Чуда се дешавају: Две велике светње из Србије стигле у Русију – то је радост неизмерна

© Фото : Спутњику уступила Јелена Мићић

За икону и мошти Преподобног Јустина Ћелијског направљен је посебан кивот. Одлучили смо да пред руским народом буду обе велике светиње које су стигле из Србије. По молитвама њему, дешавају се чуда. Као и по молитвама нашој Светој Марији Гатчинској. То су наши заједнички светитељи, мученички су страдали у одбрани православне вере.

Ово за Спутњик каже историчар Виктор Владимирович Васиљев , секретар Комисије за канонизацију светих Гатчинксе епархије Руске православне цркве.

„Неизмерна је наша радост! А важан нам је још један дар који је из Србије стигао у Павловски сабор, повеља коју је написао епископ Српске православне цркве, Исихије“.

Честица моштију Светог Јустина Ћелијског, на радост верника, стигла је у Саборни храм Светог апостола Павла у Гатчини, на северозападу Русије, у априлу ове године.

Поклон патријарха Кирила

Реч је о својеврсној размени поклона коју су више од тога, драгоценостима које су темељ посебне везе руског и српског народа, иконама и честицама моштију светих које поштују оба народа.

Икону са честицом моштију Свете Марије Гатчинске руски патријарх Кирил поклони о је блаженопочившем патријарху Иринеју. Чува је манастир Пресвете Богородице Тројеручице на Авали. У овај манастир стигла је и мантија у којој су биле мошти. И над њом се људи моле и сведоче чудима, са игуманијом, мати Златом:

„ Мати Злата , врло позната игуманија код вас у Србији, дугогодишња је поштоватељка мајке Марије Гачинске. Она издаје литературу, преводи. Учествовала је и у преводу и издавању Акатиста Светој Марији на српски језик. И ето, она је поново дошла код нас, други пут, управо на празник Свете Марије, односно на славу, како кажу у Србији. Донела нам је драгоцене поклоне “, каже Васиљев.

Радост пред Јустином Ћелијским

Верници у Русији радовали би се моштима било којег српског светитеља, али Свети Јустин Ћелијски за њих је посебан. Повезан је са другим најпознатијим српским светитељем у Русији, Светим Николајем Велимировићем , али и са великим, руским, Светим Јованом Шангајским .

Реликвијама и српској делегацији која је предала драгоцености Руској православној цркви, у којој је било више од 40 верника из наше земље, приређен је у Гатчини величанствен молитвени дочек .

Одржан је литијски ход до места где се Марија Гачинска подвизавала, мученички страдала и живела четврт века, од 1909. до 1932. године, када је ухапшена. На том месту је служен молебан. Мати Злата је предала икону епископу гатчинском и лушком Митрофану који није могао да сакрије готово дечију радост док стоји пред светињама.

Заједничко страдање у вери

„За нас је веома важно што се све то збило баш на дан празновања мајке Марије Гачинске, јер је она чврсто стајала у православној вери, све до крви , и умрла за Христа, предавши му свој живот“, каже историчар Васиљев и додаје:

„Исто тако и преподобни Јустин, без крви, али у тешким условима богоборства, борио се против екуменизма, за чистоту православне вере. Он је за нас светионик истине Христове, али и аскета који се лично подвизавао. Поред тога, он је и студирао у Санкт Петербуршкој духовној академији, био је и лично везан за Русију“.

И повеља на духову корист

Наш саговорник додаје да је кивот за икону и мошти Преподобног Јустина Ћелијског израђен са највећом пажњом и љубављу, на посебном месту. Тренуто је у олтару Саборног храма Светог апостола Павла:

„Остало је још само да му нађемо посебно место у цркви. Уз икону и мошти приложена је и повеља владике Исихија који је благословио да драгоцености дођу у Русију. Повеља је врло снажно и надахнуто написана. Речи владике Исихија веома су снажне и значајне. Верујемо да ће донети многима духовну корист. Имамо диван кивот, а сада размишљамо како да додатно поставимо и саму повељу поред иконе и моштију Светог Јустина“, каже наш саговорник који је писао житије и акатист Свете Марије Гатчинске.

Наставак неговања братске љубави

Павловски сабору у Гачини има још једну везу са нашом црквом, тако да се размена драгоцености заправо сматра наставком неговања заједничке вере и братске љубави између два православна народа, Срба и Руса.

У њему су до 1919. биле три велике светиње, десна рука Светог Јована Крститеља, икона Богородица Филермоса и честица Часног крста. Пошто су биле у опасносити, предате су регенту Александру Карађорђевићу, у знак захвалности за топао пријем бројних руских избеглица у Србију после Октобарске револуције. Светиње се данас чувају на Цетињу.