Евгениј Крутиков: „ПУТИНОВА МАРИОНЕТА“ НА ЧЕЛУ АМЕРИЧКИХ ОБАВЕШТАЈАЦА?

Новоизабрани амерички председник Доналд Трамп номиновао је 43-годишњу Тулси Габард, чија је последња позиција била политички коментатор на каналу Fox News, на место директора Националне обавештајне службе. Габард је позната углавном по својим политичким активностима (била је конгресменка са Хаваја) и по својим политичким ставовима, који су веома неуобичајени за вашингтонски естаблишмент. И још је присталица Харе Кришне.

Не може се недвосмислено рећи да је Габард потпуно вансистемска личност. Она је наследни политичар, њен отац – пола Самоанац – такође се стално кандидовао на Хавајима, са различитим успехом; био је у три мандата члан државног Сената Хаваја.
Малена Тулси је одрасла у атмосфери веома необичној за политизовани део Америке: мајка је била уверени присталица Харе Кришне и чак заузимала административне функције у локалној заједници. Имена својој деци дала је у индијском стилу: Тулси – од биљке туласи, свете у хиндуизму. Отац-сенатор био је католик, али је такође рецитовао мантре и учествовао у ритуалима. Као резултат, деца овог чудног пара одрасла су у атмосфери у којој је системска политика, уобичајена у Сједињеним Државама, била испреплетена са стилом живота сличним хипијима.

Одатле је Тулси преузела идеје о социјалној правди и државном устројству, које нису у потпуности компатибилне са либерализмом, светињом америчког друштва. Као резултат, положила је заклетву као конгресменка са руком на Бхагавад Гити и брзо се нашла у окружењу екстремно левичарског политичара Бернија Сандерса.
Преокрет у њеном животу догодио се у новембру 2016. након сусрета са Доналдом Трампом. Новоизабрани председник је желео да се са њом консултује о рату у Сирији и борби против тероризма.

Ствар је у томе што је, пре него што је први пут ушла у политику, Тулси Габард служила у војсци. Тачније, у Националној гарди државе Хаваји, а након завршених официрских курсева отишла је на Блиски исток. Није директно учествовала у биткама, али је служила у војној полицији, а такође се бавила припремом и обуком кувајтске војске. Затим се обрела у источној Африци. Тамо је служила као специјалиста за односе са локалном заједницом и добила чин потпуковника.
Трамп уме да убеђује и да се допадне. Као резултат једног јединог сусрета с њим, Тулси Габард је постала посвећена трамписткиња, иако се њени политички поггледи, посебно на спољну политику, нису много променили. Залагала се за моментално повлачење америчких трупа из Ирака, а потом и из Сирије. Она је предложила закон који блокира било какву америчку војну интервенцију у Сирији.

Коначно се разишла са америчким естаблишментом након што се изјаснила против америчке подршке Украјини, због чега је уврштена на украјинску листу „Миротворац“ и добила епитет „Путинова марионета“.
У јануару 2023. оштро је критиковала Зеленског лично и још увек актуелну администрацију Беле куће. Посебно је изјавила:

„Наши лидери буквално величају Зеленског. Они су подстакли украјински сукоб и поручују нам да морамо бранити демократију и слободу у Украјини, иначе ће демократија и слобода широм света бити угрожени. Па да видимо какву то демократију Зеленски подржава у својој земљи… Он не само да је затворио своје политичке противнике, већ је и ликвидирао њихове партије. Угасио је све медије које није контролисао он и његова администрација… Угасио је другу највећу хришћанску цркву у овој земљи, и због чега? У име демократије и слободе? Политика коју води Зеленски нема никакве везе са демократијом. То више личи на диктатуру или ауторитаризам.”

Ипак, као и код других изненађујућих именовања Доналда Трампа последњих дана, проблем Тулси Габард нису њени неконвенционални политички и друштвени ставови, већ улога коју новоизабрани председник Трамп предвиђа за њу као директора Националне обавештајне службе.
Директор Националне обавештајне службе је релативно нова позиција. Сједињене Државе оклевају да организују нове структуре власти, пошто су за то потребне измене Устава. Већ сад се Трамп понаша крајње револуционарно, измисливши потпуно ново одељење за Илона Маска. Место директора обавештајне агенције уведено је након истраге о околностима терористичког напада 11. септембра 2001. године, али је технички стварање новог обавештајног руководства трајало све до 2014. године.

Пре 11. септембра, неспорна главна обавештајна агенција САД, и по буџету и по политичком утицају, била је ЦИА. Утицај директора ЦИА био је несразмерно велики, и агенција је често дозвољавала себи да игнорише мишљења мањих структура и не обраћа дужну пажњу на информације добијене, рецимо, од ФБИ. Да би отклонили ову опасну неравнотежу, смислили су кадровско место које треба да обједини и усмерава рад целе обавештајне заједнице САД – 18 структура различите величине. Директор Националне обавештајне службе добио је директан приступ председнику САД и законски му је одузето право да комбинује функције директора ЦИА и директора НОС.

Ово се није свидело свима, па првобитно веома оштар предлог закона, који је утицај ЦИА свео на минимум (предложила га је администрација Џорџа Буша), дуго није усвојен, расправљан је и унето је на десетине амандмана. Као резултат, усвојен је компромис који је ослабио овлашћења директора Националне обавештајне службе. Посебно му је забрањено мешање у активности Министарства одбране, Агенције за националну безбедност и Управе за свемирску обавештајну делатност.

Грубо речено, овлашћења директора Националне обавештајне службе свела су се на праћење рада ЦИА. Поред тога, њему је директно подређен Национални антитерористички центар. Ипак, у апарату директора Националне обавештајне службе ради отприлике 1,5 хиљада људи. Он има свој штаб, одељење за прикупљање података, аналитичке службе и одељење информационих технологија. Ова позиција заиста омогућава да се одреди и окупи стратешки правац читаве америчке обавештајне заједнице (са изузетком Министарства одбране и свемирске обавештајне службе). Поред тога, директор Националне обавештајне службе утврђује и приоритете кадровског рада.

Ово последње је веома важно за Трампа. Изабрани председник Сједињених Држава не само да жели да на кључне позиције, посебно у безбедносним снагама, постави људе лојалне лично њему. Спрема се нешто попут „велике чистке“ која би елиминисала могућност саботаже од стране антитрамповских снага унутар државног апарата. Отуда и нови ресор Илона Маска, који треба да изврши оштро смањење државног апарата под слоганом „повећања ефективности“.

Можда ће се у службама безбедности једноставно отарасити штићеника Демократске странке и људи који су лично непријатељски расположени према Трампу или његовим идејама. На пример, већ су се појавиле гласине о припремању смена читавог списка антитрампистичких генерала Пентагона, које би могли заменити мајори и пуковници. То је захтевало именовање младог пензионисаног мајора Пита Хегсета за министра одбране.

Претпоставља се да ће приближно иста улога, само у обавештајној заједници, бити додељена Тулси Габард. Она ће очистити (или, ако желите, реформисати) америчку обавештајну заједницу. За ову улогу, са својим радикалним (у оквирима прихватљивог) друштвеним и спољнополитичким ставовима и личном приврженошћу Доналду Трампу, она је идеална. Са сваким новим таквим именовањем, план новоизабраног председника да демонтира управљачки и бирократски систем „дубоке државе” постаје све јаснији.

Колико ће ова специјална операција бити успешна, тешко је предвидети, јер амерички бирократски систем уме да штити себе. Може се претпоставити да би кандидатура Тулси Габард могла бити заустављена у Конгресу, иако републиканци сад имају потпуну контролу над оба дома америчког парламента. Ипак, њени ставови могу удаљити чак и неке конзервативце и постати формални разлог за спорове око њеног именовања.

(Взгляд; превео Ж. Никчевић)