Дејан Јововић: Шта је донео овогодишњи Давос?

World Economic Forum/Thibaut Bouvier/CC BY-NC-SA 4.0

Годишњи 56. састанак Светског економског форума (СЕФ), одржан је од 19. до 23. јануара ове године у Давосу под слоганом „Дух дијалога“ и окупио светске лидере из политике, бизниса, цивилног друштва и академске заједнице, са циљем да кроз дијалог одговоре на кључне глобалне изазове и утврде приоритете за наредни период.

Добродошлицу окупљенима пожелео је председник СЕФ-а Берге Бренде, који је истако да на овогодишњем форуму учествује рекордан број политичких лидера. Било је присутно преко 3.000 учесника из преко 130 земаља око 400 високих политичких званичника, укључујући око 65 шефова држава и влада, као и око 850 извршних директора и председника водећих светских компанија. Одржано је више од 250 панела на СЕФ-у, који су се преносили уживо широм света.

Важан гост у Давосу био је амерички председник Доналд Трамп, који је од свог повратка на власт у јануару 2025. године спровео низ мера који су уздрмали темеље светске економије. Немачки канцелар Фридрих Мерц, француски председник Емануел Макрон, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и потпредседник премијера Кине, али и многи други политичари учествовали су на Форуму.

Догађају су присуствовали генерална директорка Светске трговинске организације Нгози Оконџо-Ивеала, председник Групације Светске банке Ажај Банга, као и директорка Међународног монетарног фонда Кристалина Георгијева.

Швабов наследник

Лари Финк, извршни директор највећег светског гиганта за управљање имовином Блек Рок, именован је у августу прошле године за копредседника СЕФ-а у Давосу, преузимајући кључну улогу након одласка оснивача Клауса Шваба. Финк сада води СЕФ, а привремено са њим и Андреа Хофман, потпредседник швајцарске фармацеутске компаније Рош, који разматрају дислокацију скупова изван Швајцарске. Финк и Хофман су именовани за копредседнике, након што се Шваб повукао, али свима који су се овом ситуацијом бавили, јасно је да кључ моћи припада 72-годишњем Финку.

Одлазак Шваба уследио је након истраге о злоупотреби средстава, као и оптужби за дискриминацију запослених. Шваб је, тврде узбуњивачи, тражио од младих запослених да подижу хиљаде долара за њега са банкомата. Користио је фондове организације за плаћање приватних масажа у хотелским собама.

Његова супруга организовала је лажне пословне састанке, како би оправдала луксузна путовања на рачун СЕФ-а. Прелиминарна истрага, открила је да је брачни пар Шваб наводно наплатио организацији више од 1,1 милион долара спорних трошкова. Новац СЕФ-а су, наводно, користили и за реновирање луксузне виле на Женевском језеру, коју су затим користили за приватне сврхе.

Уз све ове могуће злоупотребе, најозбиљнија оптужба тиче се манипулације истраживања. Шваб је, према наводима истражитеља, директно наредио особљу СЕФ-а да снизи рангирање Велике Британије у престижном „Извештају о глобалној конкурентности” након Брегзита. „Не сме се видети никакав напредак Велике Британије, јер би то могли да искористе присталице изласка из Европске уније”, рекао је, како пише у оптужби, Шваб својим сарадницима.

Шваб је обавестио управни одбор СЕФ-а у априлу прошле године о својој неопозивој оставци. „Како улазим у своју 88. годину, одлучио сам да се повучем са позиције председника и као члан управног одбора, са тренутним дејством”, гласила је кратка изјава човека који је више од пола века био некрунисани краљ Давоса. За Шваба, одлазак представља драматичан завршетак каријере коју је почео 1971. године оснивањем „Европског менаџмент форума” – скромног скупа привредника који је временом прерастао у најексклузивнији догађај на планети. Под његовим руковођењем, Давос је постао синоним за глобализацију, место где се светске одлуке доносе у кулисама између ски-стаза и гламурозних сала препуних шампањца.

Шваб је до краја неговао имиџ визионара, који је први препознао долазак „Четврте индустријске револуције”. Његови говори о „капитализму за све заинтересоване стране” и „потреби за великим ресетом” учинили су га архитектом новог светског поретка који прави „дубока држава”. Према сведочењу бивших запослених, Шваб је градио „феудални систем” у којем је његова породица третирана као краљевска династија.

Шваб је, према наводима истражитеља, директно наредио особљу СЕФ-а да снизи рангирање Велике Британије у престижном „Извештају о глобалној конкурентности”

Након четири месеца истраге, СЕФ је објавио коначне резултате. „После темељног прегледа свих чињеница, управни одбор је закључио да нема доказа о материјалном прекршају од стране Клауса Шваба”, гласило је саопштење. Истражитељи су признали постојање неких „мањих неправилности”, али су их окарактерисали као последицу „нејасних линија између личних доприноса и операција Форума” које „одражавају дубоку посвећеност пре него намеру прекршаја”.

Ера Клауса Шваба, великих начела и грандиозних пројеката преобликовања света, дефинитивно је завршена. Уместо проповедника из алпских висова, Давос сада води практичан банкар чији је једини циљ био стварање профита. За глобалну елиту, то можда представља повратак здравом разуму. За оне који су веровали да СЕФ може бити инструмент позитивних промена, Финков долазак означава крај једне наде и почетак новог реализма.

Лари Финк, милијардер који управља са преко девет хиљада милијарди долара, постао је нови шеф СЕФ-а. Финк, који управља имовином већом од БДП-а Немачке и Јапана заједно, жели да модернизује форум и потенцијално одржи скупове у градовима попут Детроита, Даблина, Џакарте или Буенос Аиреса, како би се приближили „стварном свету“. Финков долазак означава крај 55-годишње владавине Клауса Шваба и потенцијално „спуштање“ форума са симболичне планине у реалне економске центре.

Геоекономска конфронтација

Форум дуже од пет деценија окупља лидере из пословних кругова, владе, цивилног друштва, међународних организација, академске заједнице и следеће генерације како би разумели глобалне изазове и заједно покренули свет напред. „Овогодишњи програм надовезује се на то наслеђе, обликовано текућим радом Форума и најновијим глобалним дешавањима и револуционарним иновацијама“, наведено је у саопштењу организатора.

Организатори додају да Давос 2026. представља неутралну платформу за размену ставова и тражење решења за заједничке глобалне изазове, од успоравања раста и фрагментације трговине до безбедности, климатских промена и убрзаног развоја вештачке интелигенције.

Програм је осмишљен да подстакне идеје, изнесе дугорочна решења за међусобно повезане изазове и отвори нове могућности за раст, отпорност и утицај, а надовезује се на вишедеценијску улогу Форума као места где се сусрећу кључни глобални актери. Посебан нагласак стављен је на геополитику и економски раст, уз расправе о томе како обновити међународну сарадњу у условима нарушених савезништава и промењених безбедносних парадигми.

Учесници су разматрали и нове моделе глобалне сарадње, који би могли да отворе простор за стабилнији и инклузивнији раст. Технолошке теме, посебно генеративна вештачка интелигенција, заузела је централно место у агенди, а лидери из јавног и приватног сектора разговарали су о одговорној примени нових технологија, њиховом утицају на продуктивност и конкурентност, али и о последицама по тржиште рада и друштво у целини.

Форум се бавио и „људском димензијом“ економских трансформација, укључујући улагања у вештине, образовање и отпорност радне снаге. Расправе су обухватиле и питање раста унутар планетарних граница, са фокусом на енергетску безбедност, заштиту природе и управљање воденим ресурсима.

„Геоекономска конфронтација“ је најхитнија глобална претња свету на кратки рок, резултат је анкете изнете у извештају СЕФ-а. Годишњи Извештај о глобалним ризицима те организације, анкетирао је више од 1.300 стручњака широм света о највећим ризицима по глобалну стабилност.

Укупно 18 одсто анкетираних идентификовало је „геоекономску конфронтацију“ – која укључује коришћење трговине, инвестиција, санкција и индустријске политике као стратешког оружја за ограничавање геополитичких ривала и консолидацију сфера утицаја – као највероватнији окидач глобалне кризе у наредне две године.

Садиа Захиди, извршна директорка годишњег окупљања СЕФ-а у Давосу навела је повећане тарифе, контроле страних инвестиција и строжу контролу снабдевања ресурсима попут критичних минерала као примере „геоекономске конфронтације“. Иако извештај није именовао специфичне земље, напредовање ове категорије са деветог места у прошлогодишњем извештају на прво место одражава годину обележену обновљеним трговинским ратовима између супарничких сила, изазваним агресивним тарифама које је администрација председника Доналда Трампа у САД наметнула трговинским партнерима.

Извештај наводи да ризик од геоекономске конфронтације расте како свет улази у нову „еру конкуренције“, у којој се економски алати све више користе као продужетак геополитичке стратегије, уз шире повлачење из мултилатерализма. „Протекционизам, стратешка индустријска политика и активан утицај влада на критичне ланце снабдевања сви указују на свет који постаје све интензивније конкурентан“, наводи извештај.

Економски ривалитети долазе у први план, додаје се, док расте забринутост због „економске рецесије, растуће инфлације и потенцијалних балона на тржишту док се земље суочавају са високим дуговима и волатилним тржиштима“. Извештај је дезинформације и друштвену поларизацију рангирао као другу и трећу најхитнију претњу на кратки рок. Еколошке забринутости рангиране су као највећа претња на десетогодишњем периоду, при чему се екстремне временске појаве, губитак биодиверзитета и колапс екосистема, као и критичне промене у земаљским системима, сматрају најтежим дугорочним ризицима.

Проблем неједнакости

Укупно глобално богатство доларских милијардера је прошле године скочило за 16 одсто, на рекордних 18,3 билиона долара, што је троструко бржи раст од просека у последњих пет година, наводи се у објављеном извештају организације Оксфам, који се традиционално објављује на почетку СЕФ-а у Давосу. Вредност имовине најбогатијих људи света је порасло за чак 81 одсто од 2020. године, напомиње се у извештају. Колика је брига најбогатијих за човечанство најбоље можда говори податак да је у време пандемије корона вируса, свет добио 575 нових милијардера који су очигледно зарадили на глобалној несрећи.

Оксфам у извештају „Отпор владавини богатих: Заштита слободе од моћи милијардера” упозорава да богаташи све више освајају политичку моћ како би обликовали економска и друштвена правила у своју корист, док се права и слободе већине све више урушавају. Вероватноћа милијардера да заузме политичку функцију је чак 4.000 пута већа него да то учини обичан човек, додаје организација и упозорава да најбогатији људи света поседују више од половине највећих светских медијских компанија.

Прошле године је број милијардера први пут прешао 3.000, а најбогатији међу њима, Илон Маск, постао је први човек у историји чија је имовина премашила вредност од 500 милијарди долара. Раст богатства милијардера за 2,5 билиона долара је скоро једнак укупном богатству 4,1 милијарде најсиромашнијих људи света.

Оксфам, такође, указује да је сиромаштво поново у порасту у Африци, док се смањење екстремног сиромаштва зауставило на нивоу из 2019. године. Глобално гледано, једна од четири особе редовно прескаче оброке, а смањење буџета за помоћ најугроженијима могло би довести до више од 14 милиона додатних смртних случајева до 2030. године.

Извештај наводи да се грађанске слободе и политичка права глобално смањују већ деветнаесту годину заредом, уз више од 142 значајна протеста у 68 земаља прошле године, које су власти често гушиле насиљем. Оксфам упозорава да је пад демократије седам пута вероватнији у земљама са високом неједнакошћу. Организација тражи од влада да уведу реалне планове смањења неједнакости, ефикасно опорезују супербогате, ојачају одвајање богатства од политике и заштите грађанске слободе, као и да ограниче утицај богатих на медије и политичке кампање.

Фактор Трамп

У једном опширном и слободнијем говору пред светским лидерима на СЕФ-у у Давосу, председник САД Доналд Трамп изнео је низ тврдњи о геополитици, безбедности, енергетици и инвестицијама, од којих су многе оспорене или нетачне.

Амерички председник Доналд Трамп је уз присуство председника, премијера и шефова дипломатија више земаља „лансирао“ Одбор за мир на церемонији на маргини СЕФ-а у Давосу. На церемонији је велики број представника са Блиског истока и из Јужне Америке, али је мало водећих америчких савезника из Европе.

Одбор је првобитно био замишљен као мала група светских лидера који ће надгледати спровођење мира и обнову у појасу Газе, али је проширен на иницијативу за коју неке европске државе сматрају да ће поткопати Уједињене нације.

Трамп се на почетку свог говора, којим је инагурисао одбор уочи потписивања његове повеље, осврнуо на забринутост око УН. Био је врло критичан према УН и повукао је САД из бројних међународних организација и изразио амбиције да нови међународни одбор може копирати, ако не такмичити се са УН, као тело које може да има улогу у посредовању у другим међународним сукобима.

Одбор за мир припрема свеобухватан план за успостављање администрације под америчком контролом у Појасу Газе

Због скептицизма око неких позваних чланова одбора и његовог мандата, неки традиционални амерички савезници су за сада одлучили да не учествују. Око 35 земаља прихватило је пројекат, а око 60 земаља позвано је да се придружи. Потписивањем приступања Одбору за мир у Давосу, које су иницирале САД, Повеља Одбора за мир је ступила на снагу. Тиме је та структура добила статус званичне међународне организације, саопштила је Бела кућа.

На церемонији су приказани и снимци Нове Газе. Приказане су слике футуристичких високих зграда поред мора, у садашњем Појасу Газе. Трамп је у закључку церемоније, себе описао као особу која се у души бави некретнинама.

Поред Одбора за мир, најављена су и два виша помоћна одбора: „Оснивачки Извршни одбор“, са великим нагласком на улагањима и дипломатији, као и „Извршни одбор за Газу“, задужен за све радове на терету Националног одбора за администрацију Газе, одбора технократа задуженог за привремену управу и обнову Газе. Бела кућа је саопштила да ће они који су изабрани у ове одборе радити на осигуравању „ефикасне управе и обезбеђивање најбоље услуге у датој класи који унапређују мир, стабилност и просперитет за народ Газе“. Трамп ће председавати седмочланим „оснивачким Извршним одбором“ који ће водити Појас Газе кроз следећу фазу обнове.

Годину дана после доласка на власт, уместо обећаног мира у свету, председник Трамп планети је „подарио“ Одбор за мир: међународну организацију коју нико није тражио. У одбор је позвано шездесетак држава, а улазница кошта милијарду долара. И док сателити САД по свету одушевљено прихватају идеју, озбиљне државе су суздржане, а интересантна је порука руског председника Владимира Путина: „ОК, узмите милијарду из наших замрзнутих средстава која стоје код вас и проследите их палестинском народу у Гази.“

Поручио је Трамп да је сам зауставио седам ратова, а да га из УН нико није позвао ни телефоном. Зато је одлучио да формира своје, додуше окрњене УН у Давосу, након што се после епизоде „парче леда на Гренланду” разјединио са традиционалним, деценијским европским савезницима.

Одбор за мир, који је председник Трамп званично покренуо у Давосу, припрема свеобухватан план за успостављање администрације под америчком контролом у Појасу Газе, наводи се у нацрту резолуције до којег је дошао амерички истраживачки портал „Дроп сајт“. Реч је о документу који је датиран на 22. јануар 2026. године (под називом Резолуција бр. 2026/1). Према наводима три независна извора блиска америчким и израелским властима, одражава стварне планове Вашингтона и Тел Авива о будућем управљању Газом после рата.

Подаци указују да је нацрт настао у Стејт департменту средином децембра прошле године, а да се његово представљање временски поклапа са Трамповим наступом на СЕФ-у у Давосу, где је и најавио оснивање тог тела.

Резолуција открива да би Америка била, заправо, управник Газе, односно да не би имала само саветодавну улогу већ би и доносила законе, спроводила власт и извршну и судску, имала могућност увођења ванредних мера итд. Циљ се дефинише као претварање Газе у „дерадикализовану и демилитаризовану зону без тероризма“, која „не представља претњу својим суседима“. На челу система налази се Трамп, док би извршни одбор имао право да доноси нове законе, мења или укида постојеће прописе и управља безбедносним, политичким и економским процесима, што значи потпуна управа без локалног суверенитета.

Трамп је похвалио америчку економију, понављајући апсолутну доминацију земље у области вештачке интелигенције

У документу се наводи да само они који активно подржавају „дерадикализовану Газу без тероризма“ и немају везе са Хамасом могу да учествују у обнови, управљању или хуманитарном раду. Нису дефинисани критеријуми за оцену подобних, али ће о њима одлучивати Извршни одбор и, на крају, Трамп лично.

Критичари упозоравају да се овим планом заобилази улога УН, а Газа претвара у територију под директном управом САД. Према томе, документ који је процурио, указује на најрадикалнији план до сада за будућност Газе – управу без избора, без палестинског суверенитета и под директном контролом Вашингтона.

УН, са 193 земаља чланица, заиста су одавно изгубиле сопствену улогу врховног миротворца. У протеклој деценији, напоре УН осујећивао је Савет безбедности у вечитој пат-позицији, све већи број реметилаца и државних спонзора у ратовима широм света, као и непрестана ерозија његовог властитог положаја пред најмоћнијим светским играчима, где спадају и САД.

Трампова иницијатива за вођењем света ка миру уследила је у тренутку када се захуктавају расправе у многим светским престоницама за смену генералног секретара УН Гутереша, коме истиче други мандат крајем ове године. Председник, који је раније изјавио да може да оконча рат у Украјини за један дан, открио је протекле године проведене на власти да је стварање мира отегнут и ризичан процес. Али данас је Трамп хвалио регион Блиског истока у којем сада тињају „само мали пожари“. Обећао је да споразум у Украјини „стиже веома ускоро“ и уживао је у новој улози будућег врховног миротворца.

Колико брзо Трампов Одбор за мир може да доведе до промене и, кључно, спроведе неке конкретне кораке ка трајном миру, тек остаје да се види.

***

Временом, Давос је постао много више од локације – постао је симбол. Када се каже „Давос“, не мисли се само на место, већ на концепт: сусрет политике, капитала и идеја. Иако се често критикује као затворени клуб привилегованих, СЕФ у Давосу остаје јединствена платформа на којој се, бар формално, разговара о проблемима који се тичу целог света.

У свету који се стално мења, Давос је до сада био константа, ексклузивни клуб богатих људи који деле мишљења о томе како би свет требало да функционише, мали град у швајцарским Алпима у којем се неколико дана годишње покушавало разговарати о великим глобалним питањима.

На јануарском Форуму у Давосу разговарало се о глобалним неизвесностима, геополитичким и геоекономским ризицима, глобалној економији, технолошкој трансформацији, вештачкој интелигенцији и одрживости.

Овогодишњи СЕФ био је домаћин једног од најинтензивнијих састанака последњих година, чему је највише допринио амерички председник Доналд Трамп, који је оставио траг на самиту својим радикалним предлозима у борби за моћ са Европом. Амерички председник је ублажио неке забринутости око Гренланда, искључивши могућност војне интервенције на острву и одустао од наметања царина савезницима након што је договорио оквир за будући споразум.

Трамп је похвалио америчку економију, понављајући апсолутну доминацију земље у области вештачке интелигенције, рекавши да би могао потпуно зауставити трансфер технологије Кини. Самит у Давосу нагласио је нову поделу света обележену Трамповом визијом геополитике и прерасподелом моћи, истичући Швајцарску као кључну неутралну територију за дијалог супротстављених страна. Кључне теме укључују потресе у глобалним односима и редефинисање утицаја водећих сила, што утиче на економску и политичку стабилност.

Давос је био фокусиран на „Трампову визију света“, укључујући новоформирани Одбор за мир, што указује на значајне промене у америчкој спољној политици и њен утицај на савезнике и ривале. Свет се суочава са новим облицима подела који су проистекли из дискусија о глобалној безбедности и економским токовима током самита. Дискусије на СЕФ-у су указале на то да се свет суочава са „прекрајањем“ досадашњих савеза и економских блокова.

Овакав овогодишњи Давос још нисмо видели. СЕФ је место где се говори углавном о економији, на маргинама самита о политици, а све се обично заврши критикама да је реч о окупљању ултра богатих, који разговарају о неједнакости. Овај пут, међутим, сви су чекали америчког председника Трампа, а он се наизглед повукао када је реч о Гренланду, изнео нешто другачију верзију историје и доста увреда на рачун, пре свега савезника, док Европа сматра да је овај пут „показала зубе”.

Да ли је Давос на издисају или ће он ипак и у новим геополитичким околностима наставити да живи, о томе ће се свакако питати „дубока држава”. СЕФ је њихова испостава, владара из сенке, моћних компанија попут Блек рока, које нису пропустиле ни овогодишњи Давос, истурајући политичаре, пре свега Трампа у први план.

Др Дејан Јововић је научни саветник – експерт за међународне финансије и редовни члан Научног друштва економиста Србије

Михаило Братић је публициста и дипломирани политиколог Факултета политичких наука у Београду. Ексклузивно за Нови Стандард.