Отац Бацковић: Хоће ли, по истим аршинима, уклонити споменик Јусуфу Челићу и плочу лажи у Морињу?

О. Миајло Бацковић

пише: Отац Миајло Бацковић

Људи жељни слободе и правде, жељни да чују свој глас, јер су само у себи могли да плачу и наричу – ти људи хтјели су, на својој ливади, у свом селу, селу без пута и права, у Заостру, да поставе споменик човјеку који је био и остао симбол ослобођења и борбе за ту несрећну сиротињу…

Мислили су – дошао је неки дах слободе, да су се мртви срели и договорили, па да и они мртви, без права на име и смрт, без права на гроб, могу да извиру из те обесправљености и бар у селу, на некој ливади, имају свој помен.

Али тај дан још није свануо. Немојте, због “европског пута”, ви са “странпутица” историје баш сад, кад нам је кренуло, да скрећете тај курс. Знам, питаћете – како могу сви, а ми не? Па, могу, али ми не – кућа нам то не доноси.

И онда, у скоро фолклорном руху, коротном, опет смо склонили препреку за интеграције и унијели га у цркву, да чека васкрсење мртвих и живот будућег вијека.

Леле нама, ИСТИНО и ПРАВДО, за тобом – леле!

Из те тишине, гласно се питамо: хоће ли, по истим аршинима, уклонити споменик Јусуфу Челићу? И ако га уклоне, хоће ли “усправно и храбро” уклонити и плочу лажи у Морињу? Или ће коалициони партнери из министарских фотеља и министри сусједних земаља ипак имати јаче аргументе?

Не знам. Видјећемо, чекамо и пратимо. Али, уколико се то ипак не деси, сви ми са оне ливаде и других ливада подсјетићемо вас, господо другови, да нисмо фолклор глувонијемих пајаца, већ онај народ који вас је својом жртвом и борбом довео на власт!

И молим вас – немојте овај текст да схватите романтичарски, већ као обећање да ћутати више нећемо!