Скупштина РС усвојила закључке у вези са Информацијом о урушавању правног поретка БиХ

Народна скупштина Републике Српске усвојила је ноћас, на посебној седници, закључке у вези са Информацијом о урушавању правног поретка у БиХ кршењем Дејтонског мировног споразума.

Реч је о 13 закључака које је предложила владајућа већина у Српској.

У првом закључку се наводи да Народна скупштина Републике Српске усваја информацију о урушавању правног поретка у БиХ кршењем Дејтонског мировног споразума противправним деловањем високих представника у БиХ, антидејтонским деловањем Уставног суда БиХ, Суда и Тужилаштва БиХ.

Taкође, у једној од усвојених тачака, представници Српске се позивају на обуставу одлучивања из домена европских интеграција све док се не успостави владавина права у БиХ.

Народна скупштина Српске, како се наводи у закључцима, остаје привржена поштовању територије и подељеног суверенитета између ентитета и БиХ, дефинисаног Општим оквирним споразумом за мир у БиХ, нарочито Анексом два.

Наводи се да Народна скупштина Српске констатује да су у БиХ тешко нарушени правни систем и правна сигурност свих грађана Републике Српске и БиХ с обзиром на доношење незаконитих одлука од свих досадашњих високих представника, али и Кристијана Шмита који није изабран за високог представника у складу са Анексом 10 Дејтонског споразума, преноси Спутњик.

Народна скупштина Српске подсећа да високи представници немају мандат да врше уставотворну и законодавну власт намећући сопствена и персонална решења као општеобавезујућа.

У закључцима се констатује да правни систем ЕУ не прихвата могућност да неизабрани странац доноси законе уместо демократски изабраних институција, те захтева од именованих и изабраних представника Српске из српског конститутивног народа у заједничким институцијама да обуставе одлучивање из домена европских интеграција све док се не успоставе услови да се процес европских интеграција одвија у складу са постулатима демократије и владавине права.

Народна скупштина Српске захтева да се пониште акти који су проистекли из неуставних радњи страног појединца, који по Уставу није ни овлашћени предлагач закона нити законодавац, као и да се отклоне девијације које су проистекле из таквог неуставног деловања како би се кретање ка ЕУ неометано наставило.

Констатује се да су институције правосуђа на нивоу БиХ, Суд БиХ, Тужилаштво БиХ и Високи судски и тужилачки савет БиХ неуставне категорије, које је наметнуо високи представник доношењем незаконитих одлука, супротно Уставу БиХ, владавини права и свим демократским начелима.

У закључцима се констатује да неуставни Тужилаштво БиХ и Суд БиХ воде политички монтиран процес против представника Републике Српске, који се заснива на незаконито наметнутим одлукама Кристијана Шмита јер су представници Српске поступали искључиво у складу са уставним и законским овлашћењима и обавезама у оквиру законодавног поступка чији је носилац Народна скупштина, па се у складу са тим од ових правосудних институција захтева да одмах обуставе овај политички монтиран процес.

Упозорава се да европски правни стандарди забрањују вођење нехуманих и деградирајућих судских поступака против лица у стању здравствене угрожености што Суд БиХ управо чини и удаљава БиХ од европског пута.

Народна скупштина Српске сматра да председник Републике Српске и вршилац дужности директора „Службеног гласника Републике Српске“ не треба да се одазивају на позиве Суда БиХ док председник Републике не буде здравствено способан да учествује у поступку.

Захтева се од именованих и изабраних представника Републике Српске из српског конститутивног народа у заједничким институцијама БиХ да обуставе одлучивање на нивоу БиХ, осим у случају одлучивања по којем се врши пренос надлежности са Српске на ниво заједничких институција или се на други начин угрожава позиција Републике, све док ЕУ не обезбеди нормалне и правичне услове и стандарде суђења у БиХ, а који не постоје због противуставног и противзаконитог доношења одлука неизабраног појединца, чији се боравак у БиХ не може више оправдати ни на који начин.

Осуђује се мешање Тужилаштва БиХ у рад Народне скупштине Српске, која по Уставу Српске врши уставотворну и законодавну власт и чије одлуке може преиспитивати само Уставни суд Републике Српске.

Народна скупштина Српске констатује да је последњим спорним деловањем Тужилаштва БиХ повређено правно начело поделе власти, што представља атак на уставно устројство БиХ и крајњи покушај застрашивања народних посланика чије су одлуке суверене и заштићене имунитетом.

Констатује се да злоупотреба Тужилаштва БиХ и покушај мешања у рад највишег представничког тела Републике Српске морају бити персонализовани и процесуирани.

У противном, Народна скупштина Српске ће, са циљем заштите Општег оквирног споразума за мир у БиХ и уставног поретка Српске, бити принуђена да предузме посебне мере које ће бити у служби заштите Дејтонског споразума.

Народна скупштина Српске тражи од Владе Републике Српске да у најкраћем року изради и упути у процедуру предлог допуна Кривичног законика Републике Српске којим ће бити инкриминисано непоштовање и неизвршавање одлука институција и органа Републике српске.
Ови закључци ступају на снагу даном доношења.

Председник Народне скупштине Српске Ненад Стевандић је након гласања закључио посебну седницу.

Ови закључци су усвојени поводом заузимања става Народне скупштине Републике Српске о Предлогу закона о заштити личних података БиХ и Предлогу закона о граничној контроли БиХ.

Закључци ступају на снагу даном доношења.
Два закључка у вези са предложеним законима са нивоа БиХ

Посланици Републике Српске усвојили су и два закључка у вези са предложеним законима са нивоа БиХ.

Првим закључком НСРС обавезује Владу Српске да у року од 30 дана упути у процедуру закон којим би била уређена процедура разматрања питања о којима одлучује Парламентарна скупштина БиХ.

Тај закључак предложила је владајућа већина.

Посланици су усвојили и закључак који гласи – Народна скупштина Републике Српске задужује скупштински Законодавни одбор да припреми амандмане на Предлог закона о заштити личних података БиХ и изјасни се о Предлогу закона о граничној контроли БиХ, те све достави српским представницима у Парламентарној скупштини БиХ.

Ови закључци су усвојени поводом заузимања става Народне скупштине Републике Српске о Предлогу закона о заштити личних података БиХ и Предлогу закона о граничној контроли БиХ.