Опсесија чланством у ЕУ спутава Србију: Да ли је европски пут ћорсокак
Опсесија чланством у ЕУ спутава Србију и чини је рањивом на притиске извана који се нису много променили током историје, изјавио је за ТВ РТ Балкан бивши министар културе и информисања Владан Вукосављевић.
„Ми имамо свакако алтернативу, политичку и стратешку“, рекао је Вукосављевић, подсетивши да су Срби стари европски народ и да то нико не може да оспори, али да то нема везе са ЕУ као политичком творевином.
„Наша безусловна, слепа начелна политичка усмереност ка ЕУ, заправо нам везује и руке и ноге“, рекао је.
Приступање ЕУ је жеља а не стратегија, а доношење одлука на основу тога води у „историјски ћорсокак“, упозорава Вукосављевић.
Као пример наводи да је Црна Гора већ самопоништила своју историју и идентитет одлуком да упути војнике у Немачку за обуку Украјинаца против Русије, а од Србије се тражи признање лажне терористичке „државе Косово“, док Народна скупштина упорно одбија да усвоји резолуцију о Јасеновцу да се тобоже не би замерила Хрватима на „европском путу“.
По њему, највеће чланице ЕУ воде у суштини ратнохушкачку политику и то што засад нису прибегле отвореној пљачки руске имовине је само привремена победа здравог разума.
Русија је, каже Вукосављевић, видела шта се дешавало Србима деведесетих и из тога извукла наравоученије, па сад зна с ким има посла.
Коментаришући санкције НИС-у и недавну резолуцију америчког Конгреса о „демократији и просперитету на Западном Балкану“, Вукосављевић је указао да је то континуитет политике САД из деведесетих, иако су се многи оправдано надали да ће повратак Доналда Трампа на власт да нешто промени.
„Ми немамо заправо однос две државе, ми имамо покушај диктата и наметања политичких решења од САД у једном флагрантном виду већ од 1990. То је 35 година континуитета притисака и уцена САД на Србију и интересе српског народа у региону“, рекао је.
Вукосављевић вели да је сада извесно да Америка и ЕУ на Србе гледају као „мале Русе“, адресу на коју се испоручују искључиво претње, а који евентуално могу да постоје само на простору од Фрушке горе до Копаоника и од Дрине до Тимока.
„Ми се налазимо између чекића и наковња“, за шта смо донекле и сами криви политиком „добро јутро чаршијо на све четири стране“, додао је некадашњи министар.
