Следи велика сеоба немачке индустрије! Осим Кине и Америке на добитку и — Србија

© AP Photo / Martin Meissner

Трампове царине које су се надовезале на скупе енергенте су немачку индустријску производњу учиниле толико нерентабилном да две трећине компанија намерава да исели посао из Немачке чија ће привреда бити највећи губитник. Осим САД и Кине на добитку ће бити источна Европа, али и и Србија, посебно ако буде разрешена криза са НИС-ом и гасом.

У то је уверен економиста Топлица Спасојевић, члан председништва Савеза економиста Србије са богатим искуством успешног пословања са фирмама од Велике Британије, преко европског континента, до Русије.

Велика сеоба немачке индустрије

Студија, урађена на основу анкете коју су спровели Удружење немачке индустрије и ревизорска фирма „Дилојт „, показала је да 68 одсто анкетираних предузећа планира селидбу целе или бар дела производње у наредне две до три године. У САД би отишло 26 одсто, Азију као циљ помиње 42 одсто фирми, пре свих Кину и Индију. Тек око 30 одсто би да остане у Европи.

У емисији Енергија Спутњика, Спасојевић каже да су оваква кретања последица глобалних дешавања, пре свега у Европи. Политички и војни сукоб у Европи, односно у Украјини је, како каже, само врх тог леденог брега испод кога се дешавају много сложенији и компликованији процеси.

С једне стране имате раст економија у Индопацифичком региону – Индије, Кине, али и мањих држава попут Индонезије, као и Јужне Африке, Бразила, практично земаља Брикс а, заједно са повратком Русије на светско тржиште и економски и војно и политички.

Све то је показатељ велике борбе која се дешава, некад се она не види, некад има показатеље, напомиње он, оценивши да је ту Европа посебно погођена због прекомерне регулације, с једне стране, а с друге стране због недостатка радне снаге, и вероватно најважнијег разлога, драматично веће цене енергената.

Логично размишљање произвођача

Сви знамо да је разлог томе тежња у последњих 20 година да се Европа одсече од јефтиног руског гаса и нафте, за шта је коначно као образложење послужио рат у Украјини, истиче овај економиста.

Да индустрија Европе не би стала, а базирана је на том гасу последњих 20-30 година, била је принуђена да користи течни гас који је много скупљи због технологије производње који долази са неколико страна, а углавном из Сједињених Америчких Држава. Када се све то сагледа, логично је да европски произвођач, поготово немачки који је мотор развоја европске привреде, почне да размишља да сели производњу, каже Спасојевић.

„У овом моменту мислим да неће толико да се сели постојећа производња, мада ће неке фабрике и то да ураде, али ће се нови погони и будућа експанзија радити у неким другим земљама, не у Европи, не у Немачкој, не у Француској. Да би се то десило, власник капитала ће узети у обзир оно што му те будуће дестинације пружају, а будуће дестинације су тамо где је тржиште, тамо где је јефтина радна снага, где су јефтини енергенти и тамо где се дају субвенције“, објашњава саговорник Спутњика.

Он сматра да не би требало да страхујемо да ће се то одразити на послове око 900 немачких фабрика у Србији које запошљавају око 80.000 људи, што је највише међу страним инвеститорима.

Инвеститори који су овде су у принципу задовољни с оним што су нашли и намеравају да доинвестирају, а нови инвеститори ће вероватно гледати ширу слику шта им се све нуди на тржишту.

Немци би да остану у Србији, НИС и гас битни

На то указују и резултати резултати истраживања Немачко-српске привредне коморе из марта ове године када би одлуку да поново инвестирају у Србију донело чак 88 одсто немачких компанија што је два процентна поена више него прошле године.

Тада је нешто више од пола испитаника сматрало да ће нова царинска политика САД бити без утицаја на пословање у Србији, четвртина да ће доћи до благог негативног утицаја, а само 8,0 одсто је очекује веома негативан утицај.

На питање да ли би и данас после свега што се дешава тако размишљали, он је мишљења да су глобална дешавања довела до пада инвестирања па и код нас, али да он сматра да генерално та оцена овдашњих немачких компанија остаје.

Роба коју Немци купују од немачких фирми у Србији завршава у немачким производима који иду у Америку са 15 одсто царина што је једна од нижих царина које је Трампова администрација увела тако да су се они већ на неки начин и прилагодили томе, објашњава наш саговорник.

Овде више немају толико погодности са радном снагом, али добијау субвенције и имају повољну цену струје и гаса. Сада кад се и то пореметило са НИС-ом, вероватно је то један од нових елемената за размишљање око тих нових инвестиција и претпостављам да су и санкције један од узрока што су пале инвестиције. Нове инвестиције зависиће од тога како ћемо разрешити кризу са НИС-ом и са гасом, каже Спасојевић.

Неколико сценарија

Он сматра да за једног типичног немачког произвођача постоји неколико сценарија.

„У Источној Европи, која ће да буде добитник ове транзиције западно-европске привреде, може да добије квалификовану радну снагу у већој мери, може да добије регулаторни оквир који је флексибилан, који ће се прилагодити страном инвеститору, до сада су биле ниже цене енергената, посебно у Турској, Србији, Бугарској и Мађарској. И појединачно субвенције, наша земља даје субвенције, дају и неке друге земље“, образлаже Спасојевић.

Од источноевропских земаља он је посебно апострофирао Пољску, Чешку, Словачку и Мађарску, које су се прилагодиле страним инвеститорима, међу којима је и Србија коју види као највећег добитника нашег региона. Ту је и Турска. Она, како је објаснио, има повољан порески и царински третман са Европском унијом, има јефтину радну снагу и има организовану индустријску производњу и њихова администрација тачно зна шта некоме треба, јер тамо већ постоје произвођачи у тим областима.

Јасно је, додаје, да ће на добитку бити и Кина, Индија и САД.

И Бајден је привлачио страни капитал

Америчко тржиште је велико и по БДП-у и по куповној моћи, истиче он, подсећајући да је још претходна Бајденова администрација усвојила акт о издвајању 370 милијарди долара за субвенционирање доласка страног капитала. Очигледно је да је то једна иста политика и Трампова и Бајденова, само што су је различито крстили, али је рачунала на реиндустријализацију Америке доласком немачких и других иностраних компанија у САД.

Оно на шта вероватно нису рачунали то је да ће скупа производња и америчке царине иако за ЕУ спадају у најниже, упркос америчким субвенцијама, готово половину немачких компанија усмерити ка Азији, како је показала немачка студија.

Ако размишљају о тржишту, јефтиној радној снази и релативно ниским енергентима, то је Кина. Тамо неће да добију велике субвенције, али лако могу да се уклопе у читав ланац индустријске производње. Добиће и солидно тржиште које ће у будућности расти. Слично је, како сматра, и са Индијом.

Ко одлази

По његовој оцени, из Немачке ће одлазити оне индустрије које су највише зависне од енергије и којима највише треба тржиште. То су пре свега хемијска индустрија , индустрија алуминијума, челика које користе пуно енергије. Такође и оне где се користи доста радне снаге, попут произвођача кућних апарата какав је Бош Сименс група, који то већ раде селећи производњу делимично и овде, делимично у Турску, а због тржишта ће вероватно и у Кину.

Спасојевић сматра да се одлазак, пре свега, може очекивати и од произвођача електричних аутомобила пошто неке студије кажу да ће америчко тржиште 2030. године заузети више од шест милиона електричних аутомобила, што ће бити између 40 и 50 посто свих тамошњих четвороточкаша.

Губитници

Јасно је, каже он, ко ће бити губитници.

„Губитници ће бити пре свега Немачка као највећи индустријски произвођач у Европи и то се види. Последње три године, сваке године имамо између 2,0 и 4,0 посто пад индустријске производње у Немачкој. Такође имамо и пад инвестиција и то се све одражава на БДП. Последње три године раст немачке привреде једва прелази нулти подеок. За следећу годину Европска унија планира привредни раст од 1,8 одсто, еврозона 1,3 одсто, али то су прогнозе, ја мислим да ће опет то бити ниже“, оценио је Спасојевић у емисији Енергија Спутњика.