Владимир Варава: „РАТ И МИР“ НИЈЕ РОМАН!

Кад кажемо да се руска филозофија у великој мери манифестовала у руској књижевности, они који се томе противе омаловажавајуће истичу да је то само књижевност и да нема смисла томе додавати и филозофију. Књижевност, наравно, постоји, али филозофије ту нема. Међутим, говорећи ово, они су потпуно заробљени евроцентричним приступом.

Ево шта пише један од водећих руских писаца, Лав Толстој, у свом поговору (објашњењу) за „Рат и мир“. Прво, он поставља наизглед очигледно питање, нешто што већ савршено добро знамо: „Шта је `Рат и мир`?“

Одговор: „То није роман, а још мање поема, још мање историјска хроника. `Рат и мир` је оно што је аутор желео и могао да изрази у облику у којем је изражено.“ Објашњавајући ауторово очигледно „непоштовање конвенционалних облика прозне фикције“, Толстој даје невероватну изјаву:

„Историја руске књижевности од времена Пушкина не само да представља многе примере таквог одступања од европске форме, већ не даје ни један једини пример супротног. Од Гогољевих `Мртвих душа` до `Мртвог дома` Достојевског, у новом периоду руске књижевности нема ниједног дела фикције, које се мало уздиже изнад просечности, а које би се у потпуности уклопило у форму романа, поеме или приповетке.“

Заиста је скандалозно тврдити да не постоји ниједно уметничко дело од икаквог значаја које би се могло уклопити у општеприхваћени европски облик романа, поеме или кратке приповетке. Па шта је онда руска књижевност? Зар она не постоји? Као да постоји, и још каква. Па шта је то?

А то је, каже Толстој, „одступање од европске форме“, са којим он, снагом свог руског генија, раскида. И онда се испоставља да кад кажемо да је све то књижевност, а не филозофија, ми једноставно усвајамо филистарско европско гледиште, и потпуно смо неспособни да видимо, схватимо и оценимо филозофски значај ове, условно речено, „књижевности“, рођене у дубинама неевропског, самобитног руског живота.

Толстој свој поговор назива „Неколико речи о књизи `Рат и мир`“. И кључно је да је то књига, а не роман. Сам аутор каже да то није роман, иако су сви, против његове воље, с мајчиним млеком томе поучавани да јесте! И тако је у свему: на силу нам је наметнут евроцентрично мерило свих ствари.

„Рат и мир“, као и многа друга руска дела, јесте књига у којој је „аутор желео и могао да се изрази у форми у којој је то учинио“. А та форма је далеко од европског стереотипа, чврсто укорењеног у свести наше хуманистичке интелигенције – књижевних научника, историчара филозофије итд., који су и даље задивљујуће неосетљиви и једноставно незналице о томе шта се заправо дешава у дубинама руског постојања.

(Телеграм канал В. Вараве; превео Ж. Никчевић)