Њујорк тајмс о борби Дијане Хрке: „Мајка која је постала симбол протеста у Србији“

Beograd 12. novembar 2025. Dijana Hrka štrajk gladju 11 dan obraćanje medijima Foto:Marko Ljutica

Откако је њен син погинуо заједно са још 15 људи у урушавању крова железничке станице у Србији, Дијана Хрка постала је лице масовних антивладиних протеста, пише Њујорк тајмс.

Као тинејџерка која је одрастала током ратних година на простору Западног Балкана, Дијана Хрка научила је да живи са глађу. У време када се српски народ скривао од непријатељског бомбардовања, није било хране, струје ни воде – али је преживела.

Данас, са 48 година, поново је без хране, али овога пута својом вољом.

Већ је две недеље у штрајку глађу испред зграде Народне скупштине у Београду, настојећи да се избори за правду због смрти 16 особа, међу којима је био и њен 27-годишњи син Стефан. Њих је у новембру прошле године усмртила бетонска надстрешница која се срушила на тек реновираној железничкој станици у Новом Саду.

Та трагедија изазвала је велики гнев јавности због државног немара и корупције и подстакла једне од највећих антивладиних протеста у Србији од пада Слободана Милошевића 2000. године.

Пре несреће, госпођа Хрка, разведена мајка двоје деце и куварица у ресторану брзе хране, једва да је обраћала пажњу на политику или протесте против председника Александра Вучића – за чију владу званичници Европске уније упозоравају да је у ризику од демократског назадовања.

Али након трагедије у Новом Саду, Дијана Хрка постала је толико присутна на протестима које предводе студенти, да се претворила у симбол покрета који нико није очекивао.

„Спремна сам да умрем због овога, спремна сам да живим због овога“, рекла је прошле недеље, склупчана у шатору који је поставила испред Скупштине Србије.

„Спремна сам на све како бисмо се ујединили и решили се овог зла“.

Година дана од трагедије – дан када је престала да једе

Првог новембра навршила се година од несреће која јој је однела сина. Већ наредног дана, желећи да скрене пажњу на захтеве породица жртава и притисне власт да преузме одговорност, престала је да једе.

„Пошто сам већ била гладна раније, мислим да то могу боље да издржим него можда обични људи“, рекла је Дијана, која је ових дана пила само воду, чај и сок.

„Али опет“, додаје, „не може то дуго да се издржи – можда 12 до 13 дана пре него што се нешто озбиљније не деси“.

Током штрајка глађу наилазила је на провокације присталица власти, који су према њеном шатору усмеравали ласере и пуштали гласну музику. Њихово протестно-камперско насеље налази се свега неколико метара даље.
Дубоко подељена земља

Србија је тренутно дубоко подељена земља, са растућим бесом и неповерењем, уз атмосферу дезинформација. Земља је растрзана између жеље да постане део Европске уније и историјских веза са Русијом. Многи грађани и даље су огорчени због НАТО бомбардовања из 1999. године.

Политички простор годинама је оптерећен оптужбама и контраоптужбама: о прању новца, пребијањима на улици и лагању – чак и на највишим државним нивоима.

Одобрење да се на месту бомбардоване зграде у центру Београда (зграде Генералштаба) изгради луксузни „Трампов хотел“, додатно је појачало сумње у корупцију и подстакло нове протесте.
Несрећа која је променила земљу

У предмету урушавања надстрешнице на железничкој станици, тужилаштво је оптужило најмање 13 особа – укључујући два висока државна службеника – за корупцију повезану са радовима које су изводили кинески извођачи.

Ипак, месецима касније, судови и даље нису пресудили ни у једном случају, што појачава сумњу јавности да одговорни за смрт жртава неће бити кажњени.

Госпођа Хрка каже да је у недељама после трагедије била у шоку. Али онда је, гледајући телевизију у свом дому у Београду, видела младе људе – како каже, „децу“ – како излазе на улице и траже правду.

„Ођедном сам просто кренула за њима на улицу“, испричала је у једном од четири разговора за Њујорк Тајмс. „И ево ме опет, на улици“.

Њен син Стефан радио је на одржавању у једној фирми у Новом Саду.

„Били смо веома блиски и увек смо покушавали да гледамо позитивно, јер је живот био тежак“, рекла је.

„Почео је да ради и помагао ми је да не морам да радим по неколико послова. Рекли смо једно другом да ћемо бити срећни с оним што имамо и били смо“.

Када је била млађа, желела је да буде козметичарка, и чак и сада, током штрајка, нокти су јој уредно налакирани светлуцавом розе бојом.

„Ако се све добро заврши“, каже, „волела бих да оснујем фондацију са Стефановим именом – да помаже свој деци“.

Подршка јој свакодневно стиже: свештеници, грађани и други демонстранти доносе јој молитвенике, цвеће, иконе и поклоне. Али Дијана признаје да не види јасан крај протеста: „Не знам – како Бог каже. Све је у Божјим рукама“.

О свом млађем сину не жели да говори, из страха да би био мета служби безбедности. Али каже да се осећа као да је мајка студентима који предводе протесте.

„Ако морам да умрем да би сва деца живела слободно, да би Србија била слободна – спремна сам“, поручује.

Ако би Хрка преминула услед штрајка глађу, то би могло да постане „тачка преокрета“ након године протеста који тињају, сматра Раша Недељков из организације ЦРТА.

Хрка и остали демонстранти траже и ванредне изборе, како би се заменио председник Вучић, који је на власти од 2014. године – прво као премијер, затим као председник. Он не показује намеру да се повуче.

У разговору за Њујорк Тајмс, Вучић је рекао да ће „показати да правда постоји“ и да ће одговорни бити кажњени, али је нагласио да истраге води суд – да се избегне било какав утисак политичког мешања.

Такође је негирао наводе да службе безбедности застрашују и притварају демонстранте, како ЕУ званичници тврде.

Вучић се уздржао од директне критике госпође Хрке, али је сугерисао да је постала „фигура“ у рукама политичких противника.

„Надали су се да ће Дијана Хрка умрети и да ће сви мене кривити“, рекао је. „Бринем за њу, искрено. Они не брину“.

Рекао је и да ју је позвао телефоном и молио да прекине штрајк. Уместо тога, разговор је додатно продубио јаз. Чак су и опозициони лидери замолили Хрку да престане.

„Ако настави, то је практично самоубиство“, каже Драган Ђилас. „Веома сам тужан због овога“.

Други, пак, осећају инспирацију. Један демонстрант и његов малолетни син такође су започели штрајк глађу, иако је дечак убрзо поново почео да једе.

„Дијана је мајка која је претрпела много и жели да буде са читавим покретом јер је изгубила дете“, рекао је кошаркаш Владимир Штимац, који је недавно био приведен због учешћа на протестима. „Бринем за њено здравље, али нико не може да јој одузме право на одлуку“.
Дехидрација, пад притиска – али не одустаје

Једанаестог дана штрајка глађу, Хрка је пребачена у клинику након што јој је позлило и крвни притисак нагло пао. Стотине грађана окупиле су се испред њеног шатора на тихој, петнаестоминутној бденији са свећама. Затим је тишина прерасла у гласно скандирање њеног имена.

Вратила се неколико сати касније. Наредног јутра, дванаестог дана штрајка, била је бледа и исцрпљена, али звучала је одлучније него раније.

„Деца гледају у мене“, рекла је. „Када су почели протесте, полиција је покушала да их угуши, да угуши покрет. Али са мном, заједно, ми смо јачи“.