Бојан Билбија: Завршни чин украјинске драме

Камала Харис постаће нови председник САД, Доналд Трамп ће да изгуби, Украјина ће да победи! Ово су речи водећег пропагандисте кијевског режима Дмитрија Гордона, човека који годинама не скрива своју русофобију – иако је један од ретких у украјинском естаблишменту који и даље упорно говори управо на руском језику.

А рекао је то неколико дана пре него што је Харисова доживела дебакл у изборном судару са Трампом, што сведочи не само о томе како некомпетентни људи годинама управљају Украјином, на несрећу свих нас, већ и у каквом свету имагинације и халуцинација они живе и у то увлаче цео свој народ.

„Дмитро“ Гордон није само један од новинара, већ је најутицајнији, човек чије су речи са поверењем слушали милиони људи. А затим сами одлазе и своју децу шаљу у рат. Јер, Гордон је рекао да Украјина побеђује. А реалност и нормалност су негде сасвим друго. Од три његове „прогнозе“, две су одмах пале у воду. Остала је још „победа Украјине“. Колико му је веровати?

Трамова победа

Важан исход америчких председничких избора није само очекивана победа бившег председника Доналда Трампа, већ и читав низ открића која су покуљала у јавност после тога. Показало се да ни Владимир Зеленски, ни Аљбин Курти, нити већина лидера ЕУ – „нису никада били против Трампа“. Напротив!

Тако сада покушавају да увере победника у председничкој трци. Нису га, на часну реч, никада називали ни фашистом, ни криминалцем, нити силеџијом. Увек су говорили да је душа од човека, велика нада за демократију у читавом свету. А сви се они, заправо, плаше Трампове реакције када отвори своју бележницу, где је уписано све што су раније говорили и радили против њега.

Тако ће и Гордон одједном постати велики „трамповац“, као и сви остали што сада у хору певају серенаде новом шефу Беле куће. Кренула је и лавина новинских написа, прилично неповољних по кијевску страну. Било је тога и пре избора, али сада одједном нема више никога ко верује у „украјинску победу“. Чак се ни Гордон више не изјашњава.

„Негативни“ текстови, по први пут почели су да се појављаују и у украјинској штампи, што не слути на добро за Зеленског и другове. И Владимир Путин и Доналд Трамп потврдили су жељу да ступе у контакт и пре званичне инаугурације у Вашингтону 20. јануара идуће године. Амерички Форин полиси пише да „НАТО признаје да Кијев губи у сукобу, а победа на изборима Трампа који отворено о томе говори, повећава забринутост поводом Украјине“.

Украјинско издање Страна, такође, позивајући се на изворе у кијевској власти, пише да ће Зеленски морати да прихвати план за окончање сукоба, ако га предложи Доналд Трамп.

А управо Трамп ће да преузме на себе „кривицу за издају Украјине од стране Запада“, пише лондонски Тајмс. „Већина европских влада, као и америчка, мрзи Трампа и плаши га се. Међутим, они виде један важан разлог да га поздраве у Белој кући. Он ће с њих да скине бригу о Украјини и узеће на себе највећи део кривице за издају према њој“, пише овај британски дневник.

По овој верзији, дакле, издаја Украјине и њен катастрофални пораз, као и милион жртава рата које су могле да буду избегнуте – нису нешто што забрињава западне лидере. Једино што их занима, јесте да они буду „чисти“ у тој причи, односно што мање умазани оним чиме не би желели да буду.

Да се нипошто не створи слика да су они хушкали годинама Зеленског и његове претходнике на рат против Русије, а онда му окренули леђа кад му је загустило. Па какви су то онда савезници, ко ће икад више било шта да им поверује? И зашто, за скоро три године рата, нису послали ниједног свог војника на испомоћ кијевским „савезницима“? А сад ће да окрену леђа и кажу – нека се сам сналази.

Никад бољи Трамп

Зато им је Трамп сада добар. Штавише – одличан! Никад бољи Трамп, спасилац образа свих западних лицемера. Образа који никад нису ни имали, бар од 1999. године и свирепог насиља против СР Југославије. А и знатно пре тога, када је СФРЈ „морала“ да се распадне, али Босна и Хрватска нису смеле.

А онда је Србија „морала“ да се распадне, али „Косово“ и Украјина не смеју. И све под плаштом демократије и људских права. А иза сцене су се богатили и градили каријере на трагедији и крви. Да би све то поново „легализовали“, а да им нико реч не каже – подржавају Трампа. Камала Харис није имала шансе. Честитке западних лицемера почеле су да стижу Трампу и пре него што су се сви електори изјаснили.

Амерички Тајм пише да ће Трамп морати да начини први корак у сусрет Путину поводом сукоба у Украјини. „Имајући у виду разноврсност ставова у Трамповом окружењу и одсуство стратегије за окончање рата у Украјини, Руси ће највероватније сачекати и видети до чега ће довести одлука администрације по овом питању. Управо Трамп ће морати да начини први корак ка Путину“, закључује Тајм.

Како је овом листу изјавио бивши високи амерички чиновник, „Руси ће бити заинтересовани“ уколико Трамп одлучи да жели склапање договора са Путином.

Трампов саветник Брајан Ланза, стратег Републиканске партије, већ је послао важан сигнал који може да покрене читав процес. Како преноси Би-Би-Си, Трампова администрација замолиће Зеленског да представи своју верзију „реалистичног мира“. „И ако председник Зеленски седне за преговарачки сто и каже: ‘Мир је могућ само у том случају ако ми будемо имали Крим’, он ће нам показати да није озбиљно настројен. Када Зеленски каже да ће мир наступити тек после враћања Крима, имамо вест за председника Зеленског: Крим је отишао“, упозорио је Ланза.

Турски Хуријет предвиђа да би важну улогу у мировном процесу могао да одигра њихов председник Реџеп Тајип Ердоган „Трампово главно обећање је било окончање рата између Русије и Украјине. Владимир Путин је очекивао да ће Трамп да победи. На тај начин он је очекивао да седне за преговарачки сто са Зеленским, који је изгубио подршку САД. Путинова рачуница је упалила. Овај процес може да избаци у први план председника Ердогана. Он је једини лидер који може да разговара са Путином, Зеленским и Трампом“, пише турски лист.

Тачке неразумевања

Ове анализе, иако се ослањају и на неке реалне премисе, ипак не треба узимати здраво за готово. Тачно је да су и Трамп и Путин изразили жељу да обнове контакт, као и да су, начелно, за окончање сукоба у Украјини. Питање је, ипак, шта њих двојица под тиме подразумевају. Да ли мисле на исту ствар када говоре о миру.

Илон Маск је после Трампове победе објавио твит у коме каже: „Бесмислено убијање биће завршено ускоро. Прошло је време ратних хушкача“. Амерички портал Аксиос који има приступ поузданим информацијама, пренео је да је Маск присуствовао телефонском разговору између Зеленског и Трампа. А Масков твит се односио на чланак Вол стрит џорнала, у коме се наводи да Трамп планира да створи демилитаризовану зону дуж целе линије фронта у Украјини, где ће бити распоређене трупе Велике Британије и ЕУ.

И ту долазимо до неких тачака неразумевања. Тачно је да је и Западу и Русији потребан прекид сукоба, али не на исти начин и не по исту цену. Пре свега, био би изузетно крупан уступак ако би Путин пристао да се сретне са Зеленским, кога Москва сматра нелегалним лидером.

Утолико је процена Тајма реална, јер Путин нема разлога ни тактички, а по свему судећи ни стратешки да жури превише. Жури се Западу и Украјини. Путин је тек сада покренуо машинерију како треба, постигао радну температуру и украјинска армија се распада пред налетима руских снага. Време у том смислу ради за Путина.

Друго, што Запад највише и жуља, ефекат десетина хиљада њихових санкција према Москви није био онакав какав су прижељкивали. Уместо руске, западна економија пуца по шавовима.

Посебно је чудна та идеја да британске и европске трупе уђу званично на тло Украјине, коју Русија види као своју историјску територију, и где живи много милиона рускојезичних становника које Москва сматра интегралним, и изузетно важним делом „Руског света“. Веома је мало разлога који би приморали Путина да сада стане са Специјалном војном операцијом – имајући у виду да би у будућности могао да има повољнију позицију за преговоре.

Па и за постизање свих постављених циљева СВО, укључујући демилитаризацију и денацификацију Украјине. Покушај Трампа и Западњака да „замрзну“ фронт на постојећим линијама, помало подсећа на идеју да зауставите тигра који је већ скочио на вас. Тешко ће то ићи. Парафразирајући руску пословицу – Путин је дуго седлао коња, али сада јаше веома брзо. Завршни чин украјинске драме се приближава.

Наслов и опрема текста Нови Стандард

Извор: Печат

Насловна фотографија:  Ronaldo Schemidt/AFP