Професор Правног факултета: Зашто национализација НИС-а није добро решење за Србију

Зоран Чворовић

Ситуација око Нафтне индустрије Србије (НИС) и даље је неизвесна и чека се одлука америчког ОФАК-а за лиценцу за наставак рада НИС-а. ПредседникАлександар Вучић је јуче објавио да је Влада Србије једногласно усвојила његов предлог да се руској страни да рок од 50 дана да нађе новог власника за НИС. Вучић је такође нагласио да, ако не дође до промене власничке структуре, Србија неће национализовати компанију, већ ће понудити и вишу цену за њен откуп.

Професор Правног факултета у Крагујевцу др Зоран Чворовић, за РТ Балкан је истакао да изјавама о НИС-у, политичари и медији узнемиравају грађане и да незадовољство јавности усмеравају више на Русију него на Америку, која је увела санкције НИС-у.

Поводом Вучићеве изјаве да ће Србија поштовати америчке санкције и да се обавезала пред америчким партнерима, професор Чворовић напомиње да то значи да ће Србија поштовати и тзв. „секундарне санкције“, што, како истиче, указује на то да ће руска правна и физичка лица, као и њихово пословање у Србији, доспети у тежак положај.

Чворовић такође примећује да Вучић, који је на конференцији за медије три пута поновио да одбија да се национализација одмах спроведе, није одговорио на питање шта ће се десити уколико већински власник одбије понуду Србије. 

Да ли то значи, напомиње он, да ће Србија национализовати ову компанију, ако власник не пристане да прода НИС Србији након 50 дана и увођења принудне управе.

„Плашим се да се може очекивати и такав корак власти у Србији“, додао је Чворовић.

Чворовић истиче да то што „Гаспромњефт“ није понудио Србији продају већинског удела у НИС-у има везе са тим што је операција продаје НИС-а принудна, те стога не може да се примењује клаузула из уговора о праву прече куповине.

„Ово нису нормални трговински услови. Већински власник не одлучује слободно, већ под притиском америчких санкција, а уговори који се закључују у условима принуде нису ваљани“, објашњава професор.

Он је такође оценио да је за Србију опстанак руског већинског капитала у НИС-у питање геополитичког интереса.

„Србија нема разлога да буде некоректна и користи тешку ситуацију, која је последица америчких санкција ‘Гаспромњефту’, да на неки начин приморава руског партнера да у условима принуде закључи купопродајни уговор“, указује Чворовић.

Оцењује да то што се, према речима председника Вучића, Србија обавезала да поштује америчке санкције значи да би, у случају евентуалне куповине НИС-а, Србија била у обавези да замрзне новац и не стави га на располагање руском продавцу.

„То доводи до кључног питања: зашто би руски партнер закључио купопродајни уговор са било ким, па и са Владом Србије, ако ће новац који буде добијен од продаје НИС-а бити замрзнут, као што то захтевају Американци“, наглашава саговорник РТ Балкан и додаје да, у таквим условима, руски партнер нема никаквог разлога да прода НИС.

Поводом америчког захтева да се Србија обавеже да ће до трансакције доћи, Чворовић је објаснио да ми не можемо да будемо страна у купопродајном уговору, већ то могу да буду искључиво „Гаспромњефт“ и евентуални купац.

Према његовим речима, Србија се, по свему судећи, обавезала да истисне руског већинског партнера из НИС-а у случају да не дође до закључења купопродајног уговора.

„У првој фази кроз принудну управу, а у другој, у случају да руска страна не прихвати понуду Србије, и национализацијом НИС-а“,  додао је Чворовић.

Коме се то жури да Русија напусти енергетски сектор Србије?

Професор је оценио да је политички захтев број један ЕУ и САД – истискивање руског капитала из енергетског сектора у Србији, и наглашава да им се веома жури да се то заврши, посебно имајући у виду могућност брзог завршетка сукоба у Украјини.

Он подсећа да се у последњем извештају Европске комисије јасно тражи од Србије да изврши енергетску диверзификацију, и додаје да не треба заборавити и да је Србија прошле године закључила уговор о стратешком партнерству у енергетској области са Америком, који подразумева да међусобне информације о сарадњи у енергетском сектору не буду доступне трећим лицима.

Међутим он указује и да се поставља питање зашто се Србији жури, и зашто је прихватила да у кратком року пристане на то да руски капитал, под принудом, напусти српски енергетски сектор, када је, како подвлачи, присуство руског капитала геополитички интерес Србије.