Нова Француска револуција: Како Макрон може да се одржи на власти?

Како правила политичке игре у Француској налажу, у случају озбиљније кризе, председник има три варијанте, да реконструише владу, да распусти парламент или да поднесе оставку. Судећи по његовој изјави, он о оставци не размишља; Свој нови избор за премијера и потенцијално разрешење кризе би могао да саопшти и у вечерашњем обраћању нацији

Премијер Француске са најкраћим стажом Мишел Барније „затворио“ је врата Јелисејске палате, пошто је данас председнику Емануелу Макрону на сто спустио оставку након што му је парламент изгласао неповерење. Следећи је на потезу Макрон који треба да саопшти име новог кандидата који би се прихватио „врућег кромпира“ и задовољио све фракције у парламенту, с обзиром на то да су му распршене све наде које је полагао у Барнијеа.

Макрон ће морати брзо да реагује како би спречио потпуну дестабилизицију, а многи му саветују да новог премијера изабере брзопотезно. Како правила политичке игре у Француској налажу, у случају озбиљније кризе, председник има три варијанте, да реконструише владу, да распусти парламент или да поднесе оставку. Судећи по његовој изјави, он о оставци не размишља.

„Ако сам данас пред вама, то је зато што ме је француски народ два пута изабрао. Изузетно сам поносан на то и чуваћу поверење народа свом својом енергијом, до последње секунде мог мандата, да служим земљи“, рекао је Макрон током обраћања новинарима у Саудијској Арабији, непосредно пре повратка у Париз.

Каква је даља судбина политичке сцене у овој земљи, има ли Макрон заиста „кеца у рукаву“ који би „помирио“ и задовољио и левицу и десницу, на који начин после Барнијевог изнуђеног одласка са функције, може да се одржи на власти?

Лидерка крајње деснице Марин Ле Пен поручује да расте притисак на Макрона, али да га она не позива на оставку, наводећи да о томе може да одлучује само он лично. Макрон се како је пренео Ројтерс, састајао данас са политичарима и сарадницима како би се консултовао око решења за новог премијера. Француски медији као ново име помињу Франсоа Бајру, центристичког политичара, блиског сарадника Макрону, као што је био и Барније. Као још једна опција, помиње се и министар одбране Себастијен Лекорну. Три извора Ројтерсу су навела да Макрон намерава да Барнијеу замену нађе пре суботње церемоније поновног отварања катедрале Нотр Дам, а свој избор и потенцијално разрешење кризе би могао да саопшти и у вечерашњем обраћању нацији.

Бирачи су како ствари стоје, легитимитет Макрону дали до 2027. године, али га многи виде као главног кривца за ову ситуацију. Француски председник не може бити „истиснут“ осим ако две трећине посланика не одлучи да је озбиљно лоше испуњавао своју улогу, али се на тај члан Устава још нико није позивао. Према анкети рађеној за РТЛ, како је пренео Ројтерс, око 64 одсто бирача жели да Макрон поднесе оставку, док мала већина гласача одобрава рушење Барнијеа. Ипак, према француским уставним правилима, не може бити нових парламентарних избора пре јула.

Станислав Сретеновић научни саветник са Института за савремену историју, и професор по позиву на француским универзитетима, истиче за РТ Балкан да по његовом мишљењу, Макрон неће одступити и напустити своју позицију и да ће остати на политичкој сцени, покушавајући преосталих осам месеци до избора да пронађе неко решење које би било најмање болно за Французе.

„Питање буџета је главно питање код Француза јер су они веома осетљиви на стављање ‘руке у џеп’ појединца. Питање је шта ако буџет не буде усвојен и ако дође до политичке блокаде, може да се догоди да цела земља стане. Али, мислим да до тога ипак неће доћи. Иако је овај пад владе знак притисака које и левица и десница желе да изврше на Макрона, чини ми се да ће он покушати да даљим политичким деловањем, пронађе неко решење, па макар морао да иде из једног избора имена за премијера у други“, наводи Сретеновић.

Како објашњава Сретеновић, за разлику од пада владе 1962. године, данас председник републике не може да распише изборе до јула 2025. и да на тај начин реши кризу.

„Како ће Макрон да реагује, остаје да се види у његовом обраћању. Али какво год решење да пронађе, он ће с једне стране, у парламенту подељеном на три блока, бити оспораван. Једна личност која се помиње за новог премијера је Франсоа Бајру, искусан политичар који је говорио о томе да ће узети најбоље од левице и деснице. Други је Себастијан Лекорну, али је он исувише близак Макрону, па је велико питање да ли ће моћи да буде прихваћен. Затим се помиње Бруно Ретају које је тренутно министар унутрашњих послова, и либерал и конзервативац у исто време. Ипак, колико год незадовољство било, Макрон има велики легитимитет који су му дали бирачи и не верујем у његову оставку. Претпостављам да ће се ипак, апеловати на политичку одговорност у овој ситуацији“, наводи Сретеновић за РТ Балкан.

Доцент Факултета политичких наука Стефан Сурлић објашњава да је Макрон прву опцију реконструкције већ искористио и да је сва прилика да ће је само поновити, али је питање да ли ће успети да нађе личност одговарајућег профила.

„Макронова способност да изабере компетентног премијера, који ће моћи да осигура већинску подршку у подељеном парламенту, биће кључни тест његове политичке вештине и лидерства. Сценарио без преседана била би Макронова оставка. Док Макрон одбацује могућност оставке, она би могла постати реална уколико се притисци буду наставили, а институционална блокада постане непремостива“, наводи Сурлић за Танјуг.

А уколико би се такав сценарио догодио, Сурлић сматра да би то представљало тектонску промену за Француску, будући да председнички мандат траје још две и по године и да „ниједан председник савремене републике није поднео оставку осим Шарла де Гола 1968. године“. Кључна димензија тренутне француске кризе додаје Сурлић је губитак политичког ауторитета Макрона и спознаја да његов позив на превремене изборе био коцка која није донела жељене резултате већ је суочен са парламентом у којем је он фактички „председник без већине“.

„То слаби његову способност да спроведе кључне реформе до краја свог мандата 2027. године. Сада се чини да је управо председнички модел пред тестом издржљивости услед разорне моћи центрифугалних политичких снага. Међутим, иако тренутно делује да нема много избора, Макрон можда има дугорочнији циљ и још један покушај да преброди дубоку подељеност француског друштва“, наводи Сурлић.

Дипломата Зоран Миливојевић објашњава да је Макрон у веома деликатној ситуацији и да ће бити у позицији да формира неку техничку владу, да премости тренутну кризу како све не би пало на председника и како би систем функционисао.

„Он ће покушати да држи конце преко спољне политике где боље стоји него на унутрашњем плану. Ипак је ово полупредседнички систем и он има једну стабилност. Једино уколико би дошло до већих нереда на унутрашњој сцени који би довели питање њега као личност, али он није спреман да одступи. Мислим да би на том плану добио спољну подршку јер би његово одступање отвара много озбиљније проблеме за Европу“, наводи Миливојевић за РТ Балкан.

Макрону истиче Миливојевић, не одговара ветар у леђа десници и подсећа да на отварање Нотр Дама долази новоизабрани председник САД Доналд Трамп који, како напомиње, иако није „сео“, већ је симбол промене која се уклапа у политику деснице у Француској и враћање на националну политику, коју заговара Трамп.

„Сама чињеница да ће Трамп бити у Паризу даје нови импулс, чак и да ништа не каже, одразиће се на лицу места“, сматра Миливојевић.