Џеј-Ди Венс: Венсов говор који је шокирао Европу: Ви сте убице демократије

Потпредседник САД, Џеј-Ди Венс, обратио се учесницима Минхенске безбедносне конференције речима које су до сада биле незамисливе. Чак и западни медији главног тока исте вечери су важност овог говора упоредили са чувеним Минхенским говором Владимира Путина из 2007. године. Венсове речи су изатзвале видљиви шок међу европским елитама, а немачки министар одбране убрзо га је назвао ”неприхватљивим”. Слични тонови су се могли чути и из Европске комисије. С друге стране, амерички председник Доналд Трамп говор је назвао одличним, а сличне реакције стигле су и из Русије. Говор преносимо у целости. 

***

Једна од ствари о којој сам данас желео да причам су, наравно, наше заједничке вредности. И, знате, сјајно је вратити се у Немачку. Као што сте раније чули, био сам овде прошле године као сенатор Сједињених Држава. Видео сам министра спољних послова [Велике Британије] Дејвида Ламија и нашалио се да смо обојица прошле године имали другачије послове него сада. Али сада је време за све наше земље, за све нас који смо имали срећу да нам наши народи дају политичку моћ, да је мудро искористимо да побољшамо наше заједничке животе.

И желим да кажем да сам имао срећу да проведем неко време изван зидова ове конференције у последња 24 сата, и био сам импресиониран гостопримством људи чак и, наравно, док су били потресени због јучерашњег ужасног напада (У Минхену је дан уочи говора мушкарац Авганистанског порекла извршио терористички напад; прим. НС). Први пут сам био у Минхену са својом женом, која је данас овде са мном, на личном путовању. И увек сам волео град Минхен, увек сам волео његове људе.

Само желим да кажем да смо веома погођени, а наше мисли и молитве су са Минхеном и свима који су погођени злом нанетим овој прелепој заједници. Мислимо на вас, молимо се за вас и сигурно ћемо навијати за вас у данима и недељама које долазе.

Окупљамо се на овој конференцији, наравно, да разговарамо о безбедности. И обично мислимо на претње нашој спољној безбедности. Видим много, много значајних војних лидера окупљених данас овде.

Али док је Трампова администрација веома забринута за европску безбедност, полажући наде у то да можемо да нађемо разумно решење између Русије и Украјине – узгред верујући да је важно да Европа у наредним годинама значајно појача своју одбрану – претња о којој се највише бринем у односу на Европу није Русија, није Кина, нити било који други спољни актер. Оно о чему бринем је претња изнутра. Узмицање Европе од неких од њених најосновнијих вредности: вредности које дели са Сједињеним Америчким Државама.

„Победници“ Хладног рата

Био сам изненађен што је бивши европски комесар недавно на телевизији звучао одушевљено због чињенице да је румунска влада поништила већ одржане изборе. Он је упозорио да се, ако ствари не буду ишле по плану, иста ствар може десити и у Немачкој.

Такве изјаве су шокантне за америчке уши. Годинама су нам говорили да све што финансирамо и подржавамо заправо радимо у име наших заједничких демократских вредности. Све, од наше украјинске политике до дигиталне цензуре, књижи се као одбрана демократије. Али када видимо да европски судови поништавају изборе док високи званичници [ЕУ] прете да ће поништити нове изборе, требало би да се запитамо да ли се држимо прокламованог високог стандарда. И кажем Ми, јер суштински верујем да смо у истом тиму.

Морамо учинити више од пуког разговора о демократским вредностима. Морамо их живети. У живом сећању многих од вас у овој просторији, Хладни рат је изнедрио браниоце демократије од многих тиранских сила на овом континенту. У том рату једна страна је цензурисала неистомишљенике, затварала цркве и поништавала изборе. Да ли су они били добри момци? Свакако не.

И хвала Богу, изгубили су Хладни рат. Изгубили су јер нису ни ценили ни поштовали све изузетне благослове слободе; слободе да се изненади, да се греши, промишља и гради. Како се испоставило, не можете наредити иновацију или креативност, једнако као што не можете наредити људима шта да мисле, шта да осећају или у шта да верују. А ми верујемо да су те ствари повезане. Нажалост, када погледам Европу данас, понекад није баш јасно шта се догодило неким од победника у Хладном рату.

Мислим на Брисел, где су комесари Европске комисије упозорили грађане да намеравају угасити друштвене мреже у време грађанских немира уколико уоче оно што оцењују као „мрзилачки садржај“. Мислим и на баш ову земљу (Немачку), у којој је полиција извршила рације против грађана осумњичених да објављују антифеминистичке коментаре на интернету у оквиру „борбе против онлајн мизогиније“.

Погледајмо даље у Шведску, где је пре две недеље влада осудила хришћанског активисту за учешће у спаљивању Курана које је резултирало убиством његовог пријатеља. И као што је судија у његовом случају приметио, шведски закони о наводној заштити слободе изражавања, у ствари, не дају – цитирам – „слободну пропусницу“ да се било шта уради или каже уколико постоји ризик да увреди групу која има нека уверења.

Уколико на изборима учествујете плашећи се сопствених бирача, Америка не може ништа да учини за вас

Даље, и што је можда највише забрињавајуће, гледам на наше веома драге пријатеље, Уједињено Краљевство, где је назадовање од слободе савести на нишан ставило основне слободе религиозних Британаца. Пре нешто више од две године, британска влада оптужила је Адама Смита Конера, 51-годишњег физиотерапеута и војног ветерана, за „гнусни злочин“: стајао је 50 метара од клинике за абортусе и молио се три минута у тишини, не ометајући никога, не комуницирајући ни са ким, само се ћутке молио, потпуно сам.

Након што су га британски органи за спровођење закона уочили и захтевали да им каже зашто се моли, Адам је једноставно одговорио да се моли за свог нерођеног сина. Његова бивша девојка је, наиме, уз његову подршку, абортирала годинама раније.

Полицајце то није такло. Адам је проглашен кривим за кршење новог владиног закона о тампон-зонама, који криминализује чак и ћутећу молитву и друге радње које могу утицати на одлуку особе у кругу од 200 метара од установе за абортус. Осуђен је да плати хиљаде фунти судских трошкова.

Нови шериф

Волео бих да могу рећи да је ово случајност, једнократни, суманути пример лоше написаног закона који је примењен против једне особе. Али не. Прошлог октобра, пре само неколико месеци, шкотска влада је почела да дели писма грађанима чије куће леже у такозваним зонама безбедног приступа, упозоравајући их да чак и приватна молитва у њиховим домовима може представљати кршење закона. Наравно, влада је позвала људе да пријаве све суграђане за које се сумња да су криви за мисаони злочин у Британији и широм Европе.

Слобода говора је, бојим се, у повлачењу. У комичне сврхе, пријатељи, али и у циљу говорења истине, признаћу да понекад најгласнији гласови за цензуру долазе не из Европе, већ из моје земље, где је претходна администрација претила и малтретирала компаније власнике друштвених мрежа, приморавајући их да цензуришу такозване дезинформације.

„Дезинформације“, као што је, на пример, она да је коронавирус вероватно процурио из лабораторије у Кини. Наша власт је охрабривала приватне компаније да ућуткају људе који су се усудили да изговоре то што се на крају показало као очигледна истина.

Тако да данас долазим овде не само са запажањем, већ са понудом. И баш као што је изгледало да је Бајденова администрација очајнички желела да ућутка људе да говоре шта мисле, тако ће Трампова администрација учинити потпуно супротно, и надам се да можемо заједно да радимо на томе.

Вашингтон сада има новог шерифа. Можда се САД, под вођством Доналда Трампа, неће увек сагласити са вашим ставовима, али ћемо се борити за ваше право да их изнесете јавно. Сада смо, наравно, на позицији која је толико лоша да је Румунија овог децембра директно поништила резултате председничких избора на основу сумњивих претпоставки обавештајне агенције и огромног притиска њених европских суседа.

Колико сам разумео, аргумент је био да су руске дезинформације оштетиле румунски изборни процес. Али замолио бих своје европске пријатеље да погледају ствари из шире перспективе. Можете веровати да је погрешно што Русија купује рекламе на друштвеним мрежама како би утицала на ваше изборе. Ми се наравно с тим слажемо. Можете то осудити чак и на светској сцени. Али ако се ваша демократија може уништити са неколико стотина хиљада долара из иностранства уложених у дигитално оглашавање, онда она и није била баш нарочито јака.

Добра вест је што ја игром случаја мислим да су ваше демократије знатно мање крхке него што се многи данас очигледно плаше.

И заиста верујем да ће, ако дозволимо нашим грађанима да изнесу своје мишљење, те демократије бити још јаче. Што нас, наравно, враћа у Минхен, где су организатори ове конференције забранили посланицима који представљају популистичке партије левице и деснице да учествују у разговорима. Опет кажем, не морамо да се слажемо са свиме или пак било чиме што ти људи кажу, али када политички лидери представљају важан део бирачког тела, на нама је да барем учествујемо у дијалогу са њима.

Многима од нас са друге стране Атлантика то све више личи на идеју старих укорењених елита (old entrenched interests) да се сакрију иза ружних речи из совјетског доба – као што су мисинформације и дезинформације – јер им се једноставно не свиђа идеја да неко са алтернативним гледиштем може да се изрази или, не дај Боже, да гласа на другачији начин, или, још горе, да победи на изборима.

Кључни проблем

Ово је конференција о безбедности и сигуран сам да сте сви дошли овде спремни да разговарате о томе како тачно намеравате да повећате потрошњу на одбрану у наредних неколико година, у складу са неким новим циљевима. И то је сјајно, јер као што је председник Трамп сасвим јасно рекао, верујемо да наши европски пријатељи морају да играју већу улогу у будућности овог континента.

Мислимо да „не чујете најбоље“ наш апел за „поделу терета“, али сматрамо да је то важан део нашег заједничког савеза који Европљани треба да подрже, док се Америка фокусира на друге делове света који су у великој опасности.

Веровати у демократију значи разумети да сваки наш грађанин има мудрост и има глас

Али дозволите ми да вас питам како ћете уопште разговарати о буџетским питањима ако не знамо шта је то што уопште бранимо? Већ сам много тога чуо у дискусијама и имао сам много, много сјајних разговора са људима који су се окупили у овој просторији.

Чуо сам много о томе од чега треба да се браните, и то је, наравно, важно. Али мање ми је јасно, а свакако верујем и многим грађанима Европе, шта то тачно ви браните? Која је позитивна визија која анимира овај заједнички безбедносни договор за који сви верујемо да је толико важан?

Дубоко сам уверен да нема сигурности ако се плашите гласова, мишљења и савести сопственог народа. Европа се суочава са многим изазовима, али криза са којом се овај континент суочава управо сада, криза са којом се сви заједно суочавамо, је криза коју смо сами створили.

Уколико на изборима учествујете плашећи се сопствених бирача, Америка не може ништа да учини за вас. У том смислу, постоји ли нешто што можете учинити за амерички народ који је изабрао председника Трампа и мене? Потребни су вам демократски мандати да бисте постигли било какве вредне резултате у наредним годинама. Зар нисмо научили да танки мандати дају нестабилне резултате?

Али постоји много тога вредног што можемо заједно учинити уколиико будете имали такву врсту демократских мандата која ће, верујем, произаћи из бољег реаговања на оправдане гласове ваших грађана. Ако желите да уживате у конкурентним економијама, ако желите да уживате у приступачној енергији и сигурним ланцима снабдевања, онда су вам потребни мандати за управљање, јер да бисте уживали у благодети свих ових ствари, мораћете да доносите тешке одлуке.

Наравно, ми то веома добро знамо. У Америци не можете освојити демократски мандат уколико вашег противника цензуришете или га сместите у затвор, било да је то вођа опозиције, скрушена хришћанка која се моли у сопственој кући или новинарка која покушава да саопшти вест. Нити га можете освојити занемаривањем гласа свог бирачког тела по питању тога ко може а ко не може да буде део нашег заједничког друштва.

Дубоко верујем да нема сигурности ако се плашите гласова, мишљења и савести сопственог народа

Од свих хитних изазова са којима се суочавају државе представљене на овој конференцији, верујем да нема хитнијег изазова од масовне миграције. Данас се скоро сваки пети човек који живи у овој земљи доселио из иностранства. То је, наравно, историјски рекорд. Слично је у Сједињеним Државама, где је, такође, реч о историјском максимуму.

Број имиграната који су ушли у ЕУ из земаља које нису чланице ЕУ се удвостручио само између 2021. и 2022. године. Од тада је, наравно, постао много већи.

Ми знамо ситуацију и јасно нам је да се све то није догодило у некаквом вакууму. То је резултат низа свесних одлука које су донели политичари широм континента и други широм света, током целе једне деценије. Страхоте које су донеле ове одлуке видели смо јуче, баш у овом граду. Наравно, не могу то поново да споменем без размишљања о страшним жртвама којима је упропашћен прелеп зимски дан у Минхену. Наше мисли и молитве су са њима и остаће са њима.

Али зашто се то уопште догодило?

Одбранити демократију

То је ужасна прича, али смо је чули превише пута у Европи, а нажалост превише пута и у Сједињеним Државама. Тражилац азила, често младић у средњим двадесетим годинама, већ познат полицији, зарио се аутомобилом у гомилу, разбивши заједницу и њено јединство.

Колико пута морамо да претрпимо ове ужасне догађаје пре него што променимо курс и покренемо нашу заједничку цивилизацију у новом правцу? Ниједан гласач на овом континенту није отишао до гласачке кутије да би отворио капије милионима недокументованих имиграната. Али знате ли за шта су људи у Европи гласали?

У Енглеској су гласали за Брегзит. Слагали се ви са тим или не, оно су за то гласали. Све чешће широм Европе људи гласају за политичке лидере који обећавају да ће стати на крај неконтролисаној имиграцији. Лично делим многе од ових забринутости, али ви не морате да се сложите са мном. Мислим да је људима стало до својих домова, до својих снова, да брину о сопственој безбедности и способности да заштите себе и своју децу.

То су паметни људи. Мислим да је ово једна од најважнијих ствари које сам научио у свом кратком времену у политици. Супротно ономе што можете чути „неколико планина одавде“, у Давосу, грађани свих наших нација генерално не мисле о себи као о образованим животињама или о заменљивим зупчаницима глобалне економије. И није изненађујуће што не желе да их њихови лидери немилосрдно мешају или немилосрдно игноришу. А посао демократије је да решава ова велика питања путем гласања на изборима.

Верујем да никога нећете заштитити игнорисањем људи, одбацивањем њихових брига или, још горе, гашењем медија, поништавањем избора или искључивањем људи из политичког процеса. У ствари, то је најсигурнији начин да се уништи демократија. Говор и изражавање мишљења није мешање у изборе. Чак и када људи изражавају ставове ван ваше земље, па чак и када су ти људи веома утицајни. Верујте ми, ово не говорим без дозе хумора, али ако америчка демократија може да преживи десет година држања лекција од стране Грете Тунберг, преживећете и ви неколико месеци Илона Маска.

Међутим оно што ниједна демократија: америчка, немачка или европска, неће преживети, јесте то када милионима гласача кажете да су њихове мисли и бриге, њихове тежњ и молбе неважеће или недостојне да се чак и узму у разматрање.

Оно што ниједна демократија неће преживети јесте ситуација у којој милионима гласача кажете да су њихове мисли, бриге, тежње и молбе неважеће или недостојне да се чак и узму у разматрање.

Демократија почива на светом принципу да је глас народа битан. Нема места за заштитне зидове (алузија на такозвани заштитни зид немачке политике према странци Алтернатива за Немачку, а сличан пример постоји и у Француској у односу на странку Национално окупљање; прим. прев). Или се придржавате принципа или не. Европљани, народ има глас. Европски лидери имају избор. И моје чврсто уверење је да не треба да се плашимо будућности.

Прихватите оно што вам људи говоре, чак и када вас изненађује, чак и када се не слажете. И ако то учините, можете се суочити са будућношћу сигурно и самоуверено, знајући да нација стоји иза сваког од вас. Ту је, за мене, велика магија демократије, а не у овим каменим зградама или прелепим хотелима. Није чак ни у великим институцијама које смо заједно изградили као део заједничког друштва.

Веровати у демократију значи разумети да сваки наш грађанин има мудрост и има глас. А ако одбијемо да слушамо тај глас, чак и наше најуспешније борбе ће обезбедити врло мало. Као што је папа Јован Павле Други – по мом мишљењу један од најизванреднијих проповедника демократије на овом континенту и шире – једном рекао, „не бојте се“. Не треба да се плашимо наших људи чак ни када изражавају ставове који се не слажу са ставовима њиховог руководства.

Хвала свима. Срећно свима вама. Бог вас благословио.

Превод Михаило Братић/Нови Стандард

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор The Spectator

Насловна фотографија: MSC/Conzelmann