Танасковић: Све упућује на то да Света Столица нема битних мотива за промену става према косовској државности

Немогуће је поуздано претпоставити шта смера ватиканска дипломатија, поготово под новим папом, али за сада све упућује на то да Света Столица нема битних мотива који би је навели на промену свог досадашњег става према косовској државности, бар не ускоро, каже за Косово онлајн Дарко Танасковић, бивши амбасадор у Ватикану.

Косовска председница Вјоса Османи посетила је Ватикан крајем прошле недеље где је имала приватну аудијенцију код папе Лава XИВ, а после овог сусрета изразила је наду да ће Света столица коначно признати Косово. Такође је споменула и „историјске везе Косова са хришц́анством, наглашавајуц́и да је Дарданија свету дала истакнуте личности попут Ђерђа Кастриота-Скендербега, Свете Мајке Терезе, цара Константина и Јустинијана, као и друге важне личности за историју хуманизма и европске цивилизације“.

Према оцени Танасковића, кратка изјава Вјосе Османи после пријема код папе Лава XИВ не садржи ништа што би било вредно озбиљног коментара, сем констатовања чињенице да је до њеног сусрета са поглаваром Римокатоличке цркве дошло, „да је она изразила наду да ће Света Столица коначно признати независност њене парадржаве и да би то признање било благотворно за народ ‘Косова’“.

„Све остало што је рекла боље би било да није, а посебно најављивање промене имена ‘Косова’ у Дарданија. Нисмо сазнали шта је рекао папа, јер о аудијенцији косовске председнице у званичним ватиканским саопштењима још увек влада мук“, примећује Танасковић.

Вјоса Османи је, подсећа он, посетила и почившег папу Фрању 23. јанура 2023. године и после тог сусрета је такође исказала наду да ће ускоро уследити ватиканско признавање косовске независности. Раније је, напомиње бивши амбасадор у Ватикану, сличне наде изражавао и Хашим Тачи, и не само он.

„Да је било по приштинским званичницима, ‘Косово’ би већ више пута добило признање од стране Свете Столице. Немогуће је поуздано претпоставити шта смера ватиканска дипломатија, поготово под новим папом, али за сада све упућује на то да Света Столица нема битних мотива који би је навели на промену свог досадашњег става према косовској државности, бар не ускоро. Вјоси Османи је то вероватно познато, па је зато њена изјава била изразито уопштена и сведена на исказивање жеље и наде. Превасходно за домаћу употребу“, оцењује Танасковић.

Још испразнији је, додаје, коментар бившег амбасадора Косова у Италији Аљберта Пренкаја, у коме пажњу привлачи, како каже, једино комична формулација о узајамном уважавању „двоје лидера“.

„Но, по среди је осетљива проблематика коју, поготово у светлу актуелних потреса и померања у међународним глобалним и регионалним односима, ваља помно пратити и проактивно се постављати, како би се предупредила евентуална непријатна изненађења“, упозорава наш саговорник.

Када је реч о помињању намере да се Косово преименује у Дарданију, Танасковић констатује да се за то неки, не и сви, у Приштини залажу, али и да то није саопштавање нечег новог, јер је у том смислу пре извесног времена покренута и петиција за добијање 10.000 потписа. Такође наводи да се у председничком кабинету, на трагу иницијативе Ибрахима Ругове, гости примају и пред стегом који би требало да представља заставу Дарданије.

Да, сем делимично простора који настањују, савремени Албанци и ‘Косовари’ немају ама баш никакве везе са античком краљевином Дарданијом, која је постојала до прве половине другог века пре нове ере, како истиче, није ваљда никоме разумном потребно доказивати.

„Довољно је, рецимо, навести да се име Дарданије ниједном не помиње у тако озбиљној и ауторитативној студији као што је ‘Албанци – од средњег века до данас’ немачког научника Петера Бартла. Истовремено, Бартл констатује да је ‘слика коју албанска наука ствара о раној историји споственог народа поједностављена, некритичка и делује исконструисано’. Кад је тако са науком, има ли места чуђењу што се овако комотно понаша политичарка једне вишеструко проблематичне ‘државе’. Приликом неког њеног наредног боравка у иностранству, сазнаћемо, можда не баш у Риму, да је, поред овога пута истакнутих Скендербега, свете Мајке Терезе, царева Константина у Јустинијана, Дарданија (што ће рећи ‘Косово’) свету дала и самог Исуса Христа“, закључује Танасковић.