Михаило Братић: Мицкоски између Софије и српско-мађарске осовине

У једној анализи војно-безбједносне декларације коју су потписале Хрватска, Албанија и тзв. Косово у марту мјесецу ове године, посебно сам назначио важност позива за приступ тој асоцијацији који је упућен Бугарској. Иако га званична Софија до сада није прихватила, није ни негирала да ће то у неком моменту урадити.

У том контексту сам, такође, поменуо да осим Србије, непријатељски на ту врсту регионалних кретања могу гледати и Сјеверна Македонија и Црна Гора, на које ће бити озбиљно појачани „бочни“ геополитички притисци, нарочито у процесу приступања Европској унији.

Негдје у том периоду је, на једном бугарском национално орјентисаном сајту, објављена анализа исте декларације, али са потпуно другачијим погледом. Наиме, у њој се наводи да су потези Загреба, Тиране и Приштине испровоцирани све ближом војном, политичком и економском сарањом Мађарске и Србије, која се, у извјесном смислу, шири и на Сјеверну Македонију са којом Бугарска све теже налази заједнички језик.

Даље је стајало и да је Мађарска један нови/стари геополитички играч који шири пипке свог економског и политичког утицаја, у времену незаинтересованости снажнијих сила за простор Балкана. Па се помињу неки пројекти Мађара на економском плану, од 500 милиона евра вриједног зајма Сјеверној Македонији, па до заинтересованости мађарске компаније МОЛ за куповину рафинерије нафте у Бургасу, која је сада власништво руског Лукоила. На крају се закључује да је за Бугарску тај утицај опасан јер пактира са Србијом и Сјеверном Македонијом, са којима Бугарска има читаву историју неспоразума.

У међувремену, мађарски утицај у региону је додатно растао, и, врло занимљиво, проширио се и на Црну Гору. Премијери Орбан и Спајић су потписали Споразум о сарадњи по питањима инфраструктуре, телекомуникација и информационих технологија, што је прилично рђаво примљено код грађанистичке и монтенегринске јавности.

Расту притисци

Но, зашто ово све помињем? Зато што су ова балканска кретања резоновала и у самој Европској унији одакле недавно долази и директан повод писања овог текста, односно нови извјештај Европског парламента за Сјеверну Македонију, који је показао тачним сва наведена ранија предвиђања о појачавању „бочних“ притисака на ту земљу. О успјеху тих притисака свједочи нам и оно што се нашло у извјештају, као и оно што је изостављено, а требало је да се нађе.

Ово друго је врло занимљиво и изазвало је доста пажње, чак и неких наших медија. Наиме, ради се о томе да су у завршном извјештају, први пут од почетка преговора са ЕУ, требали бити поменути македонски идентитет и језик. Међутим, усљед жестоке офанзиве бугарских европосланика, практично свих заједно без обзира на страначке разлике, дошло је до повлачења тих формулација.

У Софији је то слављено као велика побједа и показатељ како политичко јединство по кључним националним питањима даје добре резултате. Скопље је са друге стране критиковало Европу због „дефицита демократије“ и, прилично разочарано, овај потез назвало „талибанским“.

Можда је фама подигнута око тога оставила у сјени оно што је на крају заиста и написано у извјештају, а што је за Србију и разумијевање европског погледа на регион још важније. Практично доста теза које се у извјештају налазе као да су преузете из горепоменуте анализе са бугарског сајта, поготово у домену јачања српско-мађарске сарадње. Наравно има ту и још придодатих ставова, али врло слично интонираних. Па се тако неке од најжешћих спољнополитичких порука односе управо на Србију и Мађарску.

За српску страну се наводи да има врло велики медијски утицај у Сјеверној Македонији, гдје српски „таблоиди“, наводно, преносе пропаганду Москве и Пекинга и шире непријатељске наративе о НАТО пакту. Европарламентарци су ову прилику посебно искористили да Балканом шире баук „српског света“, па су Македонцима указали на опасност од овога пројекта који, како кажу, подрива суверенитет и стабилност држава у региону.

Извештај ЕП за С. Македонију је показао тачним сва ранија предвиђања о појачавању „бочних“ притисака на ту земљу

Помињући да у томе учествују и дијелови македонске владе, јасно су нацртали политичку мету на Ивану Стоилковићу, представнику Срба у тој земљи који је по доласку Мицкоског на власт добио министарско и потпредсједничко мјесто. Македонска професорка Биљана Ванковска оцијенила је то као врло опасан покушај подривања међуетничких односа у С. Македонији, јер ће Албанци једва дочекати овај „европски набачај“ да опет упере прстом у Србе и представе их као кривце.

Када се овакав атак на српске политичаре посматра у ширем оквиру, видјеће се да се он одвија готово истовремено са нападима на српске партије у црногорској власти, првенствено на Андрију Мандића као предсједника Скупштине. Опет је занимљиво да се Мандић, Кнежевић и остали српски елементи настоје избацити из власти уз истовјетан modus operandi, који подразумијева удружене притиске евробирократије и једног регионалног фактора на политички курс владе. Свакако, у црногорском случају, тај регионални фактор је Хрватска, која је у последњих годину и по дана у дипломатском „клинчу“ са Црном Гором.

Геополитичко сабијање

У извјештају је, такође, врло индикативно то што се Србија и Мађарска посматрају као једна осовина геополитичког утицаја која уводи интересе Руске Федерације и Кине на Балкан. Дословно се наводи да је Европски парламент „забринут због улоге Мађарске и Србије у промовисању геополитичких циљева Кине и Русије; у том контексту (се) указује на ризик од зависности од Кине изазван асиметричним уговорима о зајму, као и на ризик од недавног зајма из Мађарске, за који се чини да такође потиче из Кине.“

Дакле, европска бирократија озбиљно рачуна са потребом да опструише дјеловање, како они сматрају, осовине Београд-Будимпешта, чији геополитички вектори струје Моравско-вардарском долином (наравно, подржани кинеским капиталом). Историјски и животно заинтересована за ширење свог утицаја у С. Македонији, у том послу им помаже Бугарска. Неки потези Софије, као што је најављивање (истина неуспјешно) увођења додатних царина на руски гас који се испоручује Србији и Мађарској могу се боље разумјети у назначеном контексту.

Европарламентарци нису заборавили Македонији што није стала уз њихову резолуцију о Украјини у УН, а подржала је америчку

Као што се боље може разумјети и зашто Европска унија у Сјеверној Македонији фаворизује хоризонталне правце повезивања са Албанијом и Бугарском, прије свега жељезнички Коридор осам (што се уклапа и у шире стратешке интересе НАТО). Врло је занимљиво да је Мицкоски крајем прошле године најавио да би, због бугарских блокада, средства са тог могла бити преусмјерена на Коридор 10, који спаја Будимпешту са Солуном и на чијим дијеловима већ увелико раде кинеске фирме. То преусмјеравање се, ипак, није десило и под притиском Европе пројекат је настављен, док је Мицкоски потврдио улогу омраженог актера у Софији.

Треба поменути и да европарламентарци нису заборавили Македонији што није стала уз њихову резолуцију о Украјини у Уједињеним нацијама у фебруару мјесецу, а са друге стране је, опет заједно са Мађарском, подржала амерички документ о истој теми. Дакле, све што Мицкоски ради је под лупом Европе и одређених регионалних адреса, поготово ако кореспондира са мађарским или српским ставовима.

Ту се, наравно, отвара врло важно питање да ли ће ово „сабијање“ владајуће структуре у С. Македонији додатно утицати на њихово приближавање Будимпешти и Београду, или ће, ипак, недовољно снажни „лећи на руду“ и водити земљу онако како је то радио Зоран Заев, табајући пут за обесмишљавање постојања државе. То ће умногоме зависити и од њихове способности да задрже стабилну унутрашњу подршку и избјегну „бушење система“ које је прошао Груевски.

На концу, све нам то говори да регионалне перипетије постају све значајније и да балканска политика у последњим мјесецима добија специфични динамику. Шема дјеловања евробирократије у спрези са Загребом, Софијом и Тираном је сада јаснија, а неке њене резултате већ видимо у пракси.

Михаило Братић је публициста и дипломирани политиколог Факултета политичких наука у Београду. Ексклузивно за Нови Стандард.

Извор: Нови Стандард

Насловна фотографија: Szerzői jogok MTI/Miniszterelnöki Sajtóiroda/Benko Vivien Cher