Архиепископ Зеленоградски Савва (Тутунов): РУСКИ – ТО ЗНАЧИ РУСКИ!

Постоји распрострањена грешка, или пре заблуда, да „изворно руски“ значи нешто искључиво старословенско, шумско, сеоско. Отуда следећа заблуда – да је словенски неопаганизам (у ствари, псеудословенска реконструкција) „изворно руски“ (недавно сам видео радосно саопштење о одржавању „Велесове ноћи“у једној од московских школа). Отуда, заузврат, погрешно схватање да је неопаганско поштовање рода „изворно руско“. Притом, ко би тврдио да је поштовање свог рода, сећање на свој род, лоше? То нико не тврди.

Жеља да се окренемо коренима (нарочито сродним коренима) потпуно је разумљива. Током већег дела прошлог века, позивање на порекло пажљиво је искорењивано (упоредите мит да су држава и посебно њене институције настале 1917. године). То се најјасније испољавало (и манифестује се до данас) у индустријско-урбаној заједници. Потпуно разумљива реакција на искорењивање извора и на урбане диктате погрешно доводи до горе поменуте заблуде.

Ако говоримо о руском етносу, онда његово истинско порекло никако није у раштрканим племенима Рјуриковог времена (то је пре прото-етнос), већ у политички и цивилизацијски уједињеној кнежевској Русији, која је доживела национално формирање од Св. Владимира до Куликовске битке.

Сводити рускост, руског човека, на морал и обичаје старих Словена – то је у најмању руку непоштовање бројних генерација наших предака, верних православној Русији и руском православљу, према свакодневној и стваралачкој култури коју су они практиковали вековима. То је, у ствари, непоштовање свог рода. Нашег, руског, православног рода. Руски народ, као и цела Русија, формиран је вековима, упијајући многа духовна богатства, укључујући и позајмљена, преображавајући их и усвајајући.

Питање за оне који сматрају да је потребно тражити порекло управо у дубини времена: зашто се зауставити на древним Словенима? Сви смо ми потекли од Адама и Еве (или од неандерталског човека, ко шта изабере). Али се не може говорити о поштовању свог рода ако одбаците десет векова достигнућа и вере својих предака.

У закључку. Понекад се примећује већ поменута заблуда са супротним предзнаком. У настојању да разобличе неопаганизам, посебно кад он поприма веома екстремне облике, неки делатници покушавају да распарчају саму рускост, намерно или из незнања мешајући једно са другим.

Руски – то значи руски. А не старословенски.

(Телеграм канал архиепископа Савве; превео Ж. Никчевић)