Британски савет у Србији: Тише од дипломатије, дубље од политике

Getty © RistoArnaudov

У руским безбедносним круговима нема дилеме: невладина организација Британски савет, делује под директним надзором британског парламента и њиховог Министарства спољних послова, уз јасни мисију – културно-научна инфилтрација, обликовање „пожељних“ друштвених модела и изградња мреже утицаја у земљама које још нису потпуно утопљене у западни систем вредности.

Али, у Србији се исти механизам промовише као напредак: наставници добијају „microbit“ уређаје и семинаре о „критичком мишљењу“, медији у унутрашњости уче како да „ангажују публику“, а омладина подстиче да буде „активна у заједници“. Наравно, у границама онога што Запад сматра прихватљивим дискурсом.

Русија се изјаснила – Британски савет промовише вредности које су у директном сукобу са њеним друштвеним поретком, а у Србији се поклону у зубе не гледа и, без критичког осврта, ћутке прихватају пакети „подршке демократији“. Без питања – ко дефинише ту демократију и зашто се увек увезује уз геополитичку послушност?

Оно што је у Москви препознато као софистицирани облик неоколонијалног продора, у Београду се назива партнерством. Онај ко у Русији подучава „грађанску мобилизацију“ добија статус страног агента, а у Србији такав тренер добија сертификат и аплауз.

На које пројекте у Србији Британски савет троши вестминстерске фунте? Крије ли се у њима борба за идентитет у којем се западни новац користи као најсуптилније оружје?

Медији за пожељну стварност и глобално васпитавање локалне покорности

Формално институција за културну сарадњу Велике Британије у Србији делује као важан партнер у низу пројеката који обухватају образовање, медије, омладински активизам, дигиталну трансформацију и културу.

На неким пројектима партнери су им невладин, а на неким владин сектор. Када је реч, на пример, о медијским програмима уздају се у БИРН, организацију која традиционално ужива значајну финансијску наклоност западних државних и недржавних донатора.

Али ако треба „активирати грађане“ ту се уздају у Траг фондацију, једну од четири НВО чији се рад нашао под лупом полиције због сумње да су ненаменски трошили новац добијен од УСАИД-а.

Али када је реч о образовању – ту улазе на велика врата – са српским Министарством просвете.

Према доступним подацима, пројекту „Школа за 21. век“ Србија није дала само декларативну подршку. Акција модернизације српских школа и професора почела је још пре седам година, а 2024. Министарство просвете је за тај посао дало и џепарац од 25 милиона динара. Тако смо обезбедили додатна средства за пројекат тежак десет милиона фунти. Додуше, тај буџет распоређује се на цео Западни Балкан, јер 21. век треба да стигне и у школе у комшилуку.

У Србији, овај пројекат, конкретно подразумева обуку наставника, увођење критичког мишљења и популаризацију „mickrobit“ уређаја. Они скептични према британској визији света упозоравају да је то само технички гледано модернизација наставе. А политички би могао бити и „уџбеник за демократску послушност“ и увођење деце у систем вредности који се пише у Бриселу и Лондону.

Док Британски савет у школама гради критичко мишљење, у медијима га обликује. И то кроз пројeкте Western Balkans Media for Change чији је циљ трансформација медија у алате „ангажованог грађанства“, и Media for All у оквиру ког се новинари уче родно осетљивом извештавању и медијском пословању. Додуше оба су завршена – први марта 2022, а други марта ове године. И у оба случаја су сарађивали са БИРН-ом.

Подаци објављени у штампи сведоче да су грантове у оквиру пројекта Media for All добили углавном независни медији – ЦИНС 35.000 фунти, Јужне вести – 52.000 фунти, сатирични портал Њуз нет – 38.800 фунти… И то није изненађење, јер је пракса показала да овакви грантови углавном одлазе оним редакцијама које се уклапају у западне наративне оквире и избегавају теме које могу да наљуте донаторе.

У Британском савету нису мислили само на новинаре, већ и на грађане. Њих редовно описмењују када је реч о грађанском активизму кроз обуке, размене и финансирање разних локалних пројеката. Они идеолошки удаљени од британског модела тврде да тако Британци плету мрежу активиста чије је политичко расположење у складу са шаблоном западне НВО сцене. Избор теме које се подржавају пажљиво су биране – од ЛГБТ права, преко родне равноправности, до мањинске инклузије.

Рецимо, кроз тренинг СПАРК финансирају омладинске иницијативе у Прешеву, Бујановцу, Новом Пазару. У позиву који су расписали крајем 2024. позивају 150 младих од 14 до 18 година да уче „од професионалаца о кампањама на друштвеним мрежама и управљању пројектима“ Заузврат најуспешнији ће посетити УК овог лета.

Лепо, али зашто баш у зонама у којима државни апарат већ годинама једва стоји на ногама?

Они који на Велику Британију гледају са симпатијама кажу да је циљ да се подржи мултикултуралности, дијалог и локални активизам. Али њени критичари сматрају да је то можда зато што усмеравање било кога, а нарочито тинејџера, у правцу европеизације идентитета иде лакше на периферијама државности.

Грантови од 80.000 евра по пројекту дељени су за културне иницијативе, уметничке колективе и јавне просторе у оквиру пројекта „Култура и креативност за Западни Балкан“. Уз грант иде и упутство за употребу – неопходна је вредносна усклађеност: инклузија, феминизам, регионална сарадња…

Српска култура? Да, али у служби наднационалног конструкта.