Душан Опачић: „Пророк. Историја Александра Пушкина“ – Портрет генија разапетог између слободе, страсти и неминовне судбине

„Пророк. Историја Александра Пушкина“

Од 14. фебруара, у биоскопскима Русије биће одржана пројекција филма о једном од највећих руских песника, Александру Сергејевичу Пушкину. Филм „Пророк. Историја Александра Пушкина“ у режији Феликса Умарова доноси на велико платно двочасовни мјузикл који истражује живот, стваралаштво, љубави и трагични крај једне од најсјајнијих личности руске књижевности. Овај веома амбициозни и високобуџетни пројекат већ је изазвао велико интересовање у јавности која поставља питање: колико је тешко скинути велике песнике са пиједестала и приказати их као стварне људе са свим њиховим манама и страстима?
Радња почиње 1814. године на лицеју у Царском селу, где се фактички Пушкин формира као личност. Млади Александар, кога игра Кај Гец, брзо се издваја не само својим талентом, већ и непокорношћу. Он није типичан ученик који беспоговорно слуша наставнике, он поставља питања, пркоси ауторитетима и не боји се да уђе у сукобе, било са вршњацима, било са строгим професорима. Посебно се издваја сцена у којој Пушкин, упркос свим препрекама, успева да се појави на свечаности у лицеју и одржи свој поетски наступ пред чувеним песником Гаврилом Германовичем Державином. Овај тренутак, овековечен на слици Иље Рјепина), приказује прво признање за младог песника од стране великана, али и најављује животну путању обележену сукобима, страстима и трагањем за унутрашњом слободом.

Још у тим младим данима, Пушкин изговара речи које ће постати његов животни мото: Мисао! Велика реч. Шта чини величину човека ако се не мисли? Нека је слободна, као што човек треба да буде слободан.“. Ова потреба за слободом пратиће га до последњег дана, било да је реч о уметничком стваралаштву, љубавним везама или политичким ставовима који ће га често доводити у сукоб са властима. Како године пролазе, Пушкин, кога у зрелом добу тумачи Јура Борисов, постаје део блиставог и понекад суровог света петроградске аристократије. Балови, које приређује чувена кнегиња Голицинa, интриге, љубавне авантуре и боемски живот постају његова свакодневица. Ипак, овај свет, иако привлачан, често га удаљава од стваралаштва. У једној од најупечатљивијих сцена, Пушкин покушава да прочита једну своју поему пред песником Василијем Жуковским, који у први мах с подсмехом гледа на младог поету.
Међутим, када кнегиња Голицинa изрази дивљење Пушкиновом таленту, Жуковски мења став и постаје његов заштитник и ментор. Иако обожаван у књижевним круговима, Пушкин често бежи од пера и мастила у загрљаје бројних љубавница и на бурне ноћне проводе са пријатељима Константином Данзасом и Иваном Пушчином. Његова веза са грофицом Јелисаветом Воронцовом, женом много старијег сенатора, доводи га до ивице, између љубави и жеље за бегом, Пушкин често изгледа као човек који покушава да побегне од самог себе.

Филм добија посебну дубину када Пушкин, током једне од ноћних авантура, одлази код чувене петроградске гатаре. Њене речи, да ће дуго живети ако га у 37. години не снађе несрећа од „белог коња, беле главе или белог човека“ постају мрачни предзнак који прати и филм и живот песника. Ово пророчанство, засновано на стварним догађајима, поставља судбину као кључну тему филма: може ли човек, макар био и геније, побећи од онога што му је суђено?
Један од најјачих утисака који „Пророк“ оставља јесте приказ Пушкиновог сукоба са моћним личностима свог времена. Његова немирна природа и оштро перо доводе га у сукоб са Александром Бенкендорфом, којег маестрално игра Сергеј Гиљев. Бенкендорф, приказан као сурови и немилосрдни прототип будућих совјетских чекиста, чини све даутиша Пушкинов глас.

Изгнанство у Михајловско, далеко од модерног петроградског живота, за Пушкина постаје мучење. Док његов пријатељ Иван Пушчин учествује у Декабристичком устанку и завршава на робији, Пушкин, заробљен у провинцији, пропушта историјски тренутак који би га можда дефинисао не само као песника, већ и као борца за слободу. Снимити филм о Александру Пушкину није нимало лак задатак. Овај песник је више од историјске личности, он је симбол, мит, недодирљива фигура коју књижевност и образовни системи често идеализују. Умаров и његов тим били су свесни овог изазова, те
су се од почетка одлучили да не праве исцрпну биографију, већ филм који ће публици пренети суштину Пушкиновог живота и духа.
И заиста, „Пророк“ више подсећа на хрестоматију која издваја најважније моменте: школске дане, љубавне авантуре, политичке сукобе и трагичан крај. Ипак, и у том ограниченом формату, Умаров успева да прикаже Пушкина као човека који „глаголом пали срца људи“, али и као жртву те исте страсти.
„Пророк. Историја Александра Пушкина“ је филм који не само да оживљава највећег руског песника, већ поставља питање о цени генијалности и слободе. Да ли је Пушкин заиста могао да изабере други пут? Или је судбина, као и у његовим песмама, биланеизбежна? Одговор остаје на нама.