде на сајту „Фондација стратешке културе“, прожето шизофренијом, јер, док његове присталице осуђују напад на Мадура, он брани Трампов криминални чин.

Само дан пре Макронове изјаве, француски министар спољних послова Жан-Ноел Баро осудио је хапшење Мадура, јер ова је америчка акција, према његовим речима „супротна међународном праву“.

Пут у Каносу

Европа је у шоку, наставља Соња ван ден Енде, након што је Трамп незаконито отео демократски изабраног председника Венецуеле, покушао да отме Гренланд, објавио блокаду Кубе и, на крају, покренуо нешто што би могло да значи пад самог ујака Сема: планирани напад на Иран.

Европа и даље назива Путина непријатељем, али сада се европски либерали, који верују да воде демократску политику, плаше новог непријатеља – Трампа, кога европска штампа назива фашистом и пореди га са Хитлером.

Макрон жели да се састане са руским председником Путином. Зеленски, кога не одликује велика интелигенција, још рачуна на подршку Лондона и Брисела. Путин га позива у Москву, да преговарају о миру…

Наравно, овај позив је био ироничан, јер је одговор шефа кијевске хунте био предвидљив. Како констатује Марћиљано, Путин уопште нема потребе да у овом тренутку започиње преговоре. Оног тренутка када руске трупе уђу у Одесу, додаје италијански писац, када се споје са Придњестровљом и одсеку Украјину од Црног мора, Путин ће почети озбиљне преговоре, али остаје да се види с ким.

Тактика Зеленског и Макрона је једноставна: да што дуже, и по сваку цену, остану на власти. Међутим, Зеленски – или његов наследник, што је далеко вероватније – једног дана ће морати да оде у Каносу, да прихвати руске услове за мир.

Зеленски, за сада, каже Марћиљано, на Путинов позив одговара са глупом ароганцијом. Али тако је, додаје италијански аутор, још од постанка света: поражени, а не победници, морају да иду у Каносу и да се тамо поклоне. Да је паметнији, то би учинио пре уместо касније.

Агонија Украјинаца се, у међувремену, наставља…

Тешке лекције које ће Европа морати да научи

Ову тешку лекцију, о пораженим и победницима, каже Соња ван ден Енде, мораће да научи читава Европа. Само глупа тврдоглавост „коалиције вољних“, додаје она, продужава рат у Украјини.

Русији се не жури.

Европски политичари, наставља холандска новинарка, и даље верују да су њихови интереси нераскидиво повезани са америчким. Попут шефице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, која је жестока противница Путина. Али, данашња немачка политика се не може назвати чак ни атлантистичком, што је, такође, поново случај шизофреније, лишеног било каквог осећаја за реалност.

До сада се пред европске политичаре нису постављала оваква питања. Европске земље су слепо учествовале у америчким ратовима. Ти ратови су почели са Корејом и Вијетнамом, каже Соња вен ден Енде, а вероватно ће се завршити на последњем америчком ратном попришту: у Ирану, под условом да су САД и њихови западни „партнери“ довољно глупи да такав рат уопште и започну.

Можда би Европљани могли да се угледају на бившег немачког канцелара Герхарда Шредера, који је 2003. одбио да учествује у америчкој инвазији на Ирак.

То је био разлог да буде проглашен за „шаптача Путина“. Али, данас је на челу НАТО-а Марк Руте, примећује холандска новинарка, који је „шаптач Трампа“; још један, очигледан пример европске политичке шизофреније.

Готово је са демократијом у ЕУ

Данас је атлантизам, атлантистичка идеологија, коначно мртва, сматра Соња ван ден Енде, а убио ју је Трамп, који је америчке интересе ставио на прво место и објавио да га интереси европских „партнера“ нимало не занимају.

Можемо да закључимо, додаје ова новинарка, да све старе политичке доктрине и уговори између „земаља близанаца“, Америке и Европе, више не важе. И то је врхунац европске политичке шизофреније, која одбија да прихвати реалност.

После више од 80 година, САД не желе „партнерство“, али Европа се прави да је све у реду. Европски политичари су збуњени; у нормалном свету, морали би бити хоспитализовани ради психијатријске неге, примећује Ван ден Ендеова.

Шта европске лидере спречава да и сами оду у Каносу и да се поклоне „цару“? Готово инстинктивна мржња према Русији, а сада и према Америци. Где је излаз? У наметању тоталитарних правила за народе ЕУ, попут Закона о слободи медија (ЕМФА), који је ступио на снагу у августу 2025. године.

Готово је са претварањем да су европски државници демократе, јер демократија значи „власт народа“. Имали смо неколико сличних примера у историји Европе…