Валерија Вербињина: РАСКОЉЊИКОВ СА МЕНХЕТНА

У јавном мњењу Сједињених Држава дешава се нешто, на први поглед, потпуно невероватно. Многи Американци фасцинирани су хладнокрвним убиством почињеним усред Њујорка. Како је ова прича подсећа на радњу чувеног романа Достојевског – и зашто је, у ствари, овај злочин потпуно закономеран?

Већ смо негде видели ову причу у којој је идејни студент-лепотан усмртио секиром одвратну стару лихварку. Живот је, као и обично, направио своје корекције у новој верзији: убица, иако згодан, више није студент и, штавише, више је волео ватрено оружје него секиру. Шеф једне од највећих америчких осигуравајућих компанија, педесетогодишњи Брајан Томпсон, неочекивано се нашао у улози старице каматашице.

Њујорк, Менхетн, хотел Хилтон – звучи као почетак романа из живота богаташа, али у стварности ово није почетак, већ крај, и не романа, већ живота. Шеф UnitedHealthcare-а ишао је у Хилтон на годишњу конференцију инвеститора. Мало је вероватно да је будућа жртва била лоше расположена: прошлогодишњи финансијски показатељи су приказивали профит од 281 милијарду долара, што је компанији дало прво место међу здравственим осигуравајућим друштвима.

Истина, постоје неке нијансе – UnitedHealthcare је обезбеђивала здравствено осигурање за 49 милиона грађана земље, али кад је реч о плаћању рачуна за услуге, осигуравачи нису увек пристајали да их покрију. У медијима и на друштвеним мрежама појавили су се бројни случајеви одбијања UnitedHealthcare-а, који су узнемирили јавност и постали разлог за негодовање.

Можда су, приближавајући се хотелу, мисли Брајана Томпсона већ биле на конференцији, али тада му је пришао неко у црној јакни и црним панталонама и упуцао га неколико пута, након чега је нестао на електричном бициклу. Пре нестанка, непознато лице је на месту злочина оставило чауре са речима deny, defend и depose. Ово је алузија на уобичајене тактике компанија попут оне коју је водио Томпсон, а које се изражавају речима delay, deny, defend. Тако поступају осигуравачи који на сваки начин покушавају да избегну плаћање обавеза осигурања.

Томпсон је у критичном стању пребачен у болницу Маунт Синаи Вест, где је преминуо неколико минута касније. Његова удовица Полет рекла је да су њеном покојном мужу раније претили и да је он „љубазан, великодушан, талентован човек“ који ће „веома недостајати нашој двојици синова“. Полиција је објавила награду од 10.000 долара за информације које помажу у идентификацији убице. ФБИ је, са своје стране, најавио награду од 50 хиљада долара.

А онда је почело нешто невероватно.
Чинило би се да је ненаоружана жртва коју је хладнокрвни убица упуцао у центру великог града требало апсолутно да изазове симпатије јавности, али је у овом случају емпатија изостала.
И више од тога: Американци су били срећни као да су сазнали за смрт неког непријатеља или потпуног ниткова који је терорисао становништво.
Друштвене мреже биле су препуне отровних шала, мемова и подсмеха „љубазном, великодушном и талентованом” извршном директору. Корисници су позивани да не предају стрелца ако га неко препознају. Околности убиства и натписи на кертриџима изазвали су опште интересовање, наговештавајући комплексност читавог случаја и стварајући осећај да се код разних људи пред њиховим очима одвија узбудљив филм.

Подразумева се да је и Томпсоново осигуравајуће друштво упозорено на све своје грехе, а имало их је прилично: рачуна се да оно одбија исплату око трећине свих потраживања од осигурања. У случају Сједињених Држава, то значи да човек може баанкротирати ако мора сам да плати медицинске услуге, или не добије те услуге на време, или их добије у непотпуном износу, или буде приморан да тужи осигуравајуће друштво – што такође није јефтино задовољство.

Што се тиче стрелца, он је шест дана након убиства ухапшен у суседној држави Пенсилванији: препознао га је један од радника локалног Мекдоналдса и пријавио на одговарајуће место. Испоставило се да убица, 26-годишњи Луиђи Манђони, потиче из угледне и богате породице италијанских корена која живи у Мериленду. Луиђи је бриљирао у елитној приватној школи, дипломирао је рачунарство на Универзитету Пенсилваније, а његов друг из разреда описао га је као „потпуно нормалног” и „паметног момка”.
Луиђи је волео да сурфује на Хавајима, али и пре тога су се у његовом животу појавили здравствени проблеми, што је бављење спортом само погоршало. Познато је да је патио од јаких болова у леђима и да је био подвргнут операцији кичме 2023. године.
Након хапшења, код Манђонија су пронашли белешке у којима је тврдио да Сједињене Државе имају „најскупље медицинске услуге на свету“, али да су у исто време Американци тек 42. по животном веку.

Такође је писао да су америчке корпорације „мафије које су преузеле превише моћи“. Управо те идеје су га очигледно нагнале да почини злочин. У почетку је намеравао да одабере бомбу као оружје, али је на крају одлучио да њено коришћење може да нашкоди невиним људима. Још у новембру, његова мајка је пријавила његов нестанак полицији, рекавши да се није чула с њим од јула.
Манђонијеви здравствени проблеми сугеришу да је и сам имао несрећу да доживи најгоре од америчких осигуравајућих компанија. Међутим, Томпсоново убиство је ипак извршено из идеолошких разлога – као, по мишљењу убице, некажњеног представника паразитске класе која профитира на несрећи других. Међутим, оно што је највише узнемирило власти није то, већ сама чињеница одобравајућег односа јавности према ономе који је упуцао „великодушног и талентованог” Брајана Томпсона.

Гувернер Пенсилваније Џош Шапиро рекао је за Манђонеа: „Он уопште није херој“ и додао да је узнемирен колико Американаца „подстиче оно што се догодило уместо да осуди убицу“. Власти су брзо од узбуне на акцију.

Људе који су прикупљали средства за подршку Манђонију почели су да банују на краудфандинг-платформама, роба везана за њега почела је да се уклања из онлајн продавница, а затражена је оставка професорке на Универзитету у Пенсилванији, која је рекла да је Манђони „херој који нам је свима потребан и кога заслужујемо”. Власти су такође забринуте да би Манђони могао имати идеолошке следбенике.
И поред свих напора, о случају Манђони се и даље расправља, и то уопште не онако како би властодржаци желели. На недавном подкасту Џоа Рогана, познати редитељи Квентин Тарантино и Роџер Ејвери, као и сам водитељ, нису се устезали кад су говорили о убиству Брајана Томпсона. И нису осуђивали убицу, већ жртву.

„То је прљави, прљави бизнис“, приметио је Роган. „Осигуравачи зарађују паклено много новца.“ Тамо има невероватних профита, посебно у здравственом осигурању.”

И гости су га подржали: став јавности према убиству челника осигуравајућег друштва одражава жалосно стање у овој индустрији. Кад не би било еклатантних злоупотреба, не би било таквог одјека и, што је најважније, тако невероватног јавног одобравања.
Али предстоји још процес, током којег ће се о Манђонију још више причати. И, можда, Холивуд већ размишља како да од његове приче направи хит, а да не налети на тужбе породице убијеног. Материјал, како кажу, просто вапије да буде екранизован. Није узалуд Достојевски и даље најомиљенији руски писац на Западу – прича о убиству шефа осигуравајућег друштва потврђује колико овај заплет остаје релевантан за савремену Америку.

(Взгляд; превео Ж. Никчевић)