Суманут потез Бајдена на крају мандата — против Срба

© AP Photo / Mark Schiefelbein

Бајденова уредба о пооштравању санкција појединцима на Западном Балкану део је стратегије његове администрације у кризним подручјима укључујући и ово наше а то је да пре краја мандата предузме све мере како би наметнула следећој администрацији поштовање континуитета америчке политике, каже за Спутњик каријерни дипломата Зоран Миливојевић.

Одлазећи председник Сједињених Америчких Држава Џозеф Бајден потписао је измене и допуне извршне уредбе којима се проширују санкције против појединаца и група укључених у дестабилишуће активности у земљама Западног Балкана.

Удар на Додика и потврда „независности“ тзв. Косова

Бајденовом одлуком обухваћено је све оно што је политика одлазеће америчке администрације имала у виду на Западном Балкану, сматра Миливојевић.
„Кад је реч о непоштовању споразума и аката, они говоре о унутрашњем и међународном праву са позиција америчког виђења. Мислим да то посебно важи у случају Републике Српске. То је, чини ми се, некако пренаглашено и мислим да им је и даље циљна група Милорад Додик. И то показују све санкције, мере и акције које су предузете, укључујући и ове последње које иду преко америчке амбасаде у Сарајеву са покушајем да се доведе у питање Додик, односно његов политички ангажман убудуће. Нарочито је интересантан овај контекст данас, на Дан Републике Српске“.

Бајден помиње Резолуцију 1244 у одлуци због мандата Кфора и учешћа НАТО на Косову и Метохији што не значи да Американци одустају од својих ставова да је тзв. Косово посебан случај и независна држава, сматра Миливојевић.

„Не би требало из тога извлачити закључак о промени америчког става и ова извршна уредба је потврда такве уредбе која већ постоји, само је мало допуњена и прецизирана са овим што се директно односи на политичке ставове америчке администрације у последње време. Кад се имају у виду споразуми, они помињу наравно и Охридски споразум и покушај да се потврди ‘косовска државност’ као и све на тој линији. Мисле на тзв. основни споразум, односно на Охридски споразум са анексима који води, де факто у признање“.

Наметање континуитета Трампу

Суштина извршне уредбе је покушај да се Трамповој администрацији наметне да следи политику Бајденове а да се истовремено и нама у региону Западног Балкана да до знања да се од те политике неће одустајати, додаје Миливојевић.

„Колико ће то бити на снази то ћемо видети кад заседне Трампова администрација. Шта ће поштовати, шта неће, колико и у коликој мери – отом-потом. Али је суштина и намера ове администрације да наметне континуитет политике. То је мање-више исто као кад је реч о санкцијама које нам следе везано за НИС и присуство Руске федерације итд.“
Међутим, Доналд Трамп већ сада даје до знања да неће строго водити рачуна о „обавезама“ које од Бајдена преузима, истиче Миливојевић.
Од Трампа и његове администрације очекују се промене пре свега на глобалном плану, а онда ће се по принципу концентричних кругова рефлексије тих промена одражавати и на регион и отворена питања која су неуралгичне тачке, додаје Миливојевић.

„Према томе, Трамп ће ‘обавезе’ уважавати онолико колико се уклапају у његову стратегију. Видимо да Трамп већ најављује прерасподелу глобалног утицаја, укључујући и питање граница, расподеле сфера утицаја и покушаја Америке да задржи доминацију на морима. Попут питања Гренланда, Панамског канала, Канаде и граница уопште. А као што видимо, ту Европе нема. Европа је у другом плану и Трамп даје до знања да не рачуна ЕУ као партнера него као поданика и неће се обазирати на то шта и како мисле Европљани. То је сасвим сигурно и то се види и сада.“

Фактор Гренел као предност Србије

Миливојевић сматра да ће се у име Трампове администрације на Западном Балкану ангажовати Ричард Гренел иако наш регион као неуралгична тачка нема тежину какву имају Пацифик, Северна Кореја, Блиски Исток, Иран, Украјина или Јужна Америка.
Западни Балкан ће за Трампову администрацију бити неуралгична тачка у којој се амерички интереси преплићу са руским и кинеским, а тај троугао ког чине САД, Русија и Кина ће бити релевантан за овај регион, а не ЕУ, оцењује Миливојевић.