Смртоносна замка за Европу: Европска унија је највећи непријатељ Европске уније

Можда је време да Европска унија престане да за своје проблеме окривљује Русију и председника Путина. Можда је време да се ЕУ сама суочи са својим унутрашњим кризама – под условом да је за то способна. Путин се меша у америчке изборе. Он је одговоран и зато што у источноевропским земљама побеђују националисти. Путин је одговорни за економске и политичке проблеме ЕУ, укључујући и пад немачке економије.

„Русија је, једноставно, заједнички именитељ у свим овим ситуацијама“, пише Ијан Прауд, бивши британски дипломата за сајт „Фондација стратешке културе“. Чак и за бизарни покушај државног удара у, наводно демократској, Јужној Кореји.

„Путинов утицај је напросто свуда“, додаје овај британски дипломата. Да ли је процес ширења ЕУ“, пита се Прауд, „најзад доспео до свог краја“. Са Украјином, у којој хунта из Кијева, предвођена Владимиром Зеленским, још само механички, као мантру, понавља да Украјина жели да буде ‘примљена у ЕУ’ (у и НАТО), или у Грузији, у којој су, после претњи европског комесара грузијском премијеру да ће завршити као словачки премијер Фицо и неуспеха још једне обојене револуције, власти замрзле процес придруживања? Или у Србији и земљама Западног Балкана, где ‘процес придруживања’ већ годинама или деценијама, упркос свим „демократским реформама“, тапка у месту. Шта су прави узроци европске кризе „У Француској се влада премијера Мишела Барнијеа управо распала јер је покушала да наметне буџет који захтева повећање пореза и смањење потрошње“, додаје британски дипломата.

„Иронично је, уосталом, да је очекивани неуспех Барнијеа, има свој узрок у антидемократским тенденцијама Европске комисије (ЕК)“.

Можда је најбољи пример Немачке, чија се „семафор коалиција“ распала, јер се министар финансија успротивио наставку финансирања Украјине. Немачка не може да помаже Кијев и да, у исто време, подржава своју „посрнулу економију“.

„Немачка економија је постала мање конкурентна од просека САД и еврозоне“, додаје Прауд. А ту је и омча која се Немачкој стеже око врата: поскупљење енергената, што је, без сумње, највећа „економска лудост“. И за то је, јасно, крива Русија, иако је очигледно ко је дигао гасовод Северни ток у ваздух.

Једном речју: ЕУ се налази у најдубљој кризи још од свог оснивања. То је запечатила садашња ЕК, на чијем челу је Урсула Фон дер Лајен, која је само послушни вашингтонски ђак. Како закључује Прауд:

„Узрок ове кризе није што се дешава у Украјини или Русији, већ оно што се дешава у самој Европи. Немачка је у индустријском паду, суочена са растом десничарских партије и са недостатком политичког вођства. То Немачку враћа у 30-е године прошлог века. Европски лидери су изгубили способност да сагледавају стратешки пејзаж на јасан и непристрасан начин, који ставља интересе Европе на прво место“.

Још 2014. године, европске политичке елите су прихватиле диктате из Вашингтона: аутодеструктивни прекид економских веза између Европе и Русије.

„А овај раскол је“, сматра бивши британски дипломата, „допринео порасту национализма и политичких напетости широм Европе, јер се грађани боре да плате своје рачуне и питају се зашто су увучени у прокси рат у Украјини“.

Како закључује Прауд: „Европа се распада по шавовима и сеје семе сопствене имплозије. Превише Европљана је прихватило лаж да ће их прекид економских односа учинити безбедним. У ствари, то нас води директно ка трећем светском рату“.
Европа срља у катастрофу

Корене ове дубоке европске кризе, која Европску унију води право у рат, италијански геополитичар Лоренцо Мариа Паћини види у америчкој окупацији Европе: „У данашњој Европи тријумфује апсолутна послушност Вашингтону“.

САД су победиле у Другом светском рату и војно, економски и културно потчиниле европске народе.

„Американци су наметнули и уговор из Мастрихта 1992,“ додаје Паћини, „којим је створена Европска унија. Заправо, био је то само још један корак ка ‘Сједињеним европским државама’. После више од 30 година видимо праве последице ове политике. Реч је, пре свега, о неспособности Европе да се извуче из
смртоносне замке“.

Европа је постала политички и економски вазал Вашингтона и за то сада плаћа високу цену. Потом су уследиле антируске санкције, које су се показале као „права катастрофа“:

„Ниједна од земаља које су увеле санкције није имала користи од њих. Остале земље у свету, које нису прихватиле да против Русије уведу санкције, почеле су да траже нове трговинске путеве, да размишљају о трансакцијама у националним валутама, дедоларизацији, мултилатералним споразумима и мултиполарним перспективама. То није реторика, то је чињеница“.

Таква, покорена Европа је најпре „погођена инфлацијом, бедом и сиромаштвом“. „Сада нам треба још само рат“, подвлачи Паћини.

И ту ништа неће променити избор Трампа за председника САД.

НАТО је, чак и пре ЕУ, био оружано крило које је држало Европу под контролом“, додаје италијански геополитичар. „Под маском овог војног савеза, који се претварао да је заинтересован за међународну безбедност, САД су шириле војну моћ ка истоку, што је, у ствари, кампања за освајање света“. А то је и прави узрок сукоба у Украјини.

„Треба признати да је америчка политика у односу према Европи била успешна“, додаје Паћини.

Како закључује италијански геополитичар:

„Европска унија је највећи непријатељ Европске уније. Пројекат Европе народа је уништен, до те мере да се претворио у недостижну утопију. Садашње политичке структуре ЕУ могу да одведу Европу само у катастрофу“.