„Службени гласник“ постаје ДОО: Да ли је трансформација јавних предузећа „шминка“ за продају

„Службени гласник“ је из форме јавног предузећа, променио статус у друштво са ограниченом одговорношћу. Одлука је донета на седници Владе Србије у четвртак, а ово предузеће само је једно у низу државних, за које је у складу са новим законским решењима, предвиђена трансформација.

Овим потезима отвара се питање да ли ће, као што се најављује, ова промена донети ефикасније пословање и професионалније управљање или су предузећа корак ближе приватизацији? Да ли је могуће суштински побољшати репутацију јавних предузећа, многих „губиташа“ и да ли би она могла ухвате трку по продуктивности са приватним или је – све то „шминкање“ за лакшу продају?

Није искључиво правна форма та која одређује да ли ће неко предузеће бити продато, али би могло да значи „корак ближе“ таквој одлуци, сматрају стручњаци.

Како се наводи у образложењу, „Службени гласник доо“ наставиће да обавља делатности јавног предузећа на исти начин као и пре промене правне форме. Остаје власник целокупне имовине, али и дужник свих обавеза јавног предузећа.

„И сви уговори које је ЈП пуноважно закључило до дана регистрације промене правне форме, остају на снази. Основни капитал ЈП „Службени гласник“ који износи око 1.314.432.000 динара, у целости уписан и уплаћен као неновчани капитал, претвара се у основни капитал друштва с ограниченом одговорношћу. Самим тим, Србија стиче удео који чини 100 одсто основног капитала друштва с ограниченом одговорношћу“, наводи се у саопштењу.

Осим „Службеног гласника“, и „Србијашуме“, „Србијаводе“ и „Путеви Србије“ мењају правну форму и и прелазе у друштва са ограниченом одговорношћу. На листи предузећа која на овај начин мењају статус је укупно њих 15, а међу њима су и НП „Копаоник“, „Емисиона техника и везе“, „Завод за уџбенике“, „Пошта Србије“, Стара планина“, Јавно предузеће за склоништа, „Нуклеарни објекти Србије“, НП „Тара“, „Службени гласник“, „Скијалишта Србије“, НП „Фрушка гора“ и НП „Ђердап“.

Професор на Економском факултету у Београду Љубодраг Савић истиче да би стварање нових организационих форми могло да значи да је држава решила да утегне ствари и смањи трошкове производње. Ипак, како наглашава, може бити и да држава спрема неке делове јавних предузећа за продају.

„Један од разлога зашто се то ради, јесте да ‘упеглаш’ предузеће и припремиш за продају“, наводи Савић за РТ Балкан.

Од државе се, како објашњава, очекује да промени приступ према јавним предузећима.

„Она не могу да буду буре без дна, под паролом, ‘како год радио, свира ти радио’. С обзиром на то да у највећој мери остали део привреде зависи од њих, морају да постану неко који ће много ефикасније и боље радити. Важније да ли имају спремност да промени управљање јавним предузећима. Годинама о томе причамо. На пример, код ЕПС-а имамо потенцијала, али и мршаве резултате“, указује Савић.

Како истиче наш саговорник, организациона форма понекад нешто значи, али додаје да је суштински важније од тога, спремност државе да нешто промени – у смислу управљања тим предузећем.

„Недавни извештај Светске банке показује два проблема. Висок ниво сиве економије и друга ставка је – релативно лоше управљање јавним предузећима“, истиче Савић.

Према његовом мишљењу, држава има неколико опција како да побољша ситуацију у пракси.

„Држава може да остане већински власник јавног предузећа, може да комбинуј власништво, може да буде 100 одсто власник, али држава не сме да управља јавним предузећем. Она то не зна да ради. Неопходно је професионално управљање“, наводи Савић.

Ипак, како указује, једна од полуга моћи државе су управо и јавна предузећа.

„Државна предузећа су се увек користила као ресурс за запошљавање партијских кадрова и тешко је тога се одрећи. Реорганизација би била полазна основа. Другачија форма пружа теоријски могућности да предузеће буде ефикасније. Али, ако се само спољашњост нашминка, а унутрашњост остане иста, нема много смисла. Државна предузећа морају да буду профитабилна једнако као и приватна предузећа“, закључује Савић.

Примена Закона о управљању привредним друштвеним у власништву државе почела је у септембру 2024. године.

Како налаже закон, јавно предузеће чији је оснивач Република Србија, може да промену правну форму у акционарско друштво, уколико има више од 250 запослених који су у радном односу на неодређено време, има пословни приход преко 40.000.000 евра у динарској противвредности у претходној пословној години и  обавља делатност која је техничко-технолошки и организационо сложена или обухвата вршење делатности преко пословних јединица на територији Републике Србије.

Уредбом о критеријумима за избор правне форме друштва капитала, прописани су услови које треба да испуни јавно предузеће да би се трансформисало у – акционарско друштво. Она јавна предузећа која не испуњавају услове да постану АД, постаће – ДОО.

Променом статуса, требало би, у складу са Акционим планом за спровођење стратегије државног власништва управљања привредним субјектима у власништву Србије, да се прекине са праксом старог начина пословања. А да ли је то превелики „залогај“.