Стив Хсу: Да ли је Кина већ претекла Америку?

Конкуренција између Сједињених Држава и Кине ће обликовати 21. век, али да ли су Кинези већ престигли Американце? Можда би се могло казати да јесу. Од када се Кина, пре скоро 50 година, отворила за трговину и тржишну економију под вођством Денг Сјаопинга, интензивно је стремила да стигне САД у економском и технолошком развоју, и у томе је била врло успешна. Колико брзо напредује можемо да покажемо мерењем њене иновационе способности и производње по глави становника.

Сједињене Државе имају отприлике четвртину становништва Кине, па ако би обе земље биле на сличном нивоу економског и технолошког развоја, очекивало би се да Кина производи отприлике четири пута више научних открића од Америке, четири пута више физичара, инжењера за вештачку интелигенцију и слично. Наравно, у појединим областима нека земља може да остварује резултате изнад својих размера или да заостаје. Али уопштено гледано, очекује се да иновације прате број становника.

Дакле, пошто има четири пута више становника, ако је Кина достигла чак и половину укупног нивоа развоја Сједињених Држава, требало би да има отприлике дупло већи утицај на свет од САД. А ако би икада достигла пуну равноправност, могла би да засени Сједињене Државе на исти начин на који су САД засениле, рецимо, Велику Британију, која има пет пута мање становника.

Након анализе и упоређивања Сједињених Држава и Кине по више кључних показатеља, сматрам да је обим економског и технолошког капацитета Кине најмање дупло већи од оног у САД. Поред тога, чини се да је темпо напретка у већини области знатно бржи него у Америци. Кључно питање је да ли је укупна економија Кине – обим производње, инфраструктура, наука и напредна индустрија – већ надмашила америчку. Све више доказа говори у прилог томе.

Прави прорачун

Проблем за економисте који покушавају да процене напредак Кине јесте то што поређења БДП-а могу бити варљива. Номинални БДП, изражен у доларима, једноставно множи локалне цене са количинама. Локалне кинеске цене се у доларе претварају по курсу јуана, који контролише држава, па однос између цене и стварне функционалне вредности може бити нарушен.

Такође, трошкови услуга, становања и здравствене заштите у Сједињеним Државама могу бити вештачки увећани у односу на њихову стварну функционалну вредност, што прецењује амерички учинак у статистикама БДП-а. На пример, магнетна резонанца у САД у просеку кошта од 1.100 до 1.500 долара, док у Јапану или Кини тај преглед кошта између 150 и 250 долара.

Прорачуни засновани на паритету куповне моћи (PPP) покушавају да прилагоде разлике у ценама између земаља. На пример, PPP израчуне Светске банке спроводи Међународни програм поређења (ICP), који је глобална статистичка иницијатива. Међутим, чак ни БДП израчунат по PPP потценјује Кину, јер корпе производа које користи ICP неправилно одређују цене кључних добара.

Економиста Рафаел Гутман је показао да подаци ICP-а за 2021. годину третирају аутомобил, стан или киловат-час произведен у Кини као јефтинији него у Мексику, што је очигледна нелогичност. Кориговањем тих грешака, кинеска потрошња по PPP-у се удвостручује, подижући стварни обим кинеске економије на отприлике двоструко већи од америчког.

Функционално поређење – које се заснива на физичким и технолошким показатељима – додатно потврђује овај закључак. Електрична енергија представља најнепристраснију меру производње једне цивилизације. У 2023. години, Кина је произвела 9.300 терават-часова (TWh) електричне енергије, у поређењу са отприлике 4.100 TWh у Сједињеним Државама – што је 2,2 пута више. Сваки киловат-час на крају покреће индустријске машине, транспорт, центре за обраду података и домаћинства. Тако се мери укупни енергетски проток саме економије.

Кина је у 2024. години произвела 1,02 милијарде тона сировог челика, док су Сједињене Државе произвеле 81 милион тона – што је 12,6 пута мање. У производњи цемента разлика је још већа, преко 20 пута, што одражава огроман талас изградње инфраструктуре – путева, брзих железница и стамбених зграда. Ниједна модерна економија не може функционисати без ових основних индустријских материјала; доминација Кине у овој области представља кључну промену у глобалној равнотежи производних капацитета.

Проблем за економисте који покушавају да процене напредак Кине јесте то што поређења номиналног БДП-а могу бити варљива

Производња возила показује сличну тенденцију. Према подацима аутомобилске индустрије, Кина је у 2024. години произвела 31 милион аутомобила и камиона, у поређењу са 10,5 милиона у Сједињеним Државама. У бродоградњи је разлика запањујућа: кинеска бродоградилишта учествују са више од 55 одсто у глобалној изградњи бродова, док је учешће САД мање од 0,1 одсто. Кина производи највеће контејнерске бродове, танкере за течни природни гас (LNG) и војне бродске трупове, снабдевајући не само сопствену флоту већ и флоте широм света.

Гутманово усклађивање мера по паритету куповне моћи (PPP) указује на то да индустријска додата вредност у Кини износи око 12 билиона долара, у поређењу са четири билиона у Сједињеним Државама – однос три према један. Према његовој широј корпи од 23 категорије производње, кинеска индустријска производња премашује америчку више од четири пута. Ови подаци су у складу са другим „функционалним“ показатељима као што су производња челика и електричне енергије: Кина производи више пута већу количину физичких добара, чак и ако БДП по паритету куповне моћи показује само благу предност.

Демографија и аутоматизација

До краја 2024. године, Кина је имала више од милијарду 5G конекција, у поређењу са приближно 260 милиона уређаја у употреби у Сједињеним Државама – што је предност од четири пута. Кинеска мобилна инфраструктура подржава најгушћу мрежу IoT сензора, програма за аутономна возила и индустријске аутоматизације засноване на вештачкој интелигенцији. Амерички  телекомуникациони оператори заостају и по густини антенских стубова и по распоређености фреквенцијског спектра.

Обим пошиљки открива још један аспект приче. Кинески систем експресне доставе обрадио је око 150 милијарди пакета прошле године, док је за Сједињене Државе тај број износио 28 милијарди. Та разлика од пет пута показује стварни обим дигиталне економије Кине – на којој функционишу софтвери, плаћања, складишта и логистика.

Унутрашња конкуренција између гиганата као што су Alibaba, JD.com и Meituan довела је до стварања једне од најефикаснијих логистичких мрежа на свету, са доставом доступном стотинама милиона људи у истом дану. Овај систем представља не само погодност за потрошаче већ и стратешку инфраструктуру: омогућава националну примену вештачке интелигенције за прогнозирање, роботику и системе аутономне доставе.

Што се тиче хране, Кина сада годишње конзумира око 100 милиона тона меса, што је приближно двоструко више од укупне количине у САД, иако је унос меса по глави становника још увек нижи. Укупан унос калорија и протеина – који се сматра показатељем животног стандарда средње класе – већ је премашио амерички у апсолутним бројкама.

Потрошња електричне енергије по глави становника у урбаним регионима као што су Гуангдонг и Ђангсу достиже ниво Западне Европе, док је продор интернета широм земље преко 75 одсто. Кинески универзитети дају 1,5 милиона инжењера годишње, што је скоро десет пута више од броја у Сједињеним Државама. У најсавременијим областима као што су вештачка интелигенција, нови материјали, квантна технологија и енергетска електроника, број кинеских научних публикација већ премашује амерички и по обиму и по релевантној цитираности.

Као што сам већ писао овде, Кина сада образује више доктора наука из физике, хемије и инжењерства него Сједињене Државе, и та разлика се сваке године повећава. Као резултат тога, укупан број научних година рада у Кини постаје структурна предност коју ниједна краткорочна политика не може да поништи.

Укупан број научних година рада у Кини постаје структурна предност коју ниједна краткорочна политика не може да поништи

Иако ће се Кина у будућности свакако сусрести са демографским изазовима због ниске стопе рађања, генерације које ће ући у радну снагу у наредних 20 година већ су рођене. Током тог периода, укупна радна снага ће се смањити за око 10 процената, док ће просечан ниво образовања значајно порасти. У односу на генерацију која се пензионише, неколико је пута већа вероватноћа да ће млади људи који постају пунолетни бити високообразовани.

Чак и ако Кина не успе да реши свој демографски проблем у наредних 20 година, аутоматизација би могла да буде њено решење: Кина сваке године инсталира више индустријских робота него цео остатак света заједно, а већина тих робота сада се производи у самој Кини. Густина робота на 10.000 радника је око 1,5 пута већа у Кини него у Сједињеним Државама.

Век Кине

Темпо напретка сада такође иде у корист Кине. Кинеске компаније поседују највеће рачунарске кластере изван САД; кинески модели вештачке интелигенције налазе се на многим врхунским позицијама и само мало заостају за најбољим америчким. У области обновљиве енергије, Кина производи 80 одсто светских соларних панела, 70 одсто литијум-јонских батерија и 60 одсто електричних возила. У квантној комуникацији и хиперсоници, кинески системи понекад надмашују америчке по својим могућностима.

Ако је функционални учинак Кине у индустрији, логистици и науци већ сада двоструко већи од оног у Сједињеним Државама, стратешка путања 21. века могла би веома личити на прелазак глобалне моћи у 19. веку са Британије на Сједињене Државе.

Кинеско домаће тржиште, индустријски екосистем и кадровска база у области науке, технологије, инжењерства и математике (STEM) данас чине највећу интегрисану производну основу у историји човечанства. Њена све већа самодовољност у енергији (нуклеарна, соларна, угаљ), хардверу и индустријским материјалима значи да даљи развој Кине више не зависи од западних ланаца снабдевања. Могуће је замислити будућност у којој су кинески увоз углавном сировине, а извоз технолошки производи са високом додатом вредношћу.

Према најконкретнијим мерилима – у ватима, тонама, транзисторима, километрима, патентима и броју инжењера – Кина је већ прескочила Сједињене Државе по обиму и брзини развоја. Америчка економија и даље је богатија по глави становника, али њена домаћа производна база и научно-технички кадар мањи су у апсолутним бројкама.

Ако је 20. век био обележен демографском и индустријском предношћу Америке у односу на Европу, 21. век би могао бити обележен предношћу Кине у обиму и убрзању развоја у односу на Сједињене Државе. Као што је Британија остала богата и утицајна дуго након што је престала да доминира индустријском производњом, тако ће и САД остати технолошка суперсила – али гравитациони центар глобалне производње се помера ка Истоку. А то да ли ће се та транзиција одиграти мирно или уз потресе, одредиће не само економске резултате, већ и целокупну геополитичку структуру савременог света