У Београду представљена руска „Красуха“: Шта све може овај систем за електронско ратовање

© Vitaly V. Kuzmin CC BY-SA 4.0

На војној паради „Снага јединства“ одржаној испред Палате Србије, приказан је и систем за електронско ратовање „Красуха“ набављен из Русије.

Реч је о вишеслојној мрежи међусобно повезаних средстава за ЕР, распоређених на релативно малој удаљености, интегрисаних са радарским и системима ПВО. До сада је Русија развила низ различитих комплекса, а међу најефикаснијим су свакако системи из породице „красуха“, тј. 1Л269 „красуха-2“ и 1РЛ257 „красуха-4“.

Шта све може онеспособити „красуха-4“?

Слично као претходно описани и овај систем служи за заштиту и „сакривање“ кључних објеката, система ПВО, војних групација, комуникационих чворишта и командних положаја од непријатељских радара. Ипак, осим ометања „авакса“ и већ лансираних ракета, „красуха-4“ може дејствовати и по борбеним авионима, крстарећим ракетама, беспилотним летелицама, па чак и копненим радарима и то на раздаљинама до 300 километара.

Захваљујући већем домету, уз помоћ комплекса могуће је ометати и сателите у нижој Земљиној орбити, а приликом ометања постоји шанса да дође до трајног оштећења радио-комуникационе и друге електронске опреме непријатељског циља. „Красуха-4“ дејствује на сличан начин као и „красуха-2“, стварајући снажно ометање у виду зрачења на радаре Х-банду (фреквенције од 8,5 до 10,68 ГХз) и Ку-банду (фреквенције од 13,4 до 14 ГХз и од 15,7 до 17,7 ГХз).

У описаном процесу долази до „заслепљивања“ и обмане система за лоцирање противника, због чега непријатељски радари престају да откривају и разликују пријатељске од противничких циљева, на растојањима између 250 и 300 километара. Када су у питању већ лансиране ракете, дејство је потпуно исто као код „красухе-2“.

Комплекс се састоји од шасије „Камазовог“ тешког вишенаменског камиона 6350, са погоном 8 пута 8, ког покреће дизел мотор са турбопуњачем јачине 360 коњске снаге, на коју је монтирана заштитна кабина са великом куполом. Поред главног возила за ометање, у борбеним операцијама користи се и још једно идентично у коме су смештени уређаји за управљање ватром, односно електронским дејством.

На куполи се налазе две веће кружне антене и једна мања, уз додатну опрему, а читава компонента се у маршевском положају спушта унутар заштитне кабине. Опсег кретања антена по азимуту, захваљујући покретној куполи, износи 360 степени, док је по елевацији од 0 до плус 60 степени. Приликом преласка у борбени положај, четири хидраулична стабилизатора (по два са леве и десне стране) спуштају се на земљу, а читав процес укључујући подизање куполе траје 20 минута у летњим, односно 40 у зимским условима.

Трочлана посада је током кретања смештена у предњу кабину, а задња, тј. заштитна опремљена је оклопом са степеном заштите 5а, по стандарду „ГОСТ“ (укључујући муницију у калибру 7,62 пута 39 милиметара). „Камаз 6350“ такође има висок ниво мобилности, па се може кретати максималном брзином од 95 километара на час на путевима и савладавати савладавати нагиб од 60 одсто, бочни нагиб од 40 одсто, вертикалне препреке висине до 0,6 метара, ровове ширине до 1,4 метара и водене препреке дубине до 1,75 метара.

Дефанзивна улога комплекса за ЕР огледа се у већ поменутој заштити кључних положаја, објеката, и система наоружања, ометањем непријатељских радара. Међутим, међусобна и комплементарност са радарима и средствима ПВО омогућавају и офанзивну примену „красухе“.

Такво дејство састоји се из три фазе: у првој радаристи уочавају борбену групу непријатеља у ваздуху и јављају посадама система ПВО и ЕР њену позицију и смер кретања; у другој дејством комплекса за електронско ратовање остварује се ометање и онеспособљавање авиона за рано упозоравање и контролу („красуха-2“) и борбених авиона или беспилотних летелица („красуха-4“) у оквиру борбене групе; на крају у трећој, посаде система ПВО отварају ватру по „заслепљеним“ летелицама и обарају их.