Миша Ђурковић: Валдај и свет на прелому

Годишња заседања Валдајског клуба, која трају већ више од две деценије, постала су један од најважнијих догађаја за разумевање праваца у коме се савремени свет креће. Ове године, догађај, који се обично одвија у октобру, наменски је померен на почетак новембра, да би се сачекали резултати америчких председничких избора. И то се показало као пун погодак и за организатора, али и за главног госта чијим се наступом и сусретом са ученицима догађај завршава. У питању је председник Русије Владимир Путин.

Валдај је основао Сергеј Караганов, који је и ове године био један од значајнијих учесника, али последњих година систем води Андреј Бистрицки, уз изванредну екипу људи, међу којима је и Фјодор Лукјанов, који модерира Путинов наступ. Клуб који је ранијих година био далеко више усмерен као изградњи мостова са западним светом, па је нпр. Џон Миршајмер више пута гостовао на сесијама, последњих година упадљиво следи правац евроазијства, односно БРИКС-ове визије изградње новог мултиполарног света.

Ове године скуп се одржао под називом: На којим основама до трајног мира: заједничка безбедност и једнаке могућности за развој у 21 веку. Скупу је присуствовало не више од 130 експерата који су најпре радили у десет врло занимљивих сесија, усмерених на конкретне актуелне проблеме. Затим су следиле три сесије са водећим људима државне управе. Најпре је гостовао потпредседник владе Александар Новак који је детаљно причао о економским резултатима, начинима на који су преоријентисали привредни живот ка БРИКС свету, утицају санкција итд. Уследила је спољнополитичка сесија са министром Лавровим да би тај дан био затворен сусретом са Максимом Орешкином чије име треба запамтити. Ради се о заменику шефа кабинета председника Русије, који је демонстрирао огромно теренско познавање савременог света, које сеже од демографије до пољопривреде, банкарства и безбедности.

Последњи дан је започео сесијом на којој су учесници извршили евалуацију овогодишњег рада и давали предлоге за теме, побољшања и развој читавог пројекта. После тога остала је још круна догађаја, сусрет са председником Путином.

Радне сесије су биле веома занимљиве и продуктивне. Поменимо панеле посвећене актуелним ратовима на Блиском Истоку и у Украјини са озбиљним експертима са терена и врло супротстављеним мишљењима око проспекта и могућности завршетак ратова. Аутор овог текста учествовао је на сесији о разумевању појма цивилизација и о могућностима да се од хантингтоновског сукоба цивилизација креће ка некој врсти толеранције или чак и симфоније. Учествовали су још и британски професор са Кента Ричард Саква, затим сјајан индијски амбасадор Венкатеш Варма, ирански професор међународних односа из Техерана Кајхан Барзегар и руски професор Ломанов, њихов стручњак за Кину. Било је и занимљивих панела о климатским променама и о борби за једнаке могућности развоја, затим о информационим ратовима и манипулацијама, али и о идеји глобалног југа и „светске већине“, дакле незападног света.

Вероватно најзанимљивији био је панел посвећен вештачкој интелигенцији, питању коме је ове године несумњиво дат приоритет. На њему су говорили председник јапанске Сасакава фондације, господин Сунами и Руслан Јусунов, оснивач врло важног руског Квантум центра. Уз експертизу Индијца Арвинда Гупте, једног од оснивача интернета, добили смо огроман увид у тенденције на овом пољу. Кључна порука је била да су дигитални подаци нова нафта, дакле најважнија роба у овом веку и да се помоћу регулације морамо бранити од великих пре свега западних Биг Тек компанија које ову робу узимају за џабе и без икаквих обзира пљачкајући и користећи тржишта других земаља и култура. У исто време захваљујући тој својој предности, они најбрже хране и развијају своје моделе ВИ. Но примећено је да западни најразвијенији ситеми већ увелико у свој рад учитавају врло видљиве леволибералне идеолошке предрасуде, концепте и начине на који прерађују текстове. Стога се очекује борба за пуну суверенизацију на овом пољу и то да све велике културе и цивилизације развијају сопствене системе вештачке интелигенције. Сунами је изнео предвиђање да ће се временом преводити са једног ВИ система на други.

Ова тема је добила толики значај да је сесија са Путином започела са извештајима о ВИ који су представили Јусунов и Гупта. Тек затим су следили извештаји о мултиполаризму и о глобалним економским и социјалним проблемима. Сусрет са њим започео је око осам увече получасовним рефератом у коме се дотакао најважнијих изазова и пре свега сукоба са НАТО-ом и са „колективним западом“. После тога су следили поменути извештаји, а затим разговор са учесницима скупа. Наравно питања су морала да буду послата раније и господин Лукјанов је бирао коме ће дати реч. Путин је остао скоро до поноћи, све време потпуно концентрисан, фокусиран, суверено владајући позорницом у техничком смислу. Наравно самопоуздање су му итекако уливале вести из Америке, које су са друге стране изузетно забринуле кинеске колеге. Са Трампом фокус силази са Русије и пресељава се на далеки исток јер Трамп Кину види као највећег изазивача и проблем.

Било је изузетно занимљиво посматрати како ради протокол, ко где седи, ко добија право да се обрати, затим рад обезбеђења које је читав дан било са нам у хотелу. Но пре свега је фасцинантан начин на који су валдајци сажели и „сажвакали“ оно највредније што се чуло у претходна три дана, и то уградили како у Путинов говор, тако и у његове одговоре на питања гостију. Иначе, нити му се тресе рука, нити је болестан. Као човек од 72 године изванредно је управљао дискусијом и цртао правце у коме ће свет вероватно ићи.

На крају поменимо да је међу учесницима било фантастичних, чувених људи попут Сергеја Караганова или Алексеја Милера из Русије, Паула Ногеире Батишта из Бразила, господина Гупте председника Модију блиске Вивекананда фондације, професора, дипломата, власника и уредника медија попут Роџера Кепела из швајцарског Велтвохеа, или Папаконстантинуа из Катимеринија.

Коначно, показан је озбиљан интерес да направимо један Скуп Валдаја у Београду и да доведемо нека од ових заиста значајних имена и у нашу земљу.