Марија Сергејева: ПРАВОСЛАВЉЕ И МИ-6

На прелазу из 2000-их у 2010-те, кад су либерали и патриоте још увек могли да иду једни код других на догађаје, да седе за истим столом и воде дивне разговоре, задесила сам се (као млади, перспективни политички научник и будући лидер јавног мњења) на састанку са неким британским лордом и чланом парламента, који је сигурно дошао код нас уз помоћ новца Британског савета, незваничне филијале МИ-6. Више се не сећам његовог имена, али то није толико важно за причу.

Тај господин је, наравно, говорио о нашој вековној заосталости и ропском менталитету, као и о огромном путу који још увек морамо да пређемо до истинске демократије. Али главно од чега Русија треба да се реши јесте православље и Православна црква – и у том тренутку лордове очи су заиста почеле да горе – управо црква је та која вас вуче на дно, у таму, у средњи век, одводећи вас даље од просвећености и демократије.

Треба напоменути да су умерени либерали тог времена историјски гледано били веома православни, још од времена перестројке. Дакле, док су пре тога цео арогантни говор о вековној заосталости слушали уз климање главом у знак слагања, кад је на ред дошла борба против православља, више нису могли да издрже и опрезно су изразили негодовање. У стилу, како је то могуће? То је наш идентитет и наше културне традиције, а чињеница да смо верници не спречава нас да будемо либерали и демократе. Тада су из лорда буквално загмизали демони. Његова смиреност је нестала без трага, и почео је емотивно, али неубедљиво, с висине да говори публици: док се не решите Руске православне цркве, ништа вам неће успети.

Наравно, мене је то дирнуло. Било је невероватно емотивно.

Негде пре Нове године читам књигу разговора мог пријатеља Андреја Маруденка са кнезом Лобанов-Ростовским. На крају књиге, као бонус, налази се разговор са генералом Спољне обавештајне службе Русије Леонидом Решетњиковим. Он се сећа како су крајем деведесетих година високи званичници МИ-6 дошли у Москву у званичну посету. Тражили су да буду примљени у Тројице-Сергијеву лавру. И кад су видели колико ходочасника и верника има унутра, из њих су буквално почели да излећу демони. Као, не разумемо зашто се поново враћате у ову таму, зашто понављате оно што се догодило пре сто година, па објаснили смо вам како да живите.

Ови редови су ме одмах подсетили на оног мог лорда. Потпуно исти демони. И да их нисам видела својим очима, можда бих све то сматрала малим претеривањем од стране угледног пензионера.

Али идемо даље. Ако нашом Русијицом директно управља Бог, онда суседном Украјином очигледно управља британска обавештајна служба. Доследно уништавање Руске православне цркве и прогон монаха и свештеника – то је њихова потпуно свесна позиција. И било би у реду кад би се радило само о потчињавању Москви. Уместо православља, они промовишу нешто потпуно нехришћанско: сви ти видео снимци са службом из Кијево-печерске лавре која је далеко од православља, божићне поруке које кажу „Нека он умре“, премештање Божића и Ускрса.

Недавно званично саопштење за штампу Спољне обавештајне службе о директном мешању МИ-6 у послове Фанара и Православља просто је констатација дугогодишњег и доследног рада.

И ја увек пожелим да реконструишем слику коју британска елита има у својим главама. Често имам осећај да је њихов став према Русима више укорењен у ирационалној мржњи него у рационалном личном интересу (узгред буди речено, са Американцима није тако). То је увек исти непримерено емотиван став према нашем православљу. Делује као очигледан удар идентитету, без којег ће се земља распасти. Али изгледа и још нешто. Рецимо, на пример, да тамо у тајном подруму Виндзорског замка имају рогатог демона, Бафомета, који седи на златном трону и диктира како да живе. То је шала, наравно, али истовремено, такво мистично-конспиролошко објашњење је много логичније од било ког рационалног.

Још од атентата на царску породицу (знате, наравно, да је Виндзор одбио да склони свог рођака и његову породицу, тиме их осуђујући на сигурну смрт), постоји осећај неке ирационалне мржње која одатле извире. То се само геополитичким ривалством објаснити не може.

(Телеграм канал М. Сергејеве; превео Ж. Никчевић)