Све је почело ратом против Срба: Европа покушава да направи нови Берлински зид – само источније

© Sputnik / Sergey Guneev /

Политика пре свега европских елита према Русији сведочи о њиховој жељи да направе нови Берлински зид, само да буде далеко источније него онај који је пао 1989.године – они хоће од Европе да направе тврђаву, што много подсећа на четврти рајх. Али у тој збрци на крају остаје само рачун који ће у Европи морати да плате, социјални и политички.

Кључне догађаје у 2025.години на релацији Запад – Русија овако оцењују саговорници Спутњика политиколог Александар Павић и професор Факултета политичких наука Драгана Митровић.

Велики немачки реванш почео са Србима 90-их

Како каже Павић, у европском лудилу ипак има метода – глобалистичка дубока држава која се после доласка Доналда Трампа у Белу кућу преселила у Европу жели трајно да направи поделу у Европи и огради се од Русије, о чему сведоче и антируске санкције.

„Они су тим санкцијама себи много наудили, то им се вратило као бумеранг. Русија неупоредио боље стоји него они. Европска унија нема перспективу да ће да јој буде боље у догледно време: немају сировине, зависе од све скупљих енергената, пошто су се одрекли јефтиних енергената, али то је цена коју су спремни да плате, поготово немачке елите. Ово је велики немачки реванш који је почео преко нас 90-их година. Они се спремају за нови поход ка истоку”, упозорава Павић.

Он скреће пажњу да се у Европи још надају да ће и Американце увући у то, а да у међувремену гомилају војску, Немци су послали у Литванију пет хиљада војника, драстично су смањили доток руског гаса – и то није крај.

“Они хоће да и земље које би биле колебљиве, које не желе рат са Русијом, одмакну од руског гаса по било коју цену и то је нешто на чему раде. И као што су спремни да жртвују милионе Украјинаца спремни су да жртвују и милионе Европљана. Они уопште не хају за народе и оне којима управљају. Као што се види, не дозвољавају, где год је то могуће, да дођу на власт политичари који су за мир. И питање је како и да ли све то може се заврши неким демократским путем. Али у сваком случају, ово је хладни рат плус, хладни рат 2,0. али много опаснији зато што овде као да се изгубио страх од нукуларног рата”, каже Павић.

Уз све то, додаје он, поменуте елите покушавају да испровоцирају Русију да им одговори како би могли да хомогенизују своје јавно мњење а Трампа ставе пред свршен чин – и у томе немају план Б.

У ЕУ се буде гласови разума

По мишљењу Драгане Митровић, у Европи се ипак стварa простор за друкчије гласове, можда креиран унутрашњим економским недаћама јер су многе земље ЕУ или у рецесији, или имају једва регистрован раст.

“То мора да се одрази и прелије на стандард становништва, на незадовољство грађана. Друго, ту је безбедносни проблем који је све израженији као исход мигранске политике, као и енергетски, иако сада са ниском ценом гаса можда тренутно не размишљају превише о томе, али на дуги рок свакако да. Многи су проблеми унутар Европске уније и мислим да је и њима јасно да је Европска унија, таква каква је сада, изгубила атрибуте глобалног центра и многе атрибуте који су је красили као интеграцију и због којих су се земље и укључивале у ЕУ”, образлаже наша саговорница.

Они који су заговарали те наопаке и потпуно нереалне, али и аутодеструктивне идеје о уништењу Русије и њеном исцрпљивању, констатује она, нису променили став нити смањили антируску пропаганду али, вероватно због притиска САД које им одричу обећање да ће бринути о њиховој безбедности, то код многих у Европи ствара велику нелагодност и враћа их ка политичком реализму и стварности на терену.

“И због проблема које имају сада рационални гласови указују на то да је та политика неуспешна, па хајде да видимо како да пређемо на неку успешнију. У том смислу они се враћају ономе што налаже здрав разум а то је да је, прво, комуникација неопходна, а видели смо и слом тих политика везано за крађу руских средстава и расцеп по том питању. Многе земље већ схватају и да су се тобоже ослободиле енергетске зависности од Руске Федерације а постале енергетски зависнe од Америке само за далеко веће новце”, примећује Митровићева.

Слику употпуњује, према њеним речима, недоследност Трампове политике што код свих који су се налазили на листи америчких савезника у Европи рађа велику неизвесност.

На све то стигао је и извештај Блумберга за који нико не може рећи да је проруски, да је рубља једна од пет најјачих валута, што је за њих потпуно шокантно, а аспект који их води ка реалности јесте и чињеница да су многе земље ЕУ наставиле да изузетно много купују руске енергенте, подсећа Митровићева.

Покушавају да Трампу вежу руке

Кад је реч о преговорима за решење украјинског сукоба, Павић сматра да је проблем у томе што америчка дубока држава, заједно са њеним средиштем које се преселило у Европу, не жели да се рат заврши и охрабрујe у томе вођу кијевског режима Владимира Зеленског.

„Ми знамо шта Зеленски хоће: да војници из НАТО земаља буду на територији Украјине. Русија је рекла да ће их третирати као непријатељске војнике. Ово је дипломатска игра за јавност, на првом месту од стране Зеленског и његових европских спонзора. Они хоће да сатерају Русију у дипломатски ћошак да испадне да је она против мира у смислу да дају довољно услова који су за њу неприхватљиви, и да онда натерају Трампа да и он оптужи Русију да није заинтересована за мир. Они желе да погоде две птице једним каменом – да продуже рат и да покваре однос између Трампа и Путина.“

Павић је сагласан са оценама руског сенатора Констана Косачова да они на тај начин купују време и надају се да ће Трамп после међуизбора у САД идуће године да изгуби већину у оба дома Конгреса па ће му бити везане руке до америчких избора 2028.године када прижељкују да се демократе врате у Белу кућу.

„Они нису одустали од свог посредног рата против Русије и то је главни проблем. Јасно је да су свесни тога у Кремљу. А кад би Кремљ и Бела кућа били препуштени сами да разговарају без спољног утицаја врло брзо би се договорили око многих ствари али упливи америчке дубоке државе и ЕУ су ти који спречавају договор и то је ствар која још увек је далеко од тога да буде отклоњена“, закључује политиколог.