Овако америчко звецкање оружјем и претње Венецуели тумачи виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду, Душан Пророковић. Амерички војни авиони наводно готово непрестано патролирају међународним ваздушним простором у близини Венецуеле, изјавио је за „Вашингтон пост“ неименовани амерички званичник.
Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп рекао је да је ваздушни простор Венецуеле у потпуности затворен након што је обећао да ће копнени напади САД врло ускоро почети.
Зашто баш сад?
Пророковић напомиње да притисци Америке на Венецуелу трају још од доласка Хуга Чавеза на власт, а да су само појачани након национализације венецуеланске нафтне компаније. Притисци су настављени и после Чавеза, када је Мадуро преузео функцију председника Републике.
У континуитету имамо интересовање и притиске Вашингтона на Венецуелу. У првом Трамповом мандату одиграла се епизода са Хугом Гваидом, кога је политички Запад признао за председника Венецуеле, мада није било до краја јасно како је конструисан његов статус. Такође, накнадно смо сазнали да је било покушаја организовања паравојних формација у Венецуели, међутим тај покушај искрцавања наоружаних дисидената на обалу Венецуеле који је требало да крену на Каракас је био безуспешан, рекао је Пророковић за Спутњик.
Председник републике или отирач за ноге
Како амерички медији наводе, никакав договор није постигнут након телефонског разговора између Мадура и Трампа. Наводно је Мадуро затражио потпуну амнестију, што је одбијено, а из Беле куће су тражили његову моменталну оставку, што је Каракас одбио. Пророковић каже да су амерички захтеви намерно формулисани тако да би били одбијени.
Не може председник државе поднети оставку и бежати због америчког притиска, јер би то значило да у историју не би отишао као председник републике, већ као крпа. Због тога је Мадуро морао да одбије Трампове захтеве, што представља увод у нови круг притисака и постепену ескалацију кризе.
И док се Венецуела бори са хиперинфлацијом, смањеним социјалним давањима и потенцијалним незадовољством у безбедносним структурама, о којима се додуше пише само на Западу, а за шта не постоји чињенична потврда, Запад врши притисак и изнутра. Један од лидера опозиције и политички активиста Марија Корина Мачадо добила је недавно Нобелову награду за мир, што по мишљењу нашег саговорника показује размере притиска на Венецуелу и предстојеће изборе.
Ко ће помоћи Венецуели
Пророковић каже да се и поред озбиљних војних претњи, амерички притисак на Каракас тренутно и даље своди на дестабилизацију. У условима општег хаоса, када се буду организовали нови избори на којима ће Запад свесрдно подржавати опозицију, много тога може да се одигра. Наш саговорник сматра да ће Трампова администрација вршити тада контролисани притисак како би утицала на унутрашњу политику Венецуеле и изнутра покушала да смене Мадура.
Уколико Америка ипак не успе у том науму, сматра Пророковић, могло би да дође до војне ескалације. Рат у Венецуели, односно директан међудржавни сукоб, могао би представљати увод у катастрофу према којој би рат у Украјини изгледао минорно.
Венецуела има доста проблема у комуникацији са Бразилом и Аргентином, нарочито од када је Милеј постао председник Аргентине. Међутим, то никако не значи да би се Аргентина и Бразил сврстали на страну Вашингтона у случају оружаног сукоба. Латиноамеричке државе су врло осетљиве на интервенционизам Вашингтона и не само да се не би укључиле, него би се на дипломатском плану у великој мери супротставили Доналду Трампу.
Пророковић подсећа да је најважнији спољно-трговински партнер Венецуеле Кина која има велике стратешке интересе везане за земљу која држи 17 одсто светских резерви нафте. Та нафта је можда и кључни разлог зашто се САД интересују за ову државу. Амерички је пре свега корпоративни интерес, али не треба превидети ни жељу Трампове администрације да преко контроле изворишта нафте контролише глобалну економију.
Поред Кине, ту је и Русија као највећи војни партнер Венецуеле. Ова сарадња траје дуго, подсећа Пророкович, а и венецуелански противваздушни системи су совјетске или руске производње. Русија не би могла мирно посматрати овакву ситуацију, сматра он. Куба је такође стратешки партнер Венецуеле, а многи амерички теоретичари и новинари пишу о помоћи коју кубанске обавештајне службе помажу Венецуели.
Када би Трамп заиста тако брутално кренуо на Венецуелу као што најављује, постојало би потенцијала да се све ово претвори у нову Карипску кризу, по моделу из 1962. године, закључује Пророковић.
