„Клетве“ са друштвених мрежа: Зашто је протест на Славији био толико „видовдански“
© Photo: R.Z./ATAImages
Много је тема и дилема после протеста „Видимо се на Видовдан“ у организацији студената у блокади. За неке је окупљених било мало, за друге много имајући у виду да је време годишњих одмора, тема расправе је ко је крив за сукоб полиције и дела окупљених, шта је донела последња реченица која се на протесту са разгласа: „Ово више није студентски протест, већ грађански, дајемо вам зелено светло, ви најбоље знате шта вам је чинити“…
Ипак, чини се да је један утисак, којем се неки нису надали, надјачао остале. „Грађанисти“ на друштвеним мрежама од синоћ се препиру како се десило да је протест који се одржао на Видовдан, дан који је симбол српских страдања, победа, пораза и надања, био баш толико „видовдански“, „српски“, „национални“… Како су баш на Видовдан Београдом доминирале тробојке са натписом: „Нема предаје“?
Некако су „твитераши“ преживели два говорника са бине који су слали поруке у националном тону – Косовска битка, Кошаре, српски генерали, кнез Лазар, Његошеви цитати… А онда је, када се наставило у истом ритму, „прокључало“. Сручиле су се „клетве“ на професора Мила Ломпара.
Некадашњи посланик СНС-а, а сада опозиционар Драган Шормаз поручио је да више неће ићи на протест, да се „Вучић не може победити косоварењем“, да му смета Ломпар, док је студента Николу Марчетића који се обраћао са шајкачом на глави назвао „дрекавцем“.
Одмах су кренуле оптужбе на рачун професора Ломпара, подсетили су да био на представљању сабраних песама Радована Караџића, који је, иначе, био песник пре осталих ставки његове политичке биографије од председника Република Српске до Хага.
Дежурна активисткиња Весна Пешић јавила се са поруком да, између осталог, демократија и национализам, не могу руку под руку.
За некадашњег представника Демократске странке Балшу Божовића, а сада НВО активисту једино је ректор Владан Ђокић имао „нормалан говор“.
На „Иксу“ постоји један налог под именом Мило Ломпар, који није његов, али су многи помислили да јесте, па су „га вређали“.
Сметало је некима извођење песама „Тамо далеко“ и „Востани Сербије“ и повици „Косово је срце Србије“…
Када су студенти ишли на протест у Нови Пазар, исти твитераши нису имали замерке на тон и трасу протеста. Кад се студентима бесплатно дели Куран, то код прозападних медија завређује наслов: „Нови Пазар одушевио гостопримством“, а кад се студент у Стразбуру огрне заставом са ликом Исуса Христа, за Икс заједницу то је „чисто неваспитање“.
Али, како год. И Београд, и Нови Пазар и Косово и Метохија – све је то Србија.
