Слободан Иконић (Печат): Седам шарених лажа

Свима је знано да је пословање јавних предузећа кључно за економију Србије, јер ова предузећа на републичком, покрајинском и локалним нивоима чине значајан део привреде по свом броју, по броју запослених и новцу којим располажу. Али, такође је знано да су јавна предузећа у јавности доживљавана као Алајбегова слама, јер су углавном била партијска прћија, на чије су чело долазили подобни, а не способни.

Мењали су се многи менаџери и руководиоци и министри привреде, а да су та предузећа таворила и пропадала и на крају продавана у бесцење. А да би то било могуће потребно је променити статус јавних предузећа.

Најновијом одлуком Владе Србије седам јавних предузећа прелазе у д.о.о. – Србијашуме, Србијаводе, Путеви Србије, Службени Гласник, Скијалишта Србије, Национални парк Фрушка Гора и Национални парк Ђердап. То су прва предузећа која ће, по закону из 2024, променити своју правну форму из јавног предузећа у д.о.о. – друштво са ограниченом одговорношћу. Заједно имају 6.213 запослених и основни капитал од 232,8 милијарди динара. У 2024. години су скупа приходовали чак 665,4 милиона евра.

Свих седам одлука објављено је у Агенцији за привредне регистре. Свих седам имају једнаке наводе о правним последицама промене у ДОО: „Јавно предузеће наставља да послује као д.о.о. и престаје да послује као јавно предузеће; д.о.о. наставља да обавља делатност ЈП на исти начин као и ЈП пре промене правне форме…“

Према подацима Министарства привреде, у Србији постоје укупно 22 фирме које имају статус јавних предузећа, међу њима су Србијашуме, али и Србијагас, Југоимпорт СДПР, Службени гласник, Пошта Србије… Оне ће променити правну форму и постати акционарска друштва или друштва са ограниченом одговорношћу у зависности од критеријума које испуњавају.

Закон на мала врата

Да ће јавна предузећа да промене правну форму и пређу у акционарско друштво или у друштво са ограниченом одговорношћу већ је познато. То је предвиђено Законом о управљању привредним друштвима у власништву Републике Србије – управо оним који је „на мала врата“ и без јавне расправе током јуна 2023. ушао у скупштинску процедуру, потом из ње повучен, дорађен, па на јесен и званично усвојен.

Јавно предузеће постаће друштво капитала. Друштво капитала је, како се својевремено наводило у образложењу закона, привредно друштво са правном формом акционарског друштва или друштва с ограниченом одговорношћу у којем Република Србија има својство члана, односно акционара са више од 50 одсто основног капитала друштва, као и привредно друштво у којима држава Србија има контролно власништво по другом основу.

Према расположивим подацима електронске евиденција Агенције за привредне регистре, држава Србија има у свом портфељу 305 привредних субјеката. Од тога је 266 активних привредних субјеката од којих је 22 у процесу приватизације, затим два у ликвидацији и 37 у стечају. Када је реч о организационој форми тих предузећа, наводи се да има укупно 184 друштва са ограниченом одговорношћу, 91 акционарско друштво, 23 јавна предузећа и седам осталих.

Приликом промене правне форме, како је предложено, основни капитал јавног предузећа се конвертује у акције, односно уделе у зависности од форме привредног друштва. „Влада, на предлог Министарства привреде, одлучује о непокретној имовини на којој друштва капитала имају право коришћења, у складу са законом, а која ће бити пренета у власништво друштва капитала, након чега ће друштво капитала извршити упис права својине“, било је тада наведено у Предлогу закона.

Својинска трансформација највећег јавног предузећа у Србији – Електропривреде Србије, није први пут на дневном реду актуелне власти. Званичници су још од 2014. најављивали да ће предузеће променити статус, да би ММФ у јулу 2018. дао и званично такву препоруку. Писмо ММФ-у у то време открило је и да ће наредни степеник у преобликовању ЕПС-а бити расписивање тендера за процену имовине. Што би се то вршило ако нема намере да она буде продата?

Или, откуда писмо Владе Србије о намерама, упућено почетком јануара 2020. ММФ-у, у коме га обавештава о трансформацији ЕПС-а уз помоћ Европске банке за обнову и развој. Следећи корак у трансформацији, у коју улазе корпоративно управљање, реструктурирање и финансијска консолидација, биће тендер за процену имовине, открила је Влада. Све је то у склопу фамозног аранжмана с ММФ-ом, познатог као „чуваркућа“, који је Србија требало да заврши до јануара 2021. године.

Мењали су се многи менаџери и руководиоци и министри привреде, а јавна предузећа су таворила и пропадала 

Стратегија државног власништва и управљања привредним субјектима у својини Републике Србије из 2021. године предвидела је трансформацију предузећа у државном власништву (на републичком нивоу) у акционарска друштва или друштва са ограниченом одговорношћу. Стратегија је дефинисала улогу Министарства привреде, као централизованог власничког ентитета над државним предузећима. Пре доношења ове стратегије није постојала државна институција која је вршила три главна овлашћења власништва у смислу контроле, одговорности и способности управљања.

Како би се то спровело, у августу 2023. усвојен је Закон о управљању привредним субјектима у својини Републике Србије. На основу овог закона, ЈП на републичком нивоу би до 2027. године требало да се трансформишу у поменуте правне облике – акционарска друштва или друштва са ограниченом одговорношћу, а на њих ће се око питања организације и избора управљачких органа примењивати Закон о привредним друштвима.

Ногу повукао ЕПС

Међутим, и пре усвајања овог Закона, ЈП Електродистрибуција (ЕПС), променила је свој статус (4. априла 2023.) на основу одлуке Надзорног одбора, променом Статута и Оснивачког акта, које је довело до избора новог Надзорног одбора ког је изабрао једини члан Скупштине акционара – министарка рударства и енергетике. Нема јавно доступних података о разлозима и процедури избора тих чланова, нити информације о томе да ли је разматрано више кандидата.

Није случајно што је Надзорни одбор Електропривреде Србије усвојио нови статут у процесу трансформације тог јавног предузећа у затворено и акционарско друштво у моменту двонедељног боравка (од 22. марта до 5. априла) мисије Међународног монетарног фонда (ММФ). Отприлике је толико трајало и натезање у Надзорном одбору око усвајања новог Статута, чиме се стичу услови да се то предузеће трансформише из јавног предузећа у акционарско друштво затвореног типа, у стопроцентном власништву државе Србије, за сада.

После 30 година транзиције у либерално-демократски поредак мало тога је још остало да се приватизује, не рачунајући стратешка предузећа која се у свакој земљи сматрају имовинском сребрнином. Еклатантан пример је приватизација „Комерцијалне банке“, којом је Србија практично препустила (готово) целокупан банкарски сектор странцима, губећи на тај начин монетарни суверенитет земље. А све више се прича и о приватизацији остатка јавних добара, а најчешће се помињала Електропривреда Србије – највеће и вероватно најзначајније јавно предузеће у Србији, узимајући у обзир број запослених, приходе и ресурсе којима располаже (ЕПС запошљава више од 30.000 људи).

Иако је основни циљ сваке приватизације, у транзицији нарочито, праведно враћање некад одузете имовине и повећање ефикасности предузећа, постојећи модел приватизације у Србији нити је био праведан, нити су приватизована предузећа добила на ефикасности. Нарочито када је у питању продаја друштвеног и државног капитала, што потврђује и низ поништених приватизационих уговора.

Економисти ће рећи да трансформација у акционарско друштво пружа различите могућности да се, рецимо, Електропривреда Србије одрекне дела свог власништва, да неки пакет акција прода или да уђе у процес приватизације с јасно успостављеним релацијама ко је власник чега, што је уједно и суштинска разлика између јавног предузећа и акционарског друштва. Наравно, многи су повикали да је у питању припрема за приватизацију јер, наводно, нема никаквог разлога за одлуку о претварању јавног предузећа у акционарско друштво, осим једног јединог, а то је да се јавно предузеће не може приватизовати, а акционарско друштво може.

Упућени ће рећи да је нарочито споран правни основ јер са на та предузећа више неће примењивати Закон о јавним предузећима; убудуће ни директор ни чланови Надзорног одбора ЕПС-а неће имати статус јавних функционера, што значи да неће бити обавезни да подносе извештаје о имовини и приходима, иако ће располагати јавним средствима велике вредности. Више неће бити обавезан избор директора на конкурсу (што ни досад није поштовано). Када је реч о јавним набавкама, ЕПС ће изгубити статус „јавног наручиоца“, тако да неће имати општу обавезу спровођења набавки на основу закона, већ само у вези с неким делатностима… Ту је и читав законски галиматијас шта се од закона примењује, а шта не.

Трансформација Електропривреде Србије из јавног предузећа у акционарско друштво у делу јавности изазвала сумњу да ће ова државна фирма бити изложена продаји. Иако до тог сценарија није дошло, очигледне су разлике у пословању јер данас не знамо шта од имовине имају директор и чланови Надзорног одбора, ни колике су им плате, а ЕПС је у једном тренутку, пословном тајном прогласио чак и податке о највећим дужницима за струју.

Ове промене, наиме, не подразумевају продају предузећа, али могу довести до прикривене продаје јавних ресурса. У образложењу Закона наводи се да је циљ ових промена повећање „ефикасности и транспарентности“, нови прописи заправо ће имати и негативне последице. Они ће омогућити да пословање државних фирми буде још нетранспарентније. Уместо система у коме Влада поставља директоре и чланове надзорних одбора, убудуће ће министарке привреде и енергетике бирати представника државе у скупштини акционара.

Веровање на реч

„Иако Закон о управљању привредним друштвима у државном власништву садржи нека добра решења, наивно је веровати, а у сваком случају, не може се веровати на реч, да ће нови систем управљања и промена организационог облика довести до бољег управљања јавним ресурсима и квалитетнијих услуга које ова предузећа пружају грађанима“, рећи ће Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија.

Трансформација ЕПС из јавног предузећа у акционарско друштво у делу јавности изазвала сумњу да ће ова државна фирма бити изложена продаји

Сама трансформација не значи да ће ова предузећа бити продата, али може да олакша неке видове уласка приватног капитала у власничку структуру, а по речима Ненадића највише се треба бојати неког вида прикривене продаје јавних ресурса испод вредности, много пре него приватизације која би била вршена на отвореном надметању. Типична ситуација те врсте би могли да буду разни видови „јавно – приватних партнерстава“, а опасност је нарочито велика уколико се она не би уговарала по одредбама Закона о ЈПП и концесијама, већ на основу неких ад хок правила. „Она се креирају за жељеног добитника у посебном закону или под окриљем међудржавних споразума, који искључује примену домаћих прописа“, упозорава Ненадић.

И док је Транспарентност Србија стално говори да ће измене оснивачког акта јавних предузећа имати веома штетне последице на примену антикорупцијских закона, најновија одлука о пребацивању јавних предузећа у д.о.о. тражи се у позадини ЕКСПО, где опозиционе злогуке тврдње иду тако далеко и везују се за недостатак новца.

Наводно, да би Србија могла да добије кредит за EКСПО 2027, мора да понуди нешто у залог. Пошто пара више нема, гаранција постаје државна имовина. Неки, попут генерала Момира Стојановића, некадашњег шефа ВБА, чак тврде да се трансформација јавних предузећа у а.д, ради како би се она уступила кинеским компанијама као компензација за кредите, која је Србија узела од НР Кине. Зато се, како сви они кажу, највећа јавна предузећа претварају у д.о.о. фирме: Ђердап, Фрушка Гора, Србијашуме, Србијаводе, Путеви Србије, Скијалишта Србије и Службени Гласник. Д.о.о. може да се задужи, да заложи имовину, да остане без ње, а држава се правно повлачи из одговорности.

Све наведено су само спекулације са политичком позадином, које могу да се остваре али и не морају. За сада је једино сигурно – будуће руководиоце од досадашњих разликоваће то да неће бити у сукобу интереса уколико су чланови органа неке политичке странке.

Наслов, лекутра и опрема текста: Нови Стандард

Извор: Печат

Насловна фотографија: ЈП Србијашуме