У припреми Стратегија управљања минералним и другим геолошким ресурсима у Србији до 2040.

© Sputnik / Vitaliy Ankov /

Србија располаже значајним минералним ресурсима који могу играти важну улогу у енергетској и технолошкој транзицији, а у том контексту припрема се Стратегија управљања минералним и другим геолошким ресурсима до 2040. са пројекцијом до 2050. године, а која је у поступку јавне расправе.

Документ дефинише дугорочни приступ истраживању и експлоатацији сировина, у складу са највишим еколошким и друштвеним стандардима, наводи се у саопштењу Министарства рударства и енергетике.

Посебан акценат је на критичним и стратешким сировинама који су, како се истиче, и од значаја за нову индустријску политику европског континента.

Србија прати европске смернице, укључујући Закон о критичним сировинама, чиме се гради систем који подржава инвестициону предвидивост, одговорну експлоатацију и одрживи развој.

Помоћник министарке рударства и енергетике за геологију и рударство Иван Јанковић навео је да се стратегија ради уз Рударско геолошког факултета и да је у току процес јавне расправе и прекограничне консултације.

“Документ је рађен по моделу стратегија европских земаља, желимо да рударска индустрија буде развијена као што је, на пример, у скандинавским земљама. Користили смо и пример Пољске која је најсличнија нама по питању производње угља и бакра“, навео је Јанковић.

Неопходна измена постојећег законодавног оквира

Указао је да је предвиђена и активна улога државе кроз различите моделе уговарања, који осигуравају да користи од експлоатације остану у Србији.

За то је, како је, навео, неопходна измена постојећег законодавног оквира, чиме ће се створити правни основ за нови модел управљања ресурсима – модел у којем је држава активан актер, а не пасивни посматрач.

Нагласио је да није тачно да је стратегија рађена по налогу и жељи страних корпорација, већ искључиво у интересу Србије.

“Такође, оно што је препознато у стратегији јесте и обезбеђивање неопходних кадрова. Данас смо сведоци да имамо и те како смањен број уписаних студената на факултетима, посебно на Рударском геолошком факултету, што је утицај негативне медијске кампање које су се водиле у претходном периоду“, наводи Јанковић.

Министарство истиче да рударство и енергетика представљају темељ модерног развоја, а да Србија има све предуслове да буде не само енергетски стабилна, већ и препозната као поуздан партнер Европе у области чисте енергије и критичних сировина.

“Уверени смо да ћемо, уз доследно спровођење наших стратегија и планова и уз активно учешће свих релевантних актера, овај потенцијал у наредним годинама претворити у опипљиве резултате – у корист наше привреде, грађана и животне средине“, наводи се у саопштењу.

Подсећа се да Србија до сада није имала важећу стратешку политику у овој области, а последња Стратегија управљања минералним ресурсима припремана је 2011. године, али никада није усвојена у Народној скупштини.

Свеобухватни оквир за управљање ресурсима од националног значаја

Како се наводи, овим документом први пут се успоставља дугорочни и свеобухватни оквир за управљање ресурсима од националног значаја.

Зарад потпуне транспарентности, јавна расправа продужена је за више од месец дана и омогућено да сви заинтересовани – институције, привреда, стручна и научна јавност, као и грађани – имају довољно времена да доставе своје коментаре, предлоге и сугестије.

Истиче се да овакав вид расправе представља кључни демократски инструмент који осигурава да коначни текст стратегије буде резултат инклузивног процеса, утемељеног на стручности, дијалогу и јавном интересу.

Поред индустријских руда као што су бакар и угаљ, Стратегија посебно наглашава значај неметаличних сировина – грађевинског камена, шљунка, песка, глине и сличних ресурса, као и других геолошких ресурса, попут подземних вода.

“Управо ове сировине представљају основу за развој инфраструктуре, грађевинског сектора и поуздано снабдевање становништва и привреде водом. На тај начин, рударство се позиционира као сектор са снажном економском и друштвеном улогом, која далеко превазилази оквире енергетике и тешке индустрије“, истичу у министарству.