Слободан Иконић: Горка Нова година

Са сваком Новом годином сумирају се резултати претходне и најављују очекивања у години која долази. Ни овај пут није другачије, мада оно што нас чека долази, изгледа, много брже него што смо се надали.

Свет се и 2025. години суочава са низом изазова, попут инфлације, геополитичких напетости и технолошких промена; сукоби у Украјини и на Блиском истоку имају директан утицај на глобално снабдевање енергијом, храном и другим кључним ресурсима…, што ни нас не мимоилази, мада са доста локалних специфичности.

Крај минуле године дочекан је са низом података који треба да покажу да је Србија, с обзиром на глобалне околности, завидно окончала годину. Србија је добила инвестициони кредитни рејтинг од агенције „Стандард енд Пурс“ на нивоу „БББ“ са стабилним изгледима за његово даље побољшање а у 2024. бележи рекордан прилив директних страних инвестиција од 5,1 милијарду евра.

У 2024. остварен је раст БДП-а од око четири одсто, а јавни дуг је био 46,5 одсто БДП-а, док је просек еврозоне био 89 одсто, што је ставља на друго место најбрже растућа економија у Европи. Државни врх са поносом истиче да у години на измаку Србија не само да је успела да сачува економску стабилност, покрене бројне инвестиције, већ је успела и да оствари рекордну ниску стопу незапослености од 8,2 одсто. Инфлација је у новембру спуштена на 4,3 одсто…

Тачно пре годину дана, дакле на почетку претходне године, представљен је програм „Скок у будућност Србија ЕКСПО 2027“ који треба да обухвати кључне сегменте свеобухватног развоја Србије, међу којима су програми за подизање животног стандарда грађана, пројекти у области науке и технологије, образовања, развоја инфраструктуре, индустријализације, енергетике, екологије, пољопривреде, здравства, туризма, као и у другим областима од националног значаја. Председник Александар Вучић је тада најавио да ће наша земља до 2027. у све пројекте уложити 17,8 милијарди евра.

Нова обећања

Низ инфраструктурних објеката у путној и железничкој мрежи књижи се као успех у прошлој години, мада на њима остају ожиљци трагедија, пре свега оне у Новом Саду, што је изазвало напетости и тензије које још увек трају.

Некако у јеку студентских протеста, најављен је још један велики програм, стамбени кредити за куповину станова уз субвенцију државе за младе од 20 до 35 година. Председник Вучић је најавио да ће програм стамбених кредита за младе почети да се примењује од 1. до 15. марта, да је за сада планирано 400 милиона евра за 5.500 стамбених јединица, од чега је 130 милиона евра поклон државе.

И тек што је међу економистима завладао оптимизам када је стање државне касе у питању а званичне институције најавиле економски раст и мању инфлацију, уз низ додатних погодности за неке категорије грађана, после овог низа поменутих и непоменутих успеха, као хладан туш деловала је најава председника Вучића, пред сам крај године, да му је званично потврђено да ће САД око првог јануара 2025. увести санкције НИС-у због руског власништва и да ће разговарати о томе са Американцима и Русима.

Какве год буду – селективне, опште, свеобухватне, имаће и те како утицаја не само на наш енергетски систем, већ и на целокупну економију земље.

Државни врх је већ формирао тимове који треба да се баве проблемом НИС-а како би све било окончано до 15. марта, такозваног „дана де“, мада је министар финансија Синиша Мали усплахирено (током јавне расправе на ову тему) председнику Вучићу упао у реч: „Немамо ми времена до 15. марта. Председниче извините, али не можемо да дочекамо 15. март без решења за НИС, не смемо то да дозволимо. Само да замислимо негативне последице по привреду и по буџет! Нећемо имати ни за плате ни за пензије на крају“, рекао је Мали.

Откуда сада наједном паника да ли ће бити пара за плате и пензије, уколико се што пре не реши изненадни проблем са НИС-ом (већ се говори о „непријатељском“ преузимању ове компаније како би била у већинском власништву Србије), ако је исти овај министар само неколико дана раније изјавио да су обезбеђена средства за програм стамбених кредита за младе који предвиђа гарантну шему од 400 милиона евра и додао да би предлог закона за његову реализацију могао да буде усвојен на влади после Божића, а у парламенту најкасније почетком фебруара, иако у усвојеном буџету крајем новембра прошле године ова ставка није предвиђена..

И ту није крај. Да би се обистинила изрека – да једно зло никада не долази само – постарали су се државна предузећа и домаћи трговци најавом низа поскупљења, већ са почетком ове године. Београђани су имали „мини монетарни удар“ са поскупљењима која су се десила у главном граду. Поскупели су паркинг, Инфостан и са њим и грејање, па напослетку и такси превоз.

Али, то није све. Од Нове године Београђанима се „смеше“ нови удари по џепу. Порез на имовину у главном граду ће поскупети па ће конкретно порез на стан од 50 квадрата, према речима председника Скупштине Града Београда Николе Никодијевића, порасти за 600-700 динара, а највеће повећање осетиће правна лица.

Председник Александар Вучић је најавио да ће наша земља до 2027. у све пројекте уложити 17,8 милијарди евра

Наиме, њима 2023. године каже Никодијевић, није обрачунавана пореска стопа пошто је у Београду био Привремени орган, па је порез плаћан на име књиговодствене, а не стварне вредности.

Од првог јануара на горе иде и цена воде и то за 17,5 одсто. Како су најавили из ЈКП Водовод и канализација, ово би значило да ће просечан рачун за домаћинства у главном граду што се водоснабдевања тиче бити увећан за око 300 динара. Како кажу из овог предузећа, разлог овом поскупљењу је пораст цена електричне енергије, укључујући и друге трошкове попут хемикалија и пратећег материјала што је све утицало на производни процес водоснабдевања.

„Такође значајан утицај има и Одлука о повећању минималне цене рада за 13,7 одсто од првог јануара 2025. године, коју је донела Влада Србије, јер ће то довести до повећање трошкова зарада запослених, односно утицаће на укупне трошкове ЈКП БВК“, наводе из овог градског предузећа.

И ЈКП Паркинг сервис најавио је поскупљења, али на пет места и појефтињења. Тако ће од 1. јануара нове године бити измењене цене у гаражама и паркиралиштима па и цене месечним претплата у станарским гаражама. Кажу у овом предузећу да су последњи пут цене у гаражама мењане 2018. године и да је то разлог што, након шест година, врше корекцију.

Скупо умирање

Погребне услуге би, према најавама, могле да скоче и за невероватних 60 одсто. Како су писали београдски медији крајем године, ЈКП „Погребне услуге“ је упутило градском Секретаријату за финансије захтев за повећање цена. Према рачуници, одржавање гробних места би са 1.466 динара сада порасло на 2.345 динара годишње. Како напомињу из овог предузећа, услуге сахрањивања са 70.000 динара скочиће на 118.000 динара.

У Удружењу пекара Србије, упркос недавном продужењу владине уредбе, наводе да би цена тзв. хлеба Сава могла у првом тромесечју да порасте за неколико динара због раста трошкова у пекарству. Да ли ће до тога заиста доћи и да ли ће бити укинута владина уредба о ограничењу цена основних намирница, видеће се у наредним месецима. Просечан потрошач већ може да осети да су остале цене пекарских услуга поскупеле, укључујући и разне врсте хлебова.

Индекс цена станова у трећем тромесечју 2024. износи 168,69, што показује да су цене станова порасле за 4,69 одсто у односу на исти период прошле године, објавио је РЗС. Са друге стране, председник Вучић је иницирао идеју о „становима за младе“ која би подстакла продају станова и онима који досад то нису били у могућности да остваре.

Да ли ће пораст кредитне способности младих кроз подстицај државе и иницијативу „станови за младе“, који тек треба да уђе у законску процедуру, коначно појефтинити цену станова на српском тржишту некретнина још је неизвесно. За сада, оне имају тренд раста као и цене изнајмљивања.

А тек у великим трговинским ланцима и продавницама – све је поскупело. Цене хране у новембру биле су на највишем нивоу још од прошлог пролећа. Поскупело је месо, маслиново уље је готово удвостручило цену, а приближава му се и путер који је за годину дана поскупео 80 одсто, док је за 61 одсто поскупео и шећер.

Како наводе из Републичког завода за статистику(РЗС), потрошачке цене у новембру 2024. године, у поређењу са истим месецом претходне године, повећане су за 4,3 одсто, док су у поређењу са децембром 2023. године у просеку повећане за 4,1 одсто.

Први пут се дешава да Тужилаштво води поступак против трговинских ланаца

Већ на први поглед се види да су цене код нас много веће него у неким европски земљама чак и за производе нашег порекла, што многе наводи на сумњу да се цене вештачки формирају и држе. Зато је још у октобру прошле године Комисија за заштиту конкуренције покренула поступак против друштава „Делезе Србија доо“, привредног друштва за пословне услуге „Меркатор-с доо Београд“, „Универекспорт екпорт-импорт доо“ Нови Сад и производно и трговинског предузећа „Дис доо Крњево“, и извршила ненајављени увиђај у њиховим просторијама. Ненајављени увиђај је истовремено извршен и у пословним просторијама друштва Ценотека, као трећег лица, истиче се у саопштењу Комисије.

Поступак је покренут због основане претпоставке Комисије да су поменути трговински ланци извршили повреду конкуренције закључењем рестриктивног споразума из члана 10. Закона о заштити конкуренције.

Наиме, Комисија спроводи Секторску анализу стања и услова конкуренције на тржиштима одређених прехрамбених производа на територији Републике Србије у периоду од 2018. до 2022. године. Како су поједини услови условили потребу за даљим и детаљном анализом, Комисија је испитивала услове конкуренције на тржишту малопродаје за већи број прехрамбених производа.

Тако је Комисија, током више месеци праћења кретања цене за 35 изабраних производа, констатовала да су у малопродајним ланцима за посматране производе цене идентичне. Ту је и фамозно питање маржи које се код нас, од некадашњих 20 одсто, сада крећу око 27 одсто, а бруто марже иду и до 28 и 29 одсто.

Истрага монопола

Први пут се дешава да Тужилаштво води поступак против трговинских ланаца. Запрећене су новчане казне од 10 одсто профита и затворске казне до пет година. Међутим, у пракси није било изрицања највећих казни а ни најновијег епилога још нема.

Професорка Економског факултета Јелена Жарковић је рекла за РТС да се на основу изјава представника власти може закључити да је држава сумњала и као увод је била акција „Најбоља цена“, а сада и истрага против четири трговинска ланца.

„Трговина је важна, запошљава 200.000 људи. Међутим, можете да приметите да од 2022, 2023. године до данас расту порески приходи по основу опорезивања профита фирми и то врло значајно и то је реални раст прихода. Такође, још више расту приходи од царина и од ПДВ-а. То значи да неки профит расте“, каже Жарковићева.

Навела је пример истраживања које је спровео ММФ на европском нивоу и које је показало да је раст инфлације допринео расту трошкова пре свега сировине, али да је највише раст инфлације допринео расту профита компанија.

Да не буде све тако црно, за ведрију новогодишњу честитку се постарао градоначелник Београда Александар Шапић најавом посебне погодности – наиме, градски превоз ће бити бесплатан за све, а Београд ће бити једини вишемилионски град у Европи са неплаћањем превоза.

У оквиру реформе јавног превоза биће и нови возни парк у наредне три године, са „немањићко плавом бојом“ на градским возилима. Наравно, све ће то бити финансирано из џепова грађана кроз порезе и друге дажбине, али звучи лепо да је нешто бесплатно. Циници већ говоре да је то компензација, па макар и привидна, за многа поскупљења која су се десила или тек следе.

Ту је и најава нове службе безбедности која ће патролирати по насељима, у близини школа и вртића. А и то се мора некако платити.
Сва ова бесконачна поскупљења и најаве нових трошкова на неки начин су „појели“ новембарске најаве министра финансија Србије Синише Малог да је буџетом за наредну годину (сада већ текућу) планирано повећање плата у јавном сектору за осам одсто, у просвети за 11 одсто, док ће минимална зарада бити повећана за 13,7 одсто, а пензије порасти за 10,9 одсто. Биће да је трка изгубљена већ на старту ове године.

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: Печат

Насловна фотографија: Pixabay