Мајкл Милерман: ТРАМП, ДУГИН, BRO-REVOLUTION

Недавно је контроверзни руски филозоф, политиколог, идеолог и јавна личност Александар Дугин писао о великој америчкој револуцији – имам на уму оно што се сад дешава у САД. Тај дан, кад смо одржали изборе, Александар Дугин је назвао „револуцијом мушкараца“, или bro-revolution. Хајде да одвојимо мало времена и разаберемо шта то значи.

Он је недавно написао да и сама Русија гледа ка овој bro-revolution и жели да се она тамо догоди. То би значило промену елита, убризгавање нове виталности, не само мушкости, већ и здравог разума, енергије, снаге, моћи и слично. Дакле, дозволите ми да вам укратко кажем понешто о значајним карактеристикама ове bro-revolution, коју сад, мислим, посматра не само Александар Дугин у Русији, већ и људи широм света. Посматрају је са страхопоштовањем и чуђењем и, надам се, са жељом да је подражавају.
Да се ​​укратко подсетимо недавног стања у САД. Многи људи који су то анализирали са становишта политичке теорије или политичке филозофије сматрали су да је реч о „гинекократији“, тј. о женској владавини. О ономе што је Дугин назвао владавином Кибеле, Велике Мајке. Била је то нека врста националног култа кастрације. Другим речима, видели смо неку врсту националног култа женствености, али не праве женствености, већ апсолутно немушког управљања нашом земљом.

Хајде да одвојимо тренутак да се присетимо и размислимо о томе ко је био задужен за здравље и безбедност у Сједињеним Државама. И овде видимо примере дегенерика и наказа – ето шта је Америка била, у шта се претварала. Штавише, САД су управо овај модел почеле да извозе. И то је био један од разлога зашто се у остатку света појавио јак антиамериканизам, посебно међу традиционалистичким државама. Посматрајући ову постмодернистичку наказу, у тим земљама су рекли: „Било шта, само не ово!“
Али Трамп је победио. И овде видимо не само још једну администрацију која долази на власт. Видимо да су дунули и други ветрови људске историје – ово се свакако односи на Сједињене Државе, а врло је могуће да има импликације на цело човечанство. Шта се променило? Ово је крај владавине Велике Мајке. Ово је крај постмодерног карневала наказа. Не, не, сви ови феномени ће можда наставити да постоје, али од сада ће постојати негде на маргинама.

Као што знате, велики део постмодерног пројекта састојао се у томе да се узме оно што је маргинализовано, оно што је на периферији, и да се то стави испред, у центар, да тако кажем, као нека врста централног фокуса. А оно што је раније било у првом плану одгурнути, окарактерисати као тоталитарно, фашистичко, или тако некако. Ето зашто толико људи није могло да схвати зашто се десило да се све нормално назива „фашистичким“. Све је то био део постмодерног пројекта.
Али сад шоу наказа треба да се пресели на маргину, односно, у извесном смислу, тамо где му је место. После дужег временског периода долази до опоравка. Као што знате, постоји познати израз: „Природу можете истерати вилама, али ће се она ипак вратити“. Живели смо у ери протеривања природе. А сад живимо у ери кад се природа враћа. То значи да природа лечи. То значи да људска природа, природа политичког поретка и политичког живота – да се све то више не бави тим лудим фантазијама, плодовима наше маште.

Немојте ме погрешно схватити, ипак још увек постоје препреке на овом путу ка опоравку, иако се, поштено речено, Трамп већ суочио са доста препрека. И Илон Маск је морао да превазиђе сличне препреке – он не изгледа као особа коју препреке могу зауставити. Стога, упркос чињеници да постоје препреке на путу ове bro-revolution – „револуције мушкараца“ – уверен сам да људи који су сад на њеном челу неће имати потешкоћа да ове препреке превазиђу.
Дакле, сад видимо повратак правих мушкараца. Из овога не треба закључити да су мушкарци увек у праву. Видите, Трампов шеф кабинета је жена, има жена у Трамповом окружењу, а има и жена међу онима који су подржавали Трампа. Према томе, bro-revolution не значи да на њеној позадини жене напуштају сцену и нестају; само што ће сад храбри људи радити оно што мушкарац треба да ради. А то значи да сад нестаје искривљена представа – овде не говоримо о женствености, овде говоримо о нестанку култа женственог, кастрираног мушкарца. А то је, сложићете се, нешто друго.

Тако да сад има места и за жене. Многи од вас су можда видели фото-мем који приказује ћерку гувернера Минесоте Тимотија Волза са једне стране и Трампову унуку са друге стране. И ту видимо две слике женствености. Изгледа да нам оне различито говоре о томе шта значи бити жена – другачије гледају на све, имају различите тежње, различите идеје. И ту уопште не говоримо да је неко бољи, а неко лошији. Није то поента. Ту је реч о симболичком разумевању – о томе шта тачно овде постаје симбол, о различитим ставовима према категоријама мушкости и женствености – овде видимо својеврсну алегоријску природу њиховог начина живота у најширем смислу.
Зато Дугин из Русије на ово што се сад дешава у САД гледа као на нешто без преседана. Ово је нова Америка. Ово више није Америка која се може мрзети – а ви, као што рекох на почетку, знате да у свету постоји непријатељски однос према Сједињеним Државама које су представљале глобални либерални фашизам, или глобални либерални тоталитаризам – мржња према Америци, која је хтела да учини свет „плаветним“, да свет претвори у неку врсту геја.

Не, немам ја ништа против хомосексуалаца, само говорим о жељи да се широм света усађује такозвана културна разноликост, једнакост и инклузија. Таква својеврсна мантра, као што знате, схваћена у свом добро познатом смислу. Али, као што видимо, та времена већ пролазе. Сад видимо шта се дешава са концептом мушкости о коме сам говорио: у извесном смислу, као што сам рекао, историјски је одбачен, и сад се враћа.

У својој школи ја предајем курс о филозофској анализи мушкости. И ова тема је важна за многе мислиоце, укључујући и Дугина.
Сад само желим да вам дам мало хране за размишљање, а ево о чему ћу вам причати: Дугин има модел три главна погледа на свет, светске конфигурације, светске правце – назовимо их за сада само погледима на свет. Дугин их назива логосима; то су три свеобухватна начина тумачења, интерпретације или виђења света. И изабрао је три митска имена за ова три логоса – Аполон, Дионис и Кибела – овде видимо два античка бога и једну богињу.

Аполон: имате идеју о Аполону – о светлости, богу вертикалности, тежњи према висинама, богу мушкости, изласка Сунца, које знате, на небо. Сад пређимо на Диониса – ово је последњи од ликова који одлази у подземни свет. Понекад је представљен као Поноћно Сунце. Чини се да је мање вертикалан од Аполона, он није само на врху планине, не живи на дневном светлу, има искуство доживљаја ноћи.

Богиња Кибела – Велика мајка богова. Историјски гледано, међу њеним фановима је постојао ритуал кастрације. Дакле, ово је одговарајући симбол за еру материјализма, постдефеминизације и својеврсни савремени пројекат Просветитељства – антиплатонички, антиаристотеловски. Испада мало чудно, зар не?
У извесном смислу, bro-revolution је крај Кибелине епохе. Крај моћи Велике мајке. Није нестала, није убијена, није уништена. Она просто више не влада, више не царује. Хоћу да кажем: сведоци смо повратка јаких људи и аполонског принципа: акција, енергија, проницљивост, разумевање уместо ноћног увида – не усамљеничко мистично озарење, већ универзална прозрачност. Замислите Аполона на небу на својој кочији – на гигантском, јарко осветљеном небу. И ево, сад имамо особу као што је Маск, који долази у владу и обећава транспарентност. Они ће бити жилави и утренирани. Они ће уклонити сало, исећи ће маст, зар не? Они ће вратити снагу и моћ – генерално, ефективност. И свој циљ ће постићи јавно, не скривајући се. То звучи веома аполонски.

Дакле, у извесном смислу, за теоретичаре које ово занима, већ смо прошли еру Кибеле. Њено царство страха је завршена. Аполон се вратио.
Па, добро, ту је и Дионис. Још је питање шта радити са Дионисом, која је његова улога. Знате, недавно сам направио видео о Александру Дугину и психоделичном трамизму.
На неки начин, могло би се рећи да нема ничег психоделичног у вези са Аполоном – што је вероватно претеривање. Али у ствари, Дионис је, како се може тврдити у овом свету терминолошког паралелизма, оличење несвесног, подсвесног, психоделичног… рекао бих чак, бунтовног, које крши закон. Тако да можемо уочити елементе, можда, тамне материје – то и јесте Дионис. Тамни значи дионизијски. Рекао сам вам да Дугин разликује три врсте логоса – са митолошким именима Аполон, Дионис и Кибела. Он истиче светле логотипе Аполона, црне логотипе Кибеле и тамне логотипе који су тачно у средини.

Стога, верујем да се тамне тенденције крилатице „Учинимо Америку поново великом” у трампизму могу тумачити као психоделични или дионизијски трампизам. Такође, кад смо већ код паралеле боја, сам Трамп је риђокос. У ову једначину може се чак убацити биткоин. Имамо соларног, аполонског Трампа – оличење риђег и жутог. И такође плавог, јер је на небу изашло блиставо сунце, небески светионик.
Имамо тамни трампизам и имамо аполонски трампизам – то је крај „пробуђеног” левог либерализма, крај светског култа кастрације, крај царства Кибеле. На то, у извесном смислу, мисли и Дугин кад пише о bro-revolution.
Свет се променио. Ово је свет Трампа, ово је Масков свет, ово је bro-revolution – „браће“ из света технологије, утренираних, који брину о себи. Опет, то жене не уклања из једначине, већ им само враћа њихово изгубљено достојанство и ослобађа их ове владавине страха, либералне тоталитарне културе кастрације и постмодернистичког циркуса наказа.

(inosmi.ru; превео Ж. Никчевић)