БРИКС 2025: Организација окренута ка будућности
Getty © sunyaluk
Ако нека земља жели да буде у БРИКС-у, биће јој уведене царине, рекао је председник САД Доналд Трамп новинарима у Белој кући, на састанку са аргентинским колегом Хавијером Милеијем.
„Рекао сам: ‘Ако неко жели да буде у БРИКС-у, то је у реду, али ћемо увести царине вашој земљи’, и сви ће изаћи. Сви ће напустити БРИКС“, изјавио је амерички председник.
Тако функционише свет по Трампу. Све је веома једноставно: „Увешћемо царине и завршити са БРИКС-ом“. САД су и даље највећа светска сила. Али, ако је Америка највећа, зашто је треба „поново учинити великом“ (МАГА)?
Трансформације БРИКС-а
БРИКС се од свог настанка значајно трансформисао и прошао кроз неколико етапа квалитативних промена. Почео је као неформална дијалошка платформа, а данас је то разгранат, сложен и вишекомпонентан механизам међудржавне сарадње у широком спектру области.
Тренутно га чини 11 држава чланица – Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужна Африка, Египат, Етиопија, Иран, Уједињени Арапски Емирати и Индонезија, која се званично придружила овој организацији почетком 2025. и постала прва чланица из Југоисточне Азије.
А ту је списак од 10 партнерских земаља, која обухвата државе изАзије, Африке, Латинске Америке и са Блиског истока. То су, фактички, земље које чекају у реду за пријем у БРИКС.
Можда је суштину БРИКС-а најбоље дефинисао руски мислилац и геополитичар Александар Дугин, речима да је ова организација „пројекат окренут ка будућности“.
БРИКС укључује већ формиране државе цивилизације, наставио је Дугин, али ова организација прихвата и цивилизације које се још нису формирале или које тек настају.
На пример, исламски свет, који још није постигао јединство у развоју заједничке цивилизацијске стратегије, или Латинску Америку, која такође застаје на путу интеграције, као и целокупни афрички континент.
Нова фаза проширења
БРИКС је избегао да се претвори у гломазну бирократску машинерију и, уместо тога, усредсређује се на сасвим конкретне облике међународне сарадње.
О значају БРИКС-а у савременом свету довољно говоре следеће чињенице: земље чланице тренутно обухватају готово половину светске популације, 40 одсто глобалне паритетске квоте и око 25 одсто међународне трговине.
Сарадња земаља БРИКС-а је експоненцијално порасла у последњих 15 година и данас покрива веома широк спектар тема. На пример, Истраживачки центар БРИКС-а за економска истраживања (ИПЕА) идентификовао је 184 области заједничког истраживања и сарадње, од пољопривреде до свемирских агенција.
Другим речима, БРИКС је практична мултиполарност, намењена развоју равноправних држава, а не продужавању (нео)колонијалног статуса, који постаје неодржив у савременом свету.
Осим тога, БРИКС је сада ушао у нову фазу проширења, за шта постоје реалне могућности, укључујући и успостављање категорије држава-партнера, изјавио је недавно заменик министра спољних послова Руске Федерације и представник Русије у БРИКС-у Сергеј Рјабков.
„Сада смо, по свој прилици, ушли у другу етапу проширења„, додао је Рјабков. Он је одбио да спекулише о томе о којим државама је реч, али је истакао да број тих земаља није мали.
„То како БРИКС функционише у проширеном саставу мислим да је свима јасно и видљиво“, нагласио је Рјабков, „а практични резултати огледају се у завршним документима. Довољно је погледати обимне декларације лидера усвојене у на самиту у Казању 2024. и у Рио де Жанеиру 2025. године – јасно се види шта је урађено и шта ће се радити убудуће. То је, у суштини, програм деловања, фактички путоказ за практичан рад а не пука изјава о намерама“.
Одустајање од долара
Посебан проблем који мучи Вашингтон је постепено одустајање земаља БРИКС-а од коришћења америчког долара у међународној трговини.
БРИКС промовише међународну трговину у којој би се плаћања вршила у националним валутама како би се смањила зависност Глобалног југа од долара. Хегемонија долара била је једно, можда и најважније средство којим је Вашингтон осигуравао покорност земаља Глобалног југа.
На пример, у јануару 2024. године, Етиопија се придружила овој организацији и почела преговоре са Кином о конвертовању дела свог дуга од 5,38 милијарди долара према Пекингу у кредите деноминиране у јуанима. Убудуће ће поравнања између Пекинга и Адис Абебе вршити у бирима и јуанима, што чини део напора за обнову економије Етиопије.
Вашингтон на то одговара новим царинама и санкцијама. Изгледа да Трамп то не разуме: нови ултиматуми само убрзавају одустајање од долара. Русија је практично одустала од долара након што су многе њене финансијске институције искључене из западног финансијског система 2022. године.
Хибридни рат који Запад води против БРИКС-а
Међутим, то је само део хибридног рата који Запад води против БРИКС-а.
Италијански публициста Марко Роси на сајту „Електомагацин“ примећује да су се некадашњи господари „господари универзума“, које он назива „господарима Давоса“, почетком 2010-их преобразили у скромне „господаре Колективног запада“.
Ови „господари“ одбијају да прихвате да су у Украјини претрпели стратешки пораз и зато настављају свој прикривени рат против земља Глобалног југа.
Тако сада имамо ситуацију у којој са једне стране налази БРИКС, са идејом слободног, независног развоја, са друге Запад. У ствари, данас је читав БРИКС, заједно са својим савезницима, додаје овај аутор, приморан је да се укључи у хибридни облик рата против Колективног запада.
Тај рат траје и, без сумње, наставиће се још неко време, годинама, а можда и деценијама. Али, није тешко схватити да Запад, коме се супротставља све компактнија светска већина, из њега не може да изађе као победник.
БРИКС се непрекидно трансформише, али при том се трансформише и читав свет. То је јасан знак да смо већ ушли у раздобље мултиполарности, а да је униполарни свет, који је руски председник Путин на Минхенској конференцији о безбедности 2008, описао као поредак „једног суверена и једног господара“, остао иза нас.
