Мандић поново о обнови капеле: Шта о „заједничком братском подухвату“ веле браћа?

Председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић, пре неколико дана проглашен за непожељну особу на Цетињу, поновио је јуче како је сигуран „да ћемо на Ловћену поново подићи Његошеву заветну капелу“.

„Сигуран сам да ћемо, вођени његовом мудрошћу која прожима векове, направити још један заједнички братски искорак и поново подићи Његошеву заветну капелу на Ловћену, тако да она уз садашњи споменик културе буде мера помирења и оздрављења Црне Горе“, рекао је јуче Мандић поводом државног дана културе – Његошевог дана.

И док се жестоке реакције на најновији Мандићев позив на „заједнички братски искорак“ чекају, летос је са Цетиња, када је председник црногорске Скупштине иницирао ову идеју, председнику НСД-а поручено да се „не игра са ватром“. Џаба је тада Мандић говорио о томе да „нико неће рушити маузолеј на Ловћену“, да је обнова капеле само испуњење Његошеве жеље и његовог завета о помирењу и окупљању људи.

Реаговао је  градоначелник црногорске престонице Никола Ђурашковић поручивши Мандићу да „наум“ изградње капеле на Ловћену „никад неће проћи“.

„Ловћен је највећи црногорски симбол, црногорски Олимп и вертикала вјечне Црне Горе. Мандићу, на Ловћену ћеш градити таман ка’ што сте одржали ријеч ‘догодине у Призрену’. Не играј се ватром, јер ти тај наум никад неће проћи. Превише сте се осоколили и осилили, ваљда мислите да можете, јер смо ‘мирни’, али за све постоји црвена линија“, навео је тада Ђурашковић додајући да када се дође до те „црвене линије“ – „другачије се разговара“.

Четири године раније, средином септембра 2020, када је митрополит Афилохије рекао да ће црква радити на обнављању капеле на Ловћену у којој је био сахрањен Његош и градњи цркве Свете Тројице на простору између Биљарде и Владиног дома на Цетињу, „црногорски патриоте“ поставили су на Цетињу транспарент којим су поручили да неће дозволити обнављање капеле на Ловћену као ни градњу цркве Свете Тројице.

„Док се Земља око Сунца креће, Цетиње то дозволити неће“, стајало је на транспаренту који је тада постављен на улазу у Цетиње.

Где је од тада до данас и годинама пре тога, центар и највећи отпор идеји обнове Његошеве капеле на Ловћену и откуда тако тешке речи, претње на сваки помен те намере?

„Није то никакав ребус. Највећи отпор је управо међу потомцима, наследницима идеологије оних који су 1972. разорили Његошеву капелу на Ловћену. Живи су још неки од оних који су били омладински и партијски руководиоци у то време у Црној Гори, мислите ли да су они променили мишљење? То је била идеја под покровитљством врха партије и Јосипа Броза и његовог егзекутора за Црну Гору Вељка Милатовића. Немојте да се заваравамо, знамо да је ДПС само узео то име, а у ствари то је наставак Савеза комуниста Црне Горе. Није се ту ништа променило. То што се јављају и прете, јасно је одакле долази“, каже за РТ Балкан Јован Маркуш, бивши градоначелник Цетиња и одличан познавалац историјских токова на том простору.

На митрополитову најаву обнове Његошеве капеле на Ловћену, црногорски историчар Новак Аџић тада је за Антену М рекао да је то „класична заблуда и илузија која се не може остварити“.

„Митрополит СПЦ у Црној Гори већ 30-ак година, откад је заузео ту позицију, најављује да ће се са врха Ловћена уклонити Његошев маузолеј и вратити наводно Његошева капела, а то је у ствари капела коју је Александар Карађорђевић подигао 1925. и која је представљала, како је давно записао академик историчар др Владимир Дедијер, симбол уништења Црне Горе, симбол свргавања династије Петровић Његош и симбол укидања аутокефалне Црногорске цркве“, изјавио је тада Аџић.

То су, каже Маркуш, приче без основа, као и пропаганда и „манипулација шпијунских Удбиних батаљона“ која не значи ништа.

„Разлика између старе Његошеве капелице и оне коју је обновио краљ Александар је само у оном зидићу који је подигнут около капелице да људи не би падали доље. Разлика је и што је стављен и рељеф Светог Ђорђа који је крсна слава породице Петровић Његош. Ту нема никаквих загонетки“, каже Маркуш, додајући да је доказ да је то тако, односно да је капелица после рушења од стране Аустријанаца направљена на истим темељима, записник чувеног инжењера из Подгорице Велише Поповића.

Годинама и деценијама уназад велики отпор идеји обнове долази и из редова тзв. ЦПЦ. Самозвани митрополит те назови цркве Борис Бојовић летос је изјавио да је обнова Његошеве капеле на Ловћену у ствари „враћање империјалног киљана (стари црногорски израз за камен који означава границу имања) Карађорђевића у виду капеле“.

Бојовић је додао и „да се не може допустити да се понови богохулна историјска неправа која је задесила црногорски народ пре једног века“ када је „створен повољан терен за асимилацију црногорског народа„.

„Они могу да причају што хоће. Ми враћамо Његошеву капелицу, односно цркву Светог Петра Цетињског и Његошев гроб на Ловћен. Ако неко сматра да је то империјално, нека сматра. Ми ћемо урадити оно што је Његош својим тестаментом, својом опоруком завештао. Ми смо дужни да то урадимо. Не видим да су Енглези срушили гроб једног Шекспира, нити Немци једног Гетеа, нити Италијани Дантеа. Не знам што би ми били другачији? Вратити све у првобитно стање и ништа друго. Дубоко сам уверен да ће Његошева капела бити кад тад обновљена, да ли ћемо сви то дочекати, не знам, знам да ће се то догодити“, каже Маркуш.

Додаје да простора на врху Ловћена, на чак три места, има и пре самог маузолеја, и после самог маузолеја на коме је гумно…

„То ће се направити па било њима мило или не. За нормалне људе то јесте, као што каже Мандић, заједнички братски искорак. За острашћене, или људе који мрзе, њима нема помоћи. То је тешко бреме за онога ко га носи. Не мисли нико да ратује због тога, треба само испунити завет и дуг. О нечему се другом ту ради, оно што су многи говорили, да се плаше да ће последњи Стаљинов брк бити обријан у Црној Гори“, вели Маркуш.

Црногорски писац Андреј Николаидис написао је како је „вратити капелу на Ловћен, као да поставите трафику на Ајфелов торањ, или да поставите тоалет на куполу Светог Петра у Ватикану“.

„У питању је варварска идеја, која је у супротности са цивилизацијским вредностима. Ово је пре свега питање очувања интегритета уметничког дела и модерности против варварства и онога што сам дефинисао као талибанско, па тек идентитетски српско-црногорски сукоб“, написао је Николаидис.

Но, хтели они или не, уверава Маркуш, време ради да се црква Светог Петра Цетињског, Његошева капела и Његошев гроб обнове.

„Не видим да су се они бунили, било шта рекли поводом обнове џамије у Подгорици коју су комунисти срушили 1956. или 1958. године. Нико ‘а’ није рекао. Обнову џамије апсолутно подржавам. Ако се могло обновити у Подгорици, зашто не на Ловећену. Не видим у тој обнови џамије никакав империјални чин као што га не видим ни у идеји обнове капеле на Ловћену“, закључује Јован Маркуш.