Паника у Словенији: Од нове године строго забрањени – електрични бојлери

У Словенији је праву помаму за бојлерима и доста панике изазвала уредба коју је донела претходна влада, а која ступа на снагу 1. јануара следеће године и тиче се „ефикасног коришћења енергије у зградама“. Нова легислатива диктира забрану грејања зграда, дакле станова и кућа, на струју, што подразумева да ће бити забрањена не само уградња нових електричних бојлера, подног грејања и радијатора, него и њихова продаја.

Надлежно министарство се брани да је нови правилник усвојила претходна влада Јанеза Јанше (у време пандемије ковида 19) и да се тада, док је трајала јавна расправа, нико није побунио, а сада је настала цела стрка.

Грађани се питају какав ће им живот бити без топле воде и купања, а продавци – шта ће продавати. Уз то, тврде, нова уредба „нема везе са животом“, јер, на пример, и фен за косу, као и тостер, имају исти утрошак као и бојлер или електрични радијатор, па ништа од малих кућни апарата није подлегло тако драконској забрани.

Поврх свега, уредба ће важити не само за нове зграде и станове, него и за старе.

Сервисери, специјализовани за монтажу бојлера, тврде да последњих дана не могу да постигну све наруџбине јер посла има преко главе пошто многи журе да набаве нови бојлер, чак и ако стари још солидно ради. Влада премијера Роберта Голоба је, истина, нека правила које је смислила Јаншина већ кориговала, али не и она која се односе на котларнице и бојлере.

Поврх свега, нова уредба у оквиру „зелене транзиције“ коју диктира Европска унија предвиђа уградњу и топлотних пумпи, које не само да су 10 пута скупље од бојлера (бојлер од 2000 вати кошта око 200, а топлотна пумпа око 2.000 евра), него и много гломазније. Зато за њих у просечном купатилу у просечном стану у старој градњи једноставно нема места.

Али, прописи су прописи – а спорни, о ефикасном коришћењу енергије, од 1. јануара забрањује уградњу обичних котлова и других грејних уређаја, као што су ИЦ панели и грејне плоче, у случајевима када ти уређаји троше електричну енергију из јавне мреже или из извора који није обновљиви извор енергије.
Како објашњава независни енергетски стручњак Матјаж Валенчич са портала „ЗаЕнСвет“ (у преводу: за један свет), сврха ове уредбе је уштеда електричне енергије која је „скупа и драгоцена“. Уз то, Словенија је и нема довољно, зато се воде жучне расправе о градњи нове нуклеарке у Кршком. Ситуација је још незавиднија нарочито откако се Словенија са јефтиног руског пребацила на папрено скуп афрички и амерички ЛНГ.

У циљу ограничавања потрошње струје, словеначке власти су одлучиле да забране грејне уређаје који директно користе електричну енергију за производњу топлоте. То су не само електрични бојлери, него и подно грејање, ИР панели и електрични радијатори, када раде по „џуловом принципу“.

Истина, нова правила предвиђају и изузетке – у случају када се електрична енергија производи из обновљивих извора енергије у, на или поред стамбеног објекта или његовој непосредној близини. Ту је „квака 22“, јер је услов да тај „извор“ произведе најмање исту количину електричне енергије годишње колико је потребно за производњу топлоте у предметном објекту.

Други изузетак је нешто компликованији и тиче се зграда које су толико енергетски ефикасне да њихова потрошња не прелази половину граничне вредности дозвољених топлотних губитака – последњи износе највише 25 кWх по квадратном метру годишње. А таквих зграда је изузетно мало.

Др Боштјан М. Турк, професор и публициста, за нову уредбу нема речи хвале.

„Нема сумње да је ово највећи промашај у новијој словеначкој историји. Пензионери са пензијом од око 500 евра једва чекају да за око 5.000 евра замене свој ислужени бојлер топлотном пумпом. И онда плаћају рачун за струју у висини пензије“, каже Турк.

Ни бивши министар правде Алеш Залар није остао равнодушан.

„Ко је овде луд? Хоћемо ли сада морати да покрећемо уставни спор због ‘бојлерског’ уређења које намеће неки правилник? Надам се да ће се неко у власти уразумити и да то неће бити потребно“, наводи он.

Експерти упозоравају да од речене уредбе неће бити нарочите користи, али је штета неизбежна. Због скромне уштеде енергије би забрана коришћења бојлера народу онемогућила приступ основној хигијени. Анкете показују све већи бес међу бирачима, који се питају хоће ли убудуће воду за купање морати да греју као у стара времена, у лонцу на шпорету, док ће се покондирени богаташи башкарити у вилама јер себи могу да приуште посебну просторију за купљену скупу топлотну пумпу.

Вишак цинизма је било „откриће“ да је обичан тајмер решење свих тих мука, јер је тако могуће бојлер укључити само у време када је нижа цена струје. О томе владини стручњаци очигледно нису ни размишљали…

У међувремену се дошло до спознаје да продавнице у Словенији ускоро више неће продавати бојлере, осим оних најмањих за судопере. Глобе за кршитеље нове уредбе нису предвиђене, а и зашто би, ако ионако неће моћи да купе нови бојлер, изузев у „изузетним случајевима“ који нису јасно дефинисани.

Мада није искључено да би људи могли да буду и кривично гоњени уколико покушају да на црном тржишту замене покварени бојлер. Уместо да држава свима омогући да се прикључе на топловоде или да субвенционише куповину топлотних пумпи, цвет словеначке бирократије се досетио да ограничи избор упркос опасности да ће доћи до масовног кршења ступидног прописа.

Можда некоме све то личи на лош виц, али није. То је још једна непромишљена мера да се по сваку цену остваре циљеви „зелене транзиције“ које протежирају еврократе из Брисела, а који прети да грађане Словеније преко ноћи претворе у кршитеље „бојлерског закона“.