Централна банка Русије: Нема планова за повлачење тужбе против „Јуроклира“

© Sputnik / Eugene Biyatov /

Москва тренутно не планира да повуче тужбу против компаније „Јуроклир“ због чињенице да лидери Европске уније на самиту за сада нису успели да се договоре о предаји замрзнуте имовине Русије Украјини, изјавила је Елвира Набиулина, гувернер Централне банке Русије на конференцији за новинаре.

„Поступци белгијског депозитара у спровођењу санкција представљали су злоупотребу закона и кршење јавног реда. Резултат су губици од 200,1 милијарди евра, укључујући 18,64 милијарде евра изгубљене добити“, објаснила је Набиулина.

Одговарајући на питање да ли је јасно која имовина може бити предмет тужбе против „Јуроклира“, она је напоменула:

„Како ће се извршити судска одлука, како ће се надокнадити штета, то ће се утврдити након што судска одлука буде донета и након што она ступи на снагу“.

Набиулина је такође нагласила да Банка Русије разматра и могућност заштите својих интереса пред међународним судовима и арбитражним трибуналима, уз накнадно спровођење одлука таквих судова у другим земљама.

У вези са тим да ли је најава ЦБ о подношењу тужбе против „Јуроклира“ утицала на одлуку лидера ЕУ, Набиулина је напоменула да је, по њеном мишљењу, на то првенствено утицала чињеница да би таква одлука поткопала фундаменталне темеље међународног финансијског система.

Такође је навела да је Банка Русије затражила да се тужба разматра иза затворених врата јер би се откриле информације које су предмет банкарске тајне.

Централна банка је претходно поднела тужбу против „Јуроклира“ вредну 200 милијарди евра, а убрзо након тога је објавила спремност да тужи европске банке.

Лидери ЕУ покушавају да постигну компромис о пружању Украјини кредита од 90 милијарди евра користећи замрзнуту руску имовину.

Конфисковање руске имовине

Белгија, Италија, Малта, Словачка, Мађарска, Бугарска, Јуроклир и Европска централна банка (ЕЦБ) успротивили су се предлогу, док се Француска такође успротивила коришћењу руске имовине која се налази у комерцијалним банкама. Међутим, предлог је ипак достављен сталним представницима ЕУ на техничко одобрење и биће стављен на гласање на европском самиту 18. и 19. децембра. У међувремену, извршна директорка Јуроклира Валери Урбен, у интервјуу за белгијске медије, изјавила је да је имовина Централне банке Русије новац руског народа и запретила да ће предузети правне мере ако ЕК успе да прогура своју одлуку.

Европска комисија опсесивно тражи сагласност земаља чланица ЕУ за коришћење руске суверене имовине за Кијев. Разматра се износ између 185 и 210 милијарди евра у облику кредита, који би Украјина условно била обавезна да врати након завршетка сукоба и у случају да јој „Москва плати материјалну штету“. У међувремену, руско Министарство спољних послова је већ изјавило да је идеја ЕУ да Русија плаћа репарације Украјини нереална и да се Брисел дуго бави крађом руске имовине.

Након почетка руске Специјалне операције у Украјини, земље ЕУ и Г7 замрзнуле су скоро половину руских златних и девизних резерви, које износе приближно 300 милијарди евра. Од тога, преко 200 милијарди евра се налази у ЕУ, укључујући 180 милијарди евра које држи белгијски Јурклир, један од највећих светских система за клиринг и поравнање. Европска комисија је известила да је од јануара до новембра 2025. године ЕУ пребацила 18,1 милијарду евра Украјини од прихода од замрзнуте имовине Русије.