Сирија је пала. Пад Дамаска је, очигледно, охрабрио све потајне или сасвим отворене присталице Запада и Сједињених Америчких Држава.
Штавише, интернет су преплавиле проповеди у стилу: „Пад Асада је само најновија, болна демонстрација руске немоћи, па и трулости кремаљског система власти, оличеног у Путину“.
Покушајмо да ствари сагледамо реално. Светски рат је у току. У њему сви трпе ударце. „Бол је бол, ударац је ударац“, каже руски геополитичар Александар Дугин на сајту „Чајна академи“. Међутим, „Сирија је била најслабија карика у ланцу“.
Ситуација у Сирији је веома трагична, додаје руски геополитичар.
„Сиријско цивилно друштво, мањине као што су хришћани и шиити су угрожене. Управо сада се у Сирији дешавају страшне ствари. Али, ми више не можемо да помогнемо сиријском народу. Урадили смо све што смо могли. Морамо прихватити ударац као ударац, бол као бол, губитак као губитак“, каже Дугин.
Сада је јасно да Запад не може да предводи човечанство
Тренутно је тешко замислити шта ће уследити у Сирији. Свакако ће почети борбе међу фракцијама, примећује руски мислилац, али то представља трагични аспкет нашег постојања.
„Сви треба да нешто научимо из ове трагедије“, сматра Дугин.
Уосталом, можда ће овакве, крајње нељудске епизоде само убрзати пораз глобалиста.
И Русија и Кина су заједно интервенисале у Сирији – Русија војно, а Кина економски. Покушале се да спасу секуларни режим Асада, да спрече геноцид и уништење етничких и верских мањина у Сирији, додаје Дугин, а то смо успешно радили више од 10 година.
Онда је наступио преокрет. Глобалисти Џозефа Бајдена и Израел су искористили све полуге, сав свој потенцијал у Сирији како би збацили Асада, каже Дугин, и у томе су успели. На једној тачки широког светског фронта, за сада, победили су глобалисти.
Али, то је оно што глобалисти из Вашингтона иначе раде. Они настоје да постигну ескалацију сукоба и да распире напетости, од Грузије, преко Молдавије, Јерменије, Румуније, све до Блиског истока.
Односно: „свуда где Русија остварује стратешки утицај како би ослабили позиције Русије“.
Непознаница је и како ће на то реаговати поново изабрани председник САД Доналд Трамп. Не оставља много наде „Трампова потпуна приврженост Израелу и радикалнијим круговима у Израелу, попут самог Нетанјахуа, Бен Гвира и Безалела Смотрича“, примећује руски филозоф. „Сад више ништа није сигурно“.
Али, сигурно је да глобалисти не могу да предводе човечанство, закључује Дугин, јер Запад не може ништа да изгради, већ једино да руши, а његова моћ разарања је и даље огромна.
Непоправљиво наивна вера у западну демократију
Поукама које можемо да извучемо из пада Асадове Сирије бави се и политички аналитичар и стручњак за Африку и Блиски исток Гамандиј Јегоров на сајту „Њу истерн аутлук“.
Према овом аутору, трагични догађаји у Сирији поново су показали да је унутрашња издаја највећа претња за сваку суверену државу. Како сматра овај аналитичар, у корену ових догађаја је издаја која се догодила у сиријском политичком и војном апарату.
Међутим, за глобалисте и непријатеље мултиполарног света, додаје Гамандиј Јегоров, проблеми тек почињу.
„Треба им пожелети пуно ‘среће’, јер се њихови такозвани савезници већ окрећу једни против других“.
Запад никад није могао да схвати да је немогуће контролисати терористе. „На крају, ове групе већ измичу контроли, доносећи са собом неизбежне последице“.
Што се тиче оних Сиријаца који хвале „напредак ка слободи и демократији“, додаје овај експерт, јасно је да читава Сирија управо тоне у крвави хаос и безакоње.
„Коначно, што се тиче унутрашњих издајника, нема сумње да ће и они доживети веома мрачан крај“, закључује Гамандиј Јегоров.
Они који још, наивно, да не кажемо глупо, и даље верују у благодети „западне слободе и демократије“ и говоре о „трулости Путинове Русије“, или „диктатури која влада у комунистичкој Кини“, требало би да сада пажљиво посматрају трагедију чији нови чин управо започиње за сиријски народ. Ако већ ништа нису успели да науче из претходних лекција: из трагедија народа Либије, Ирака, Авганистана, Вијетнама, Кореје, Украјине…
Од победе у Украјини не зависи само судбина Русије, већ читавог човечанства
Наравно, глобалистима није нимало стало до патњи Сиријаца, као што их није брига ни за патње украјинског народа.
Трагедија Сирије почела је наизглед тихо, 2009. године, посетом америчког државног секретара Џона Керија Дамаску, који је покушао да убеди сиријског председника да изда своје традиционалне савезнике – Русију, Иран, Палестину, Хезболах – и да се приклони империјалној политици САД, ЕУ и Израела. Њен стварни циљ је „геополитичко прекомпоновање Блиског истока“ и стварање „Великог Израела“, а тај циљ је недавно поново оживео.
Како примећује италијански геополитичар Константино Сеолдо на сајту „Геополитика“, већ 2011. су започели немири, маскирани у борбу за демократију. Тада се, у западној штампи, то називало „Арапским пролећем“. Тако је започео крвави грађански рат у Сирији, који се наставља све до данас и, извесно је, неће завршити одласком Асада.
Победа Русије у Украјини, закључује Сеолдо, сада је то јасније него икада, мора да буде јасна и одлучна.
„Путин је показао велику уздржаност, здрав разум и хуманост у опхођењу са Западом, али Запад то тумачи као слабост и прилику да постигне коначну победу: доминацију над читавом планетом“.
Једном речју: победа Русије у Украјини је императив, закључује италијански геополитичар, јер „од ње не зависи само судбина Русије него и читавог човечанства“.