ОДГОВОР СТУДЕНАТА, ПОТПИСНИКА ПЕТИЦИЈЕ, ПРОФЕСОРКИ ТУРАЈЛИЋ: Позивамо Вас да заједно са нама запалите свећу у храму Светога Саве и српским и муслиманским жртвама Сребренице

“Поштована професорко Турајлић, било нам је изузетно драго читати Ваш интервју о нашој акцији поводом Сребренице на медијском сервису „Слободна Европа“, јер сваки такав интервју нама показује да смо на часном и добром путу. Не чуди нас што сервис „Слободна Европа“ за наслов свога текста о нашој акцији није узео неку реченицу из интервјуа наше колегинице или нашег писма, на пример – одлазак у Поточаре представља сврставање српских жртава на нижи ранг вредности -, и што је Ваше мишљење у односу на студенте имало предност за тај сервис. Јер, у својој индоктринираности, десило нам се да смо се бавили делима највећег идеолога америчке спољне политике, Хенрија Кисинџера, те да нам је он тамо, јасно и прецизно, објаснио шта сервис „Слободна Европа“ значи за неслободу Европе.”

Ово, поред осталог, стоји у одговору који су студенти, потписници петиције којом од председника и премијера Србије траже да не одлазе у Поточаре, 11. јула ове године, упутили професорки Београдског универзитета Србијанки Турајлић, која је пре неколико дана Радију Слободона Европа изјавила да је “згрожена текстом петиције”, а да су потписници “индоктринијрани”.

– Ја, заиста, према тим младим људима немам неки други осећај, сем да ми је жао што их је неко индоктринирао. Али, имам страховит осећај револта, па чак и ако хоћете беса, спрам оних који су ову земљу водили до 2012., који су имали исправне ставове о тим ратовима, који су знали шта се дешавало и која је врста злочина почињена током ратова – са стране и у име Републике Србије – и који ништа нису урадили да то ставе у јавни дискурс – изјавила је професорка Турајлић Радију Слободна Европа.

Уз речи професорке Турајлић, овај Радио подсетио је да ово “није први пут да студенти у Србији иступају са десничарских позиција у односу на ратове деведесетих и улоге Србије у тој срамној декади”.

– Пре неколико година више стотина академаца је одржало протест против одлука Хашког трибунала који је тада ослободио двојицу хрватских генерала Анту Готовину и Младена Маркача. Том приликом се скандирало и хашким оптуженицима за ратне злочине – Ратку Младићу и Радовану Караџићу. Ништа чудно, ако се има у виду да су неки од професора са Београдског универзитета поносно бранили лик и дело овог двојца оптуженог за геноцид и злочине против човечности – стоји у прилогу Слободне Европе.

Србијанка Турајлић и изјави Радију подсетила је и “да се Србија као држава никада није јасно одредила према Сребреници, најтежем злочину који се догодио на европском тлу након Другог светског рата”.

„Стално је некако левитирала – те било је, те није било, те није било пет, него је било три – као да је битно колико је било. Дакле, цео тај имиџ је створио вероватно да ми данас имамо професоре који су спремни да тврде да тамо никад није било геноцида, да су то некакве ситне жртве које се не знам зашто спомињу. Кад не направите јавно мњење, онда можете имати такве професоре и онда ће они индоктринирати децу, наравно“, изјавила је професорка Турајлић.

– Не чуди нас што „Слободна Европа“ ништа не пише о српским жртвама Сребренице, а кроз своје интервјуе и текстове инсистира на наводном геноциду над Муслиманима у јулу 1995 године, јер толику мржњу према свему српском показују и тиме што студенте из Републике Српске називају студентима из „дела Босне и Херцеговине“. Ах, та геноцидна творевина, Република Српска – ни помена имена недостојна! – стоји у одговору студената, потписника петиције.

– Но, изненађује нас, професорко Турајлић, да један професор Универзитета у Београду (сада у пензији), може допустити себи такав педагошки гаф (хмм, гаф?) да читаву групу од 400 студената, а сада већ преко хиљаду њих, назове „индоктринираним“. Да ли сте Ви разговарали са потписницима или организаторима акције око писма за Сребреницу? Да ли познајете било кога од нас и знате на чему иницијатори акције заснивају своје ставове? Како знате да смо индоктринирани? Само зато што се не слажемо са Вашим мишљењем? Како то да ми петнаест година живимо у јавном дискурсу који је изразито прозападно оријентисан и у којем се спречава, гуши или игнорише све патриотско и национално од културе до политике, а остали смо неиндоктринирани тим дискурсом за разлику од Вас који редовно заступате ставове тог дискурса: ко је овде индоктриниран, професорко Турајлић? Нама је много жао када видимо да један професор има такав начин обраћања студентима или „дисквалификације“ истих – пишу студенти, потписници петиције у одговору професорки Турајлић.

– У тексту се помиње да „Србија левитира“ и да ми наступамо са десничарских позиција. Не, ми наступамо са позиција љубави према својој држави и своме народу и што је напад оних који стварају дискурс којега Ви заступате на српски национални интерес већи, тиме су наша љубав и отпор који се из ње рађа јачи. То је једноставан реципроцитет и ако он не постоји, човек више није слободно биће, него роб. Очигледно је, професорко Турајлић, да дискурс којег Ви заступате, љубав према отаџбини види као, да парафразирамо Маркса, девојку из туђине без прозападне путне исправе коју треба протерати из државе Србије. Очигледно је да је данас у Србији највећи грех волети своју земљу, јер грађанима са тим „грехом“ Ви, и они који заступају Ваш дискурс, без проблема лупите жиг десничара, екстремиста, индоктринираних, ратних хушкача итд.

Кажете да сте „згађени“ нашим писмом. Шта је толико гадно: то што тражимо да Ви и сви они који тврде да се десио геноцид у јулу 1995. признају и геноцид над Србима Сребенице у три године које су претходиле? Зато што тражимо да се неко из Сарајева и представника земаља које доносе антисрпску резолуцију поклони и српским жртвама у Братунцу? Србија је држава у којој избори знају да се дешавају веома често: зар после сваких избора морају нови премијер и председник Србије да се извињавају и клањају у Поточарима, а да нико са друге стране не оде у Братунац. Професорко Турајлић, на такав начин се не долази до искреног помирења, и Ви то добро знате.

Ми, студенти иницијатори и потписници овога писма, спремни смо први да се поклонимо свакој жртви друге стране ако видимо барем трунку покајања и жеље са друге стране да се стигне до искреног помирења. Реакција Сарајева на хапшење Насера Орића, човека који је лично ископао очи Слободану Илићу, српском судији из Сребенице, и заклао га, показује нам да са друге стране нема никакве жеље за искреним помирењем, већ за константим понижавањем српскога народа. Спремни смо и да поставимо питање које је поставио председник Републике Српске, Милорад Додик: зашто се Сребеница не прогласи местом геноцида над Србима и Муслиманима? Али, професорко Турајлић, Ви нисте спремни да станете иза српских жртава што сте показали непоштовањем нашег писма, макар, само зато што нисте рекли, у складу са својим мишљењем, да грешимо за геноцид, али смо управу за српске жртве. За Вас српске жртве не постоје, то сте показали овим интервјуом. И молимо Вас, немојте се позивати на пресуде судова у Хагу, јер сте и сами свесни да су те институције изгубиле сваки кредибилитет у очима међународне правде, барем зато што Насер Орић није осуђен за очи Слободана Илића.

Поштована професорко Турајлић, индоктринирани студенти Вас позивају да признате геноцид над српским народом у Сребреници од 1992. до 1995. године и дигнете глас у име њихових несмирених душа. Позивамо Вас у име 3267 српских душа чији је живот, у већини случајева, одузет хладним оружјима, дакле, ножевима, бодежима, секирама. Позивамо Вас у име српске деце Сребренице које злочинац није штедео, у име српских мајки Сребренице које су живот завршиле са урезаним крстом у пределу абдомена, у име српских мушкараца Сребренице који су обрезивани у верским обредима. Дакле, убијани, у већини случајева, дугом, тешком и трагичном смрћу. Позивамо Вас да заједно са нама запалите свећу у храму Светога Саве и српским и муслиманским жртвама Сребренице. Само тако ћете показати да сте велики човек, а не само професор у пензији који себи дозвољава овакве педагошке испаде и невеште покушаје дисквалификције студената. С вером у искрено помирење народа на овим просторима, надамо се Вашем прихватању нашег позива – стоји у одговору студената професорки Турајлић.

Тагови: Одговор, Сребреница, Студенти