Две важне посете, јасан сигнал: Србију чека потпуни заокрет ка суверенизму или останак уз глобалисте

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Посете председника Грузије и Словачке, Михаила Кавелашвилија и Петера Пелегринија, двојице представника новог европског суверенизма, нису протоколарни гест, већ јасан политички сигнал. Србија се, сматра адвокат Горан Петронијевић, налази пред избором – или потпуни заокрет ка суверенизму, или останак у све ужем глобалистичком међупростору.

У размаку од свега неколико дана, Београд су посетили председници Грузије и Словачке, Михаил Кавелашвили и Петер Пелегрини. Њихове поруке, иако упућене из различитих политичких и државних контекста, имале су заједнички именитељ – отворену критику начина на који бриселска администрација третира Србију и државе које одбијају безусловну послушност.

Кавелашвили је указао на, како је рекао, неједнаке аршине евробирократа у односу према Србији и Грузији, док је Пелегрини оцену Брисела о Србији оголио до суштине, назвавши одлагање отварања кластера три политичком игром појединих чланица ЕУ.

За Горана Петронијевића, ове изјаве нису инцидент, већ део ширег европског процеса јачања суверенизма на континенту, у којем Србија треба да пронађе своје место.

Нови суверенизам као одговор на глобалистички притисак

Петронијевић Кавелашвилија и Пелегринија види као типичне представнике новог суверенистичког покрета, који се у Европи убрзано шири. Тај покрет, како истиче, не гради политику на апстрактним идеолошким конструкцијама, већ на четири основна стуба: држава, нација, вера и породица.

„Ово што се сада показује требало би да буде весник нашег потпуног окретања суверенизму, суверенистичкој опцији и сврставања у групу земаља које на тим вредностима заснивају читав државни пројекат“, оцењује Петронијевић.

Он упозорава да Србија већ годинама, због снажних спољашњих притисака, кокетира са глобализмом, правећи уступке на сопствену штету, и да је време да се са таквом праксом прекине.

Четири стуба новог суверенизма

Према Петронијевићевим речима, нови суверенистички покрет у Европи не почива на дневној политици, већ на јасно дефинисаном вредносном оквиру.

„Политика новог суверенизма гради се на четири темељне вредности: држава, нација, вера и породица. То су стубови на којима се заснива читав државни пројекат у земљама где суверенизам побеђује“, објашњава Петронијевић.

Глобалистички међупростор – све ужа клопка

Он додаје да Србија предуго покушава да балансира између суверенистичких интереса и глобалистичких захтева, што је довело до озбиљних уступака на сопствену штету.

„Оно што се сада показује требало би да буде весник нашег потпуног окретања суверенизму и сврставања у ту групу земаља. Ако то не урадимо, остајемо у међупростору, а тај међупростор је све ужи и ужи“, упозорава Петронијевић.

Глобалистички пројекат улази у фазу повлачења

„Глобалисти се повлаче, али борба је жестока. Видите то широм Европе. Међутим, уверен сам да у релативно кратком периоду – највише пет година – суверенизам може у потпуности овладати Европом“, оцењује он.

Европска унија на раскршћу

Петронијевић сматра да ЕУ има само два могућа пута: трансформацију или распад.

„Једини одрживи правац за Европску унију јесте да постане заједница суверених држава – са меким границама, заједничком валутом, слободним протоком робе и капитала – али уз враћање значајног дела суверенитета државама чланицама“, констатује Петронијевић.

Супротан правац, који данас намеће бриселска администрација, води ка потпуној централизацији и укидању националног одлучивања.

Европа без консензуса – рецепт за колапс

Посебно опасним Петронијевић оцењује планове о укидању консензуса и увођењу трослојног система одлучивања.

Према том моделу, нове чланице би биле примане без права гласа, вероватно на десет година, што би их фактички претворило у колоније – јер би уступиле суверенитет, а не би имале политички утицај.

„Такав концентрични, трослојни начин одлучивања биће гробар Европске уније каква је данас. Тог тренутка почеће распад, јер ће доћи до озбиљних несагласности међу државама, нарочито тамо где суверенистички покрети јачају“, упозорава Петронијевић.

Зашто Србија мора да „хвата прикључак“

Наш саговорник истиче да су Словачка и Грузија доказ да неолиберално-глобалистички модел није непобедив.

„Њих двојицу бих означио као припаднике новог суверенизма и држава у којима он побеђује. У тим земљама глобалисти нису успели оно што су успели у Румунији и Молдавији. Суверенизам је тамо у замаху и он ће јачати“, каже Петронијевић.

Тај процес, додаје он, неминовно ће захватити и Аустрију, Немачку, Француску и Пољску, што ће додатно променити политичку мапу Европе.

Ко су заправо Кавелашвили и Пелегрини

Кавелашвили и Пелегрини заиста и јесу типични представници новог суверенистичког покрета, али са различитим историјским и политичким позицијама.

Петер Пелегрини припада политичкој струји унутар ЕУ која се противи даљој централизацији, федерализацији и претварању Уније у наддржаву којом управља бриселска бирократија. Његов суверенизам заснива се на идеји Европе као заједнице суверених држава, а не као идеолошког пројекта.

Михаил Кавелашвили, с друге стране, представља суверенизам отпора спољашњем управљању. У грузијском случају, суверенизам није класично европски десни пројекат, већ реакција на снажне притиске западних центара моћи који Грузију третирају као простор за геополитичко надметање, а не као државу са сопственим интересима.

Управо та разлика чини њихов долазак у Србију посебно значајним – јер показује да се суверенизам шири и унутар ЕУ и ван ње, као одговор на исти проблем: доминацију неолиберално-глобалистичке бирократије.